Epitelsko tkivo

Epitelsko tkivo (epitelno tkivo, epitel, epitelijalno tkivo) je vrsta životinjskih tkiva koje je najmanje diferencirano. Sastoji se od velikog broja gusto zbijenih i međusobno povezanih epitelskih ćelija tako da sadrže malu količinu međućelijske supstance i formiraju kontinuirani sloj. Svojim bazalnim delom ćelije leže na podepitelskoj lamini, pločastoj strukturi koju sačinjava vanćelijski matriks. Pokrivaju površinu tela i unutrašnjih organa, telesne šupljine, izvodne kanale... Epitelsko tkivo se sastoji od ćelija epitela. Epiteli su izgrađeni od ćelija koje vode poreklo od sva tri klicina lista. U izgradnji epitela nikada ne učestvuju krvni sudovi pa se razmena hranljivih materija i gasova vrši posredno - preko vezivnog tkiva koje se nalazi između krvnog kapilara i epitela.

Za više podataka pogledati epitelska ćelija

Klasifikacija epitela

Neka epitelska tkiva su sagrađena od jednog sloja ćelija istog oblika i funkcije i ona se nazivaju jednoslojni epitel, dok su druga sagrađena od ćelija koje su raspoređene u više slojeva. Ova tkiva se nazivaju višeslojni epitel.

Jednoslojni epiteli

Jednoslojni epitel može da bude različitog oblika, u zavisnosti od funkcije koju obavlja, pa se tako razlikuju:

• niskoprizmatični (pločast) epitel, izgrađen je od istovrsnih ćelija čija je širina mnogo veća od visine;
• kockast epitel, koga obrazuju ćelije približno jednake širine i visine;
• cilindričan epitel (visoko prizmatični), grade ćelije čija je visina znatno veća od širine.

Jednoslojan niskoprizmatičan epitel

Jednoslojan niskoprizmatičan epitel izgrađen je od jednog sloja istovrsnih ćelija čija je širina znatno veća od visine i koje su pričvršćene za podepitelsku laminu. Oblik ćelija uslovljava oblik jedara koja su spljošteno-jajastog oblika sa dužom osom paralelnom sa podepitelskom laminom. Epitelske ćelije su nepokretne i polarizovane.

Ovom tkivu pripadaju mu:

• endotel krvnih i limfnih sudova;
• epitel trbušne duplje, perikarda i pleure(mezotel);
• epitel Henlejeve petlje;
• epitel zida plućnih alveola;
• epitel moždanih opni (meningotel).

Jednoslojan kockast epitel

Jednoslojan kockasti epitel izgrađen je od istovrsnih epitelskih ćelija čija su visina i širina približno jednake. Centralno postavljena jedra imaju najčešće loptast oblik.

Nalazi se u:

• izvodnim kanalima mnogih žlezda, kakve su npr. pljuvačne žlezde;
• izuvijanom proksimalnom i distalnom delu bubrežnih kanalića
• horoidnom pleksusu
• bubnoj duplji.

Jednoslojan cilindričan epitel

Jednoslojan cilindričan epitel (jednoslojan visokoprizmatični epitel) grade istorodne ćelije čija je visina bitno veća od širine a jedra jajolika sa dužom osom postavljenom pod pravim uglom u odnosu na podepitelsku laminu.

Ćelije na vršnoj površini mogu imati:

• mikroresice koje obrazuju tzv. četkastu ivicu (posmatrane pod svetlosnim mikroskopom imaju taj izgled);
• treplje, obrazuju trepljast epitel

Određene epitelne ćelije koje su okrenute ka šupljinama organa koje oblažu su snabdevene trepljama na površini. Pokretima treplji se potiskuje sluz i razne čestice iznad njih. Takve ćelije grade trepljast epitel koji se nalazi u disajnim putevima, kanalu srednjeg uha i polnim odvodima čoveka.

