Razlika između izmena na stranici „Fisiona deoba”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Red 4: Red 4:
 
Fisiona deoba se razlikuje od mitoze, regeneracije tela posle njegovog presecanja na dva dela ([[bodljokošci]]i neki [[pljosnati crvi]]) kao i od vegetativnog razmnožavanja kod biljaka.
 
Fisiona deoba se razlikuje od mitoze, regeneracije tela posle njegovog presecanja na dva dela ([[bodljokošci]]i neki [[pljosnati crvi]]) kao i od vegetativnog razmnožavanja kod biljaka.
 
==Fisiona deoba bakterija==
 
==Fisiona deoba bakterija==
Fisiona deoba bakterija je bila predmet istraživanja u mnogim istraživačkim laboratorijama širom sveta zahvaljujući čemu je utvrđen genetski mehanizam tog prpcesa. Razumevanje mehanizma ove dobe je veoma značajno zbog pronalaženja hemijskih preparata ili antibiotika koji ometaju deobu a time i širenje bakterijskih infekcija.
+
Fisiona deoba bakterija je bila predmet istraživanja u mnogim istraživačkim laboratorijama širom sveta zahvaljujući čemu je utvrđen genetski mehanizam tog procesa. Razumevanje mehanizma ove dobe je veoma značajno zbog pronalaženja hemijskih preparata ili [[antibiotik]]a koji ometaju deobu a time i širenje bakterijskih infekcija.
 +
 
 +
U toku deobe mogu će je razlikovati:
 +
*DNK replikacija
 +
*DNK segregacija
 +
*izbor položaja deobne ravni
 +
*invaginacija ćelijske membrane
 +
*sinteza ćelijskog zida novih bakterija
 +
 
 
===Replikacija===
 
===Replikacija===
 
Pre deobe DNK se pričvrsti za ćelijsku membranu,a zatim se izvrši njena [[replikacija]]. Bakterije sadrže jedan molekul DNK u obliku prstena.  
 
Pre deobe DNK se pričvrsti za ćelijsku membranu,a zatim se izvrši njena [[replikacija]]. Bakterije sadrže jedan molekul DNK u obliku prstena.  
Red 12: Red 20:
 
Posle izvršene replikacije u ćeliji su tada dva jednaka molekula kružne DNK. Oba molekula se prčvršćuju za ćelijsku membranu nakon čega se ćelija počinje da izdužuje čime se molekuli DNK razdvajaju. Nakon toga se bakterija podeli na dva jednaka ili nejednaka dela sa po jednim molekulom DNK u svakom delu.
 
Posle izvršene replikacije u ćeliji su tada dva jednaka molekula kružne DNK. Oba molekula se prčvršćuju za ćelijsku membranu nakon čega se ćelija počinje da izdužuje čime se molekuli DNK razdvajaju. Nakon toga se bakterija podeli na dva jednaka ili nejednaka dela sa po jednim molekulom DNK u svakom delu.
  
Podela ćelije je pod kontrolom grupe od desetak proteina koji se nalaze blizu mesta gde ćelija treba da se podeli. Ćelijska membrana se invaginiše (raste ka unutrašnjosti ćelije) i time podeli ćeliju na dva dela.
+
Podela ćelijske citoplazme je pod kontrolom grupe od desetak proteina koji se nalaze blizu mesta gde ćelija treba da se podeli. Ključnu ulogu u tome ima '''[[protein FtsZ]]''' koji na mestu deobe obrazuje prsten. Ostali molekuli koji učestvuju u podeli bakterijske ćelije se grupišu oko tog prstena. Ćelijska membrana se invaginiše (raste ka unutrašnjosti ćelije) i time podeli ćeliju na dva dela. Posle toga se sintetiše ćelijski zid na novim bakterijama.
 
===Stopa razmnožavanja bakterija===
 
===Stopa razmnožavanja bakterija===
 
U povoljnim uslovima bakterije se dele na svakih 20-30 minuta, što im daje neverovatni potencijal razmnožavanja. Od samo jedne bakterije bi posle 24 časa neprekidnog razmnožavanja nastalo 2,81x10<sup>14</sup> bakterija što je jednako broju ćelija u ljudskom organizmu. Očigledno je da lečenje bakterijskih bolesti mora da bude veoma brzo i efikasno. Srećom, bakterije veoma retko mogu da dugo održe ovu stopu razmnožavanja jer ih ograničavaju faktori spoljašnje sredine (nedostatak hranljivih materija, infekcije [[bakteriofag]]ima i dr.)
 
