Razlika između izmena na stranici „Ekotoksikologija”
(→Biotoksini) |
|||
| (2 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 6: | Red 6: | ||
*uticaji energije zračenja | *uticaji energije zračenja | ||
*efekti buke i vibracija. | *efekti buke i vibracija. | ||
| + | {{Više podataka|Antropogeni faktor}} | ||
==Načini delovanja i posledice== | ==Načini delovanja i posledice== | ||
| Red 16: | Red 17: | ||
<br /> | <br /> | ||
| + | {{Više podataka|Toksično dejstvo zagađujućih materija}} | ||
==Mutageno dejstvo== | ==Mutageno dejstvo== | ||
| Red 32: | Red 34: | ||
3. '''biološki mutageni''' – [[virusi]], kao i proizvodi metabolizma određenih organizama. | 3. '''biološki mutageni''' – [[virusi]], kao i proizvodi metabolizma određenih organizama. | ||
| − | {{Više podataka}} | + | {{Više podataka|Mutageno dejstvo zagađujući materija}} |
| − | + | ||
==Kancerogeno dejstvo== | ==Kancerogeno dejstvo== | ||
| Red 53: | Red 55: | ||
*radionukleidi | *radionukleidi | ||
| − | {{Više podataka}} | + | {{Više podataka|Kancerogeno dejstvo zagađujućih materija}} |
| + | |||
==Teratogeno dejstvo== | ==Teratogeno dejstvo== | ||
Najnovija izmena na datum 26. avgust 2019. u 19:20
Ekotoksikologija je multidisciplinarna nauka koja se bavi zučavanjem delovanja otrova na organizme, populacije i zajednice u uslovima zagađene sredine. Prvi put je Truhaut definisao 1969. Toksikologija životne sredine, ekotoksikologija, potiče od reči toksion, što znači otrov i logos, nauka. Ogroman broj hemikalija, koje su u svakodnevnoj upotrebi, ozbiljno ugrožava zdravlje čoveka i ostalih živih bića. Sam podatak da se u svakodnevnoj upotrebi nalazi oko 60 000 hemikalija i da se svake godine proizvede još 1000 novih, govori dovoljno koliko je taj problem ozbiljan. Nauka koja proučava štetne (toksične) efekte hemijskih materija na žive organizme naziva se toksikologija.
Ogroman je broj faktora sredine koji mogu izazvati određene zdravstvene posledice po čoveka i ostalih živih bića:
- uticaji zagađenog vazduha,vode, hrane i zemljišta
- uticaji energije zračenja
- efekti buke i vibracija.
Sadržaj
Načini delovanja i posledice
Brojne hemijske zagađujuće materije, koje dospevaju u okolnu životnu sredinu, izazivaju niz raznovrsnih poremećaja u organizmu od kojih se izdvaja:
- trovanje - toksično dejstvo
- oštećenja naslednog materijala - mutageno dejstvo
- oštećenja ploda (embriona, fetusa) - teratogeno dejstvo
- pojava raka na različitim organima - kancerogeno dejstvo
Mutageno dejstvo
Mutageno dejstvo može izazvati dva tipa genetskih oštećenja:
1. promene u građi i broju hromozoma (aberacije); ove promene se mogu uočiti mikroskopom;
2. promene u samim genima ( genske mutacije).
Mutageni faktori mogu se podeliti u tri grupe:
1. fizički mutageni u koje spadaju različite vrste zračenja iz prirodnih i veštačkih izvora;
2. hemijski mutageni - brojna organska i neorganska hemijska jedinjenja, kao i materije koje dospevaju hranom (aditivi, pesticidi, antibiotici) te ih je stoga teško kontrolisati;
3. biološki mutageni – virusi, kao i proizvodi metabolizma određenih organizama.
Kancerogeno dejstvo
Kancerogeno dejstvo toksina ogleda se u izazivanju malignih promena (rak ili kancer) različitih organa u organizmu. Takve kancerogene materije preobraćaju normalne ćelije u ćelije raka koje se ubrzano dele stvarajući maligne tumore (rastu i ugrožavaju okolna tkiva – metastaze).
U poslednje vreme pronalazi se sve više materija sa kancerogenim dejstvom, pa se smatra da ove materije mogu čak u 60-90% slučajeva biti uzrok raka ljudi. Virusi pored mutagenog mogu imati i kancerogeno dejstvo na organizam (tz. onkogeni virusi). Smatra se da postoji oko 2000 potencijalno kancerogenih materija. Dim od cigareta sadrži više od 30 kancerogenih materija.
Danas su najaktuelnije sledeće hemijske materije koje se mogu naći u hrani, a moraju se staviti pod strogu kontrolu:
- pesticidi i proizvodi njihove razgradnje
- toksični metali i nemetali (Pb,Hg,Cd,As,Cu i dr.)
- aditivi (boje, konzervansi, emulgatori i dr.)
- deterdženti
- hormoni
- fenoli
- antibiotici
- vinil-hlorid
- enterotoksini (botulinusa,stafilokoka i dr.)
- radionukleidi
Teratogeno dejstvo
Teratogeno dejstvo ovih materija je njihova sposobnost da trajno oštete embrion i izazovu pojavu nakaznosti (grč. terata = nakaza). Najveća osetljivost čoveka na dejstvo teratogenih materija je period u toku prva tri meseca trudnoće, koji se karakteriše brzim rastom ćelija i obrazovanjem organa embriona. Materije sa ovakvim dejstvom su mnogi citostatici, neki antibiotici, pesticidi dr.
Talidomidska tragedija
Dešava se da čak i odobreni lekovi mogu da budu teratogeni. Talidomid je pušten u prodaju kao čudotvorni lek koji deluje protiv bolova, nesanice, prehlade, glavobolje i dr. Lek se prepisivao i trudnicama u prva tri meseca trudnoće kao potpuno neškodljiv za lečenje jutarnjih mučnina i povraćanja. Lek je prepisivan u Kanadi, Evropi, Australiji i delovima Azije od 1950. do 1960. U tom periodu rođeno je više od 10.000 dece u 46 zemalja sa deformitetima udova kao posledica upotrebe talidomida tokom trudnoće.
Nakon ove tragedije donet je zakon o strožijoj kontroli lekova pre njihove upotrebe.
Ključni pojmovi
Ekotoksikologija se bavi izučavanjem delovanja otrova na organizme, populacije i ekosisteme u uslovima zagađene životne sredine.
Toksično dejstvo predstavlja zbir poremećaja, fizioloških, biohemijskih, strukturnih koji nastaju u organizmu pod dejstvom neke otrovne (toksične) materije.
Kancerogeno dejstvo zagađujućih materija ogleda se u izazivanju malignih promena (kancer - rak) različitih organa u organizmu
Teratogeno dejstvo zagađujućih materija je njihova sposobnost da trajno oštete embrion i izazovu pojavu nakaznosti (grč. terata = nakaza).
Mutageno dejstvo može izazvati dva tipa genetskih oštećenja hromozomske i genske mutacije.
- Janković, M.,Đorđević, V: Primenjena ekologija, Naučna knjiga, Beograd, 1981.
- Đukanović, Mara: Ekološki izazov, Beograd, 1991.
- Stanković, S: Ekologija životinja, Beograd, 1979.
- Janković, M: Fitoekologija, Beograd, 1986.