Jednoslojni cilindrični epiteli izgrađeni od istorodnih ćelija su jako retki, dok su oni koje grade ćelije različite po morfološkim i funkcionalnim osobinama mnogo više zastupljeni i na prvi pogled poprimaju izgled višeslojnosti te se nazivaju lažno višeslojni epiteli

Lažno višeslojan epitel

Posebnu grupu jednoslojnih epitela predstavlja tzv. lažno višeslojan (pseudostratifikovan) epitel. Sastoji se od cilindričnih ćelija različitih i po morfologiji (oblik ćelije, oblik i visina jedra) i po funkcijama pa dobija, posmatran svetlosnim mikroskopom, izgled višeslojnog epitela. Ako su ćelije snabdevene trepljama onda se govori o trepljastim lažno višeslojnim epitelima.

Lažno višeslojan epitel (pseudostratifikovan epitel) obrazuju ćelije koje se međusobno razlikuju po morfološkim i funkcionalnim osobinama zbog čega na prvi pogled ovo tkivo izgleda lažno višeslojno. U njegovom obrazovanju učestvuje najmanje dve, kao kod epitela jajovoda, a najviše četiri vrste diferenciranih ćelija, kao što je to kod epitela dušnika i tankog creva.

Epitel tankog creva

Obrazuju ga nediferencirane izvorne ćelije i četiri tipa diferenciranih ćelija:

• enterociti ili crevne apsorptivne ćelije, su cilindrične epitelske ćelije sa brojnim mikroresicama na vršnoj ovršini čije je jedna od uloga upijanje (apsorpcija) hrannjivih materija iz šupljine tankog creva;
• mukozne (peharaste) ćelije kod kojih je gornja polovina kupolasto proširena i snabdevena sekretornim granulama, a donja je sužena (oblik pehara); ovaj oblik nije prirodan već je posledica fiksiranja materijala jer tada dolazi do bubrenja granula što menja inače cilindričan oblik ćelija; uloga im je lučenje glikoproteinskog sekreta koji u dodiru sa vodom stvara mukusni sloj koji štiti i podmazuje površinu epitela creva;
• Panetove ćelije (Paneth) imaju ovlik zarubljenih piramida i snabdevene su granulama čiji se sekret izbacuje u lumen creva gde razlaže zidove bakterija čime reguliše crevnu floru; nemaju sposobnost mitoze;
• enteroendokrine ćelije su malobrojne i proizvode polipeptide koji regulišu varenje hrane na različite načine:
• kao horomoni
• kao neurotransmiteri
• imaju parakrino dejstvo (deluju na funkcije okolnih ćelija).

Epitel dušnika

Naziva se još i pseudostratifikovan trepljast epitel jer najbrojnije ćelije ovog epitela na vršnoj površini imaju treplje.

Gradi ga četiri vrste diferenciranih ćelija:

• trepljaste ćelije su cilindrične i na vršnoj površini nose brojne treplje kojima se mukusni sloj zajedno sa udahnutim česticama potiskuje ka ždrelu (pharynx) i time štite disajni organi;
• mukozne ćelije luče sekret koji čini mukusni sloj koji štiti epitelne ćelije i za njega se lepe čestice prašine;
• četkaste ćelije sa bojnim mikroresicama na vršnoj površini; imaju čulnu ulogu;
• endokrine ćelije izlučuju kateholamine i polipeptidne hormone.

Višeslojni epiteli

Obrazovani su od većeg broja slojeva ćelija naslaganih jedan na drugi pri čemu je najdublji (početni) sloj u kontaktu sa podepitelskom laminom. Slojevi ćelija se međusobno razlikuju po obliku.

Prema obliku ćelije dele se na:

• pločaste
• kockaste
• cilindrične.

Višeslojni epiteli su izgrađeni iz većeg broja slojeva ćelija naslaganih jedan na drugi tako da samo najdublji sloj naleže na podepitelsku laminu. Najdublji sloj čine nediferencirane ćelije koje zadržavaju sposobnost deobe tokom čitavog života čime se obnavljaju ćelije viših slojeva koje prolaze kroz niz morfo-fizioloških promena kojima postaju diferencirane.

