Razlika između izmena na stranici „Epigenetika”
(→Pojam i definicija) |
(→Pojam i definicija) |
||
| Red 7: | Red 7: | ||
==Pojam i definicija== | ==Pojam i definicija== | ||
| − | Pojam ''epigenetika'' (od gr. ''epigenesis'' - iznad gena) je u nauku | + | Pojam ''epigenetika'' (od gr. ''epigenesis'' - iznad gena) je u nauku 1942. godine uveo [[Konrad Vadington]] kako bi opisao interakcije gena i njihovih proizvoda kojima se obrazuje fenotip. Na samom početku razvoja epigenetike taj pojam je bio širok, označavao je procese koji su dovodili do obrazovanja složenog, višećelijksog organizma iz jedne jedine oplođene jajne ćelije, o čemu se tada jako malo znalo. Napretkom epigenetike bilo je neminovno ponovo definisati obim njenog izučavanja. |
| − | Otkriće [[metilacija DNK|metilacije DNK]] kojom se reguliše ekspresija (aktivnost) gena, konkretno njena ulogu u utišavanju gena, dovelo je mnogih naučnih radova. Njima su otkriveni novi procesi koji ne menjaju primarnu strukturu DNK (redosled nukleotida), a imaju ulogu u razviću i diferencijaciji organizma kao i u nastanku tumora i nekih bolesti koje nisu posledice | + | Otkriće [[metilacija DNK|metilacije DNK]] kojom se reguliše ekspresija (aktivnost) gena, konkretno njena ulogu u utišavanju gena, dovelo je do mnogih naučnih radova. Njima su otkriveni novi procesi koji ne menjaju primarnu strukturu DNK (redosled nukleotida), a imaju ulogu u razviću i diferencijaciji organizma kao i u nastanku tumora i nekih bolesti koje nisu posledice genskih mutacija. Time su epigenetička istraživanja postala značajna. |
{{Radi se}} | {{Radi se}} | ||
http://moj-imunitet.com/epigenetika.html | http://moj-imunitet.com/epigenetika.html | ||
Izmena na datum 19. februar 2018. u 19:08
Epigenetika je nauka koja izučava promene transkripcije gena koje utiču na varijabilnost fenotipa organizma.
Geni, transkripcija, fenotip
U redosledu nukleotida DNK, njenoj primarnoj strukturi, nalazi se biološka informacija neophodna za rast i razvoj svih živih organizama. Biološka informacija se u obliku gena prenosi sa roditelja na potomke. Gen predstavlja redosled nukleotida DNK koji je potreban za sintezu funkcionalnog genskog proizvoda: proteina ili RNK. Savremene metode senkvencioniranja DNK i bioinformatike omogućavaju detaljno proučavanje pozicije i funkcije gena kao i genske interakcije. Međutim, samim redosledom nukleotida u genu ne može se u potpunosti objasniti funkcionisanje ćelija i njihova diferencijacija, razvoj nekih bolesti kao ni različitost organizama koji imaju isti genom (kao što su npr. klonovi, jednojajčani blizanci)
U novije vreme istraživanjima je ukazano na to da na kompletan fenotip organizma utiču ne samo geni već i njihova aktivnost u pojedinim ćelijama kao i nivo njihove transkripcije. Molekularne promene stukture histona i same DNK imaju značajan uticaj na transkripciju gena iako te promene ne menjaju redosled nukleotima u genu. Ako su te promene nasledne nazivaju se epigenetičkim promenama, a nauka koja se bavi njihovim proučavanjem je epigenetika.
Pojam i definicija
Pojam epigenetika (od gr. epigenesis - iznad gena) je u nauku 1942. godine uveo Konrad Vadington kako bi opisao interakcije gena i njihovih proizvoda kojima se obrazuje fenotip. Na samom početku razvoja epigenetike taj pojam je bio širok, označavao je procese koji su dovodili do obrazovanja složenog, višećelijksog organizma iz jedne jedine oplođene jajne ćelije, o čemu se tada jako malo znalo. Napretkom epigenetike bilo je neminovno ponovo definisati obim njenog izučavanja.
Otkriće metilacije DNK kojom se reguliše ekspresija (aktivnost) gena, konkretno njena ulogu u utišavanju gena, dovelo je do mnogih naučnih radova. Njima su otkriveni novi procesi koji ne menjaju primarnu strukturu DNK (redosled nukleotida), a imaju ulogu u razviću i diferencijaciji organizma kao i u nastanku tumora i nekih bolesti koje nisu posledice genskih mutacija. Time su epigenetička istraživanja postala značajna.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
