Endokrini sistem kičmenjaka

Ukratko

Endokrini sistem je regulatorni sistem u kome se stvaraju hormoni koji putem krvotoka dospevaju do ćelija i organa i regulišu njihov rad.

Velike endokrine žlezde kod čoveka (muškarac levo, žena desno) 1. epifiza 2. hipofiza 3. štitna žlezda 4. grudna žlezda 5. nadbubrežna žlezda 6. gušterača 7. jajnik 8. semenik

U endokrinim žlezdama se pod uticajem informacija iz spoljašnje ili unutrašnje sredine sintetišu hormoni kao odgovor na te informacije. Ovim putem regulišu se mnoge aktivnosti: metabolizam, seksualne aktivnosti, rast, metamorfoza, količina vode i minerala u organizmu i dr. Pored endokrinih organa hormone luče i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih organa na koje deluju.

Endokrine žlezde kičmenjaka su različitog porekla – neke nastaju od ždrelnog epitela (štitna, grudna žlezda), druge su u bliskoj vezi sa mozgom (hipofiza, epifiza), dok se treće razvijaju u oblasti bubrega (nadbubrežne žlezde).

Unutrašnje lučenje kao sporednu funkciju mogu vršiti i izvesni drugi organi: jetra, pankreas, pojedini delovi creva, bubrezi, srce, a značajnu endokrinu funkciju imaju i polne žlezde.

Pregled velikih endokrinih žlezda i hormona čoveka

endokrina žlezda	hormon	uloga
hipofiza	različiti hormoni	regulišu rad drugih endokrinih žlezda
štitna žlezda	tiroksin i dr.	regulišu metabolizam
nadbubrežna žlezda	adrenalin	odbrambena reakcija ''bori se ili beži''
jajnici	estrogen	razvoj polnih organa, kod žena
testisi	testosteron	razvoj polnih organa, kod muškaraca
pankreas	insulin i glukagon	regulacija šećera u krvi

Hipofiza

Smeštena je u udubljenju, turskom sedlu, klinaste kosti. Spojena je pomoću infundibuluma sa hipotalamusom. Sastoji se, kod čoveka, iz tri režnja:

• prednjeg (adenohipofiza),
• srednjeg (intermedijarni) i
• zadnjeg (neurohipofiza).

Adenohipofiza

Luči dve grupe hormona:

• somatotropni hormon (hormon rasta) koji reguliše rast i razvoj organizma;
• tropini (stimulini) koji deluju na rad drugih žlezda;u njih spadaju:
  • tireotropni hormon (TSH) – simuliše lučenje štitne žlezde;
  • adenokortikotropni hormon (ACTH) – stimuliše rad kore nadbubrežne žlezde;
  • folikulostimulirajući hormon (FSH) – simuliše razvoj folikula jajnika i lučenje estrogena; kod muškarca uslovljava spermatogenezu;
  • luteostimulirajući hormon (LH) – stimuliše lučenje polnih hormona: kod žene progesterona, a kod muškarca testosterona;
  • luteotropni hormon (LTH) ili prolaktin – izaziva lučenje mleka kod žena.

Neurohipofiza

Predstavlja mesto gde se deponuju hormoni stvoreni u hipotalamusu. To su:

• antidiuretični hormon (vazopresin) – koji stimuliše reapsorpciju vode iz primarne mokraće čime se smanjuje izlučivanje definitivne mokraće;
• oksitocin – pojačava kontrakcije materice prilikom porođaja i naviranje mleka.

Za više podataka pogledajte hipofiza

Endokrini pankreas

Između žlezdanih meškova egzokrinog pankreasa raspoređena su Langerhansova ostrvca koja se sastoje od 3 tipa ćelija α, β i γ, od kojih β ćelije luče insulin (insula = ostrvo), a α luče glukagon. Ova dva hormona deluju antagonistički na metabolizam glikoze – insulin smanjuje, a glukagon povećava koncentraciju glikoze u krvi. Pri nedostatku insulina dolazi do hiperglikemije (povišen nivo šećera u krvi) što izaziva šećernu bolest.

Za više podataka pogledajte gušterača

Štitna žlezda (tiroidea)

Nalazi se priljubljena uz prednju i bočne strane grkljana i dušnika. Na rad štitne žlezde utiče adenohipofiza preko TSH. Tiroidea luči tiroksin, trijodotironin i tirokalcitonin, hormone za čiju je sintezu neophodan jod. Tiroksin i trijodotironin utiču na fizički i psihički rast i razvoj. Tireokalcitonin snižava nivo kalcijuma u krvi i zajedno sa parathormonom i vitaminom D reguliše okoštavanje kostiju.

Za više podataka pogledajte štitna žlezda

Paraštitna žlezda

Parna žlezda – dve gornje i dve donje su priljubljene uz zadnju stranu štitne žlezde. Luči parathormon koji reguliše količinu kalcijuma i fosfora u krvi i kostima.

Za više podataka pogledajte paraštitna žlezda

Nadbubrežne žlezde

Nalaze se na gornjim polovima bubrega. Sastoje se iz dva dela, kore i srži, koji se međusobno razlikuju i po poreklu i po funkciji.

Kora luči sledeće grupe hormona:

• mineralokortikoide,koji regulišu promet minerala (posebno natrijuma i kalijuma) i vode, čime održavaju homeostazu; nazivaju se hormoni koji čuvaju život:
  • aldosteron,
  • kortikosteron,
• glikokortikoide: među njima je najaktivniji kortizol; regulišu promet ugljenih hidrata, proteina i lipida;
• androgene i estrogene hormone koji utiču na razvoj polnih organa u dečijem uzrastu.

Srž nadbubrežne žlezde luči:

• adrenalin i
• noradrenalin.

Njihovo dejstvo je slično dejstvu simpatičkog nervnog sistema:

• ubrzavaju rad srca,
• povećavaju krvni pritisak itd.

Za više podataka pogledajte nadbubrežne žlezde

Polne žlezde

Rad polnih žlezda je pod uticajem adenohipofize.

Endokrina uloga testisa ogleda se u aktivnosti Lejdigovih ćelija koje luče:

• testosteron i
• androstedion (manje količine).

Testosteron u pubertetu dovodi do rasta polnih organa (primarne polne odlike) i razvića sekundarnih polnih odlika.

Ovarijum luči:

• estrogene i
• progesteron.

Estrogeni u pubertetu utiču na razvoj polnih organa i sekundarnih polnih odlika. Oba hormona regulišu menstrualni ciklus. Progesteron ima ulogu i u trudnoći koju održava dok se na obrazuje placenta. Tada placenta preuzima ulogu održavanja trudnoće lučenjem ovih hormona.

Za više podataka pogledajte polne žlezde

Za više podataka pogledati Endokrini sistem čoveka

Literatura

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
• Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
• Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
• Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
• Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
• Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
• Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
• Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog