Razlika između izmena na stranici „Epigenetika”
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Epigenetika''' je nauka koja izučava promene transkripcije gena koje utiču na varijabilnost fenotipa organizma. | '''Epigenetika''' je nauka koja izučava promene transkripcije gena koje utiču na varijabilnost fenotipa organizma. | ||
| − | ==Gen i fenotip== | + | ==[[Gen]]i, [[transkripcija]], [[fenotip]]== |
U redosledu nukleotida DNK, njenoj primarnoj strukturi, nalazi se biološka informacija neophodna za rast i razvoj svih živih organizama. Biološka informacija se u obliku gena prenosi sa roditelja na potomke. Gen predstavlja redosled nukleotida DNK koji je potreban za sintezu funkcionalnog genskog proizvoda: proteina ili RNK. Savremene metode [[senkvencioniranje DNK|senkvencioniranja DNK]] i [[bioinformatika|bioinformatike]] omogućavaju detaljno proučavanje pozicije i funkcije gena kao i [[interakcije gena|genske interakcij]]e. Međutim, samim redosledom nukleotida u genu ne može se u potpunosti objasniti funkcionisanje ćelija i njihova [[diferencijacija]], razvoj nekih bolesti kao ni različitost organizama koji imaju isti [[genom]] (kao što su npr. [[klon]]ovi, jednojajčani blizanci) | U redosledu nukleotida DNK, njenoj primarnoj strukturi, nalazi se biološka informacija neophodna za rast i razvoj svih živih organizama. Biološka informacija se u obliku gena prenosi sa roditelja na potomke. Gen predstavlja redosled nukleotida DNK koji je potreban za sintezu funkcionalnog genskog proizvoda: proteina ili RNK. Savremene metode [[senkvencioniranje DNK|senkvencioniranja DNK]] i [[bioinformatika|bioinformatike]] omogućavaju detaljno proučavanje pozicije i funkcije gena kao i [[interakcije gena|genske interakcij]]e. Međutim, samim redosledom nukleotida u genu ne može se u potpunosti objasniti funkcionisanje ćelija i njihova [[diferencijacija]], razvoj nekih bolesti kao ni različitost organizama koji imaju isti [[genom]] (kao što su npr. [[klon]]ovi, jednojajčani blizanci) | ||
| − | + | U novije vreme istraživanjima je ukazano na to da na kompletan fenotip organizma utiču ne samo geni već i njihova aktivnost u pojedinim ćelijama kao i nivo njihove [[transkripcija|transkripcije]]. Molekularne promene stukture [[histoni|histona]] i same DNK imaju značajan uticaj na transkripciju gena iako te promene ne menjaju redosled nukleotima u genu. Ako su te promene nasledne nazivaju se epigenetičkim promenama, a nauka koja se bavi njihovim proučavanjem je epigenetika. | |
| + | |||
| + | ==Pojam i definicija== | ||
| + | |||
| + | Pojam ''epigenetika'' (od gr. ''epigenesis'' - iznad gena) je u nauku uveo 1942. godine [[Konrad Vadington]] kako bi opisao interakciju gena i njihovih proizvoda koje dovode do obrazovanja fenotipa. Na samom početku razvoja epigenetike taj pojam je bio širok, označavao je procese koji su dovodili do obrazovanja složenog, višećelijksog organizma iz oplođene jajne ćelije, o čemu se tada jako malo znalo. Napretkom epigenetike bilo je neminovno ponovo definisati obim njenog izučavanja. | ||
| + | |||
{{Radi se}} | {{Radi se}} | ||
http://moj-imunitet.com/epigenetika.html | http://moj-imunitet.com/epigenetika.html | ||
Izmena na datum 19. februar 2018. u 15:33
Epigenetika je nauka koja izučava promene transkripcije gena koje utiču na varijabilnost fenotipa organizma.
Geni, transkripcija, fenotip
U redosledu nukleotida DNK, njenoj primarnoj strukturi, nalazi se biološka informacija neophodna za rast i razvoj svih živih organizama. Biološka informacija se u obliku gena prenosi sa roditelja na potomke. Gen predstavlja redosled nukleotida DNK koji je potreban za sintezu funkcionalnog genskog proizvoda: proteina ili RNK. Savremene metode senkvencioniranja DNK i bioinformatike omogućavaju detaljno proučavanje pozicije i funkcije gena kao i genske interakcije. Međutim, samim redosledom nukleotida u genu ne može se u potpunosti objasniti funkcionisanje ćelija i njihova diferencijacija, razvoj nekih bolesti kao ni različitost organizama koji imaju isti genom (kao što su npr. klonovi, jednojajčani blizanci)
U novije vreme istraživanjima je ukazano na to da na kompletan fenotip organizma utiču ne samo geni već i njihova aktivnost u pojedinim ćelijama kao i nivo njihove transkripcije. Molekularne promene stukture histona i same DNK imaju značajan uticaj na transkripciju gena iako te promene ne menjaju redosled nukleotima u genu. Ako su te promene nasledne nazivaju se epigenetičkim promenama, a nauka koja se bavi njihovim proučavanjem je epigenetika.
Pojam i definicija
Pojam epigenetika (od gr. epigenesis - iznad gena) je u nauku uveo 1942. godine Konrad Vadington kako bi opisao interakciju gena i njihovih proizvoda koje dovode do obrazovanja fenotipa. Na samom početku razvoja epigenetike taj pojam je bio širok, označavao je procese koji su dovodili do obrazovanja složenog, višećelijksog organizma iz oplođene jajne ćelije, o čemu se tada jako malo znalo. Napretkom epigenetike bilo je neminovno ponovo definisati obim njenog izučavanja.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