Ćelije su nepokretne, međusobno su povezane adhezivnim međućelijskim vezama i nisu polarizovane dok je sam epitel polarizovan.

Tipovi višeslojnih epitela

Višeslojan pločast keratinizovan epitel kože čoveka

Najčešći tip je višeslojan pločast epitel. Izgrađen je od ćelija različitih oblika tako da se su one koje naležu na podepitelsku laminu cilindrično-jajaste, dok su one koje na njih naležu okruglaste da bi idući ka površini postepeno postale pločaste.

Zavisno od sposobnosti lučenja keratohijalinskih granula razlikuju se:

• višeslojni pločasti nekeratizovani epiteli koji ih ne stvaraju, kakvi su npr. epiteli unutrašnje površine usne duplje i jednjaka;
• višelojni keratizovani epiteli, kakav je pokožica (epidermis) kože koji sintetiše te granule.

Višeslojan pločast keratizovan epitel kože čoveka ima slojeve:

• stratum basale naleže na podepitelsku laminu;
• stratum spinosum obrazuje neoliko slojeva keratinocita;
• stratum granulosum jedan sloj pločastih keranocita;
• stratum lucidum sloj keranocita u kome se teško uočavaju ćelijske organele;
• stratum corneum nekoliko slojeva mrtvih, rožnih ćelija

Višeslojni cilindrični epiteli se sastoje od relativno malog broja slojeva ćelija i pokrivaju male površine. Površinski sloj je izgrađen od cilindričnih ćelija. Nalazi se npr. na unutrašnjoj površini uretre i nekim delovima izvodnih kanala žlezda.

Prelazni epitel

Poseban tip višeslojnog epitela u kome dolazi do promene visine i naizgled i broja slojeva ćelija u zavisnosti od fiziološkog stanja organa, naziva se prelazni epitel ili urotel pošto se nalazi samo u nekim delovima mokraćnog sistema.

Klasifikacija epitela prema funkciji

Na osnovu funkcije koju obavljaju u organizmu epiteli se mogu podeliti na:

• pokrovne (zaštitne) koji se prema strukturi dele na jednoslojne, lažno višeslojne i višeslojne;
• žlezdane (sekrecione)
• neuroepitele
• klicine (reproduktivne), grade ih ćelije semenika i jajnika
• apsorpcione, koji na vršnoj površini imaju mikroresice
• respiratorne (pneumociti)
• čulne (senzitivne)

Kroz ovu klasifikaciju istovremeno su navedene i uloge koje različiti tipovi epitela obavljaju u organizmu.

Pokožica

Pokožica (epidermis) pokriva površinu tela. Kod beskičmenjaka je jednoslojna i pokrivena kutikulom. Pokožica kičmenjaka je višeslojna pri čemu dolazi do orožnjavanja površinskih slojeva.

Rožna materija koja ispunjava ove ćelije može da gradi različite tvorevine:

• krljušti
• perje,
• nokte,
• dlaku
• kopita i druge

Endotel

Endotel je vrsta epitela koji oblaže unutrašnje površine telesnih duplji i krvnih sudova.

Za više podataka pogledati endotel

Žlezdani epitel

Epitelske ćelije koje stvaraju neki proizvod (sluz, enzime, hormone...) i procesom egzocitoze ga izbacuju u vanćelijsku sredinu nazivaju se žlezdane (sekretorne) ćelije. Žlezdane ćelije obrazuju žlezdane epitele koji zajedno sa drugim tkivima grade žlezde.

Prema tipu sekrecije razlikuju se dva osnovna tipa žlezdi:

endokrine (kod kičmenjaka su dobro razvijene tako da grade čitav sistem) i egzokrine.

Literatura

• Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Mariček,Magdalena; Ćurčić,B; Radović,I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1996.
• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990

45px	Snežana Trifunović, dipl. biolog