E
Endocitoza je način na koji ćelija unosi krupne molekule. Makromolekuli kao što su proteini, polisaharidi, polinukleotidi ili čak čitave ćelije (npr. bakterije) ne mogu prolaziti kroz membranu ni jednim od do sada navedenih tipova transporta. Unošenje i izlučivanje velikuh molekula obavlja se aktivnim učešćem ćelijske membrane pri čemu ona obrazuje vezikule, a procesi se nazivaju endocitoza i egzocitoza. Proces unošenja makromolekula i rastvora naziva se endocitoza, dok se izbacivanje specifičnih proizvoda ćelije ili nekih drugih materija u vanćelijsku sredinu naziva egzocitoza. Endocitoza obuhvata dva procesa: fagocitozu i pinocitozu. Unošenje krupnih čestica je fagocitoza (grč.phagein = jesti), a rastvorenih materija je pinocitoza (grč.pino = piti).
Egzocitoza - vidi endocitoza
Efemere – imaju veoma kratak vegetacioni period; razvijaju se samo u vlažnom periodu godine dok sušni period preživljavaju u stanju semena.
Efemeroide – višegodišnje efemere; imaju kratak vegetacioni period, razvijaju se samo u vlažnom periodu godine. Sušni period preživljavaju u stanju trajnih podzemnih organa kao što su rizomi, krtole lukovice i korenovi.
Efluent – otpadna voda.
Ekološki faktori (životni faktori) – faktori spoljašnje sredine, neophodni ya opstanak organizama. Vrše pozitivan i negativan uticaj na organizme. Ekološke faktore karakteriše brojnost i raznovrsnost, prostorna i vremenska promenljivost i kompleksnost i uzajamnost. Ekološki faktori se dele na
- abiotičke
- biotičke
- antropogene.
Ekološka niša – mesto i položaj koji zauzima organska vrsta u spletu odnosa, specijalno u odnosu na ishranu u životnoj zajednici.
Ekološka valenca (norma reakcije) – amplituda kolebanja jednog ekološkog faktora u čijim je granicama moguć opstanak.
Ekološki ekvivalentne vrste – vrste različitih taksonomskih kategorija,koje žive u sličnim životnim uslovima i naseljavaju slične ekološke niše, te čine slične životne forme.
Ekološki spektar – skup ekoloških valenci za pojedine faktore jedne organske vrste.
Endoplazmatični retikulum (ER) je mreža membrana koja se prostire kroz čitavu ćeliju. Osnovna uloga ove organele je sinteza i transport materija kroz ćeliju. Razlikuju se dve vrste granularni i agranularni. Granularni ER na membranama nosi ribozome pa se u njemu sintetišu proteini. Agranularni ER nema ribozome i u njemu se sintetišu lipidi i njihovi derivati.
Enzimi su biološki (prirodni) katalizatori koji omogućavaju da se reakcije u ćeliji odigravaju velikom brzinom i po utvrđenom redosledu. Najznačajniji biokatalizatori su enzimi, a pored njih tu se svrstavaju i vitamini, hormoni, kao i pojedini joni i mikroelementi. Deo enzima odgovoran za njegovo dejstvo je aktivni centar (mesto), koji se vezuje sa supstratom po principu "ključ-brava". Prosti enzimi se sastoje samo od proteina, dok složeni (holoenzimi) pored proteina sadrže i neki neproteinski deo (koenzim ili prostetična grupa). najvažniji koenzimi učestvuju u oksido-redukcijama kao npr. NAD, NADP. Svi enzimi se stvaraju u ćeliji, a prema mestu delovanja dele se na endoenzime i egzoenzime. Endoenzimi deluju u samoj ćeliji u kojoj se stvaraju, a egzoenzimi deluju van ćelije u kojoj se stvaraju.
Enterocite – ćelije apsorpcionog epitela koje imaju izraštaje mikrovili
Enzimopatije (enzimske bolesti) su urođene greške u metabolizmu; predstavljaju potpuni ili delimičan gubitak dejstva nekog enzima. Usled greške u nekom genu ne dolazi do stvaranja enzima, što prouzrokuje ta oboljenja .
Erozija zemljišta – promene na površinskom sloju zemljišta kao posledica delovanja kiše, snega, mraza, temperaturnih razlika, vetra i tekućih voda ili usled antropogenh faktora.
Epimorfoza – pojava kada odstranjeni deo tela ili organa bude zamenjen istim delom. Predstavlja normalnu pojavu.
Estivacija - letnji san. Vezana je za visoku temperaturu i sušu u umerenim i tropskim krajevima.
Etologija - grana biologije koja proučava ponašanje životinja u odnosu na delovanje različitih ekoloških faktora kao što su toplota, hrana, voda, smeštaj i drugo.
Euhalofite – halofite koje akumuliraju so u svojim tkivima.
Eurivalentni organizmi - organizmi koji imaju široku ekološku valencu tj. podnose snažna variranja nekog ekološkog faktora.
Euritermni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za temperaturu široka.
Eurihigni organizmi - organizmi čija je ekološka valenca za vlažnost široka.
Eurioksibionti – organizmi čija je ekološka valenca za koncentraciju kiseonika široka.
Euribiontni (eurieke vrste) - organizmi čija je ekološka valenca za stanište široka.
Eurifagi - organizmi čija je ekološka valenca za hranu široka.
Eutrofikacija - prirodan proces starenja vodenih ekosistema, naročito jezera. Dolazi do povećanja koncentracije N i P i drugih biogenih elemenata što uslovljava povećani intenzitet primarne produkcije.
Eutrofna jezera- bogata hranjivim biogenim materijama. Biološki i biohemijski procesi su intenzivirani i odigravaju se na čitavoj dubini vodenog sloja, kao i na samom dnu. Mulj je bogat organskim materijama koje se intenzivno razlažu, pri čemu se troši kiseonik O2 i CO2-karakteristika eutrofnih jezera. Poslednjih godina eutrofizacija se uočava i kod reka. Čovek svojom aktivnošću može da ubrza proces prirodne eutrofikacije i nekoliko hiljada puta (kulturna eutrofikacija).
Eutrofizacija- prirodni proces koji se odlikuje postepenim povećanjem količine organske materije. Nastaje usled spiranja kako organske komponente tako i neorganskih soli sa okolnog sliva što utiče na povećanu bioprodukciju samog ekosistema. To je prirodni proces starenja vodenog ekosistema. Karakterističan je za jezera kod kojih geoločkim starenjem dolazi do transformacije od oligotrofnog (grčki oligo=mali, trofein=hraniti), preko mezotrofnog do eutrofnog, da bi na kraju jezero bilo potpuno zabareno.