U povoljnim uslovima bakterije se dele na svakih 20-30 minuta, što im daje neverovatni potencijal razmnožavanja. Od samo jedne bakterije bi posle 24 časa neprekidnog razmnožavanja nastalo 2,81x10<sup>14</sup> bakterija što je jednako broju ćelija u ljudskom organizmu. Očigledno je da lečenje bakterijskih bolesti mora da bude veoma brzo i efikasno. Srećom, bakterije veoma retko mogu da dugo održe ovu stopu razmnožavanja jer ih ograničavaju faktori spoljašnje sredine (nedostatak hranljivih materija, infekcije [[bakteriofag]]ima i dr.)

Izmena na datum 12. mart 2011. u 11:35

Fisiona deoba bakterije: ćelijski zid i membrana (crveno), hromozom, DNK (plavo), mesto pričvršćivanja DNK za membranu (žuta tačka), citoplazma (zeleno)

Fisiona deoba (binarna fisija, binarna deoba ili amitoza) je tip bespolnog razmnožavanja bakterija (prokariota), nekih protozoa (heterotrofni protisti) kao i nekih organela (mitohondrije, hloroplasti, peroksizomi) u eukariotskoj ćeliji pri kome se jedna ćelija podeli na dve nove ćelije. Novonastale ćelije su genetski klonovi majke ćelije. Brzina i intezitet razmnožavanja bakterija su ogromni o čemu govori podatak da se u povoljnim uslovima neke bakterije dele na svakih 20 do 30 minuta. Kod protozoa se razlikuju poprečna i uzdužna fisiona deoba zavisno od položaja deobne ravni.

Fisiona deoba se razlikuje od mitoze, regeneracije tela posle njegovog presecanja na dva dela (bodljokošcii neki pljosnati crvi) kao i od vegetativnog razmnožavanja kod biljaka.

Fisiona deoba bakterija

Fisiona deoba bakterija je bila predmet istraživanja u mnogim istraživačkim laboratorijama širom sveta zahvaljujući čemu je utvrđen genetski mehanizam tog procesa. Razumevanje mehanizma ove dobe je veoma značajno zbog pronalaženja hemijskih preparata ili antibiotika koji ometaju deobu a time i širenje bakterijskih infekcija.

U toku deobe mogu će je razlikovati:

  • DNK replikacija
  • DNK segregacija
  • izbor položaja deobne ravni
  • invaginacija ćelijske membrane
  • sinteza ćelijskog zida novih bakterija

Replikacija

Pre deobe DNK se pričvrsti za ćelijsku membranu,a zatim se izvrši njena replikacija. Bakterije sadrže jedan molekul DNK u obliku prstena.

Replikacija počinje na jednom mestu kružnog molekula DNK. lanci DNK se razdvoje i prema svakom od njih se po principu komplementarnosti sintetiše novi lanac. Tako se obrazuju dva molekula DNK od kojih svaki sadrži jedan stari lanac i jedan novi lanac (semikonzervativnost) koji su međusobno komplementarni. Novoformirani molekuli DNK su međusobno potpuno isti čime se obezbeđuje da nove ćelije imaju ista svojstva kao i ćelija od koje su nastale.

Procesi posle replikacije

Posle izvršene replikacije u ćeliji su tada dva jednaka molekula kružne DNK. Oba molekula se prčvršćuju za ćelijsku membranu nakon čega se ćelija počinje da izdužuje čime se molekuli DNK razdvajaju. Nakon toga se bakterija podeli na dva jednaka ili nejednaka dela sa po jednim molekulom DNK u svakom delu.

Podela ćelijske citoplazme je pod kontrolom grupe od desetak proteina koji se nalaze blizu mesta gde ćelija treba da se podeli. Ključnu ulogu u tome ima protein FtsZ koji na mestu deobe obrazuje prsten. Ostali molekuli koji učestvuju u podeli bakterijske ćelije se grupišu oko tog prstena. Ćelijska membrana se invaginiše (raste ka unutrašnjosti ćelije) i time podeli ćeliju na dva dela. Posle toga se sintetiše ćelijski zid na novim bakterijama.

Stopa razmnožavanja bakterija

U povoljnim uslovima bakterije se dele na svakih 20-30 minuta, što im daje neverovatni potencijal razmnožavanja. Od samo jedne bakterije bi posle 24 časa neprekidnog razmnožavanja nastalo 2,81x1014 bakterija što je jednako broju ćelija u ljudskom organizmu. Očigledno je da lečenje bakterijskih bolesti mora da bude veoma brzo i efikasno. Srećom, bakterije veoma retko mogu da dugo održe ovu stopu razmnožavanja jer ih ograničavaju faktori spoljašnje sredine (nedostatak hranljivih materija, infekcije bakteriofagima i dr.)

Literatura:

  • Vujaklija, M: Leksikon stranih reči i izraza, Prosveta, Beograd
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Nešković Mirjana, Konjević R, Ćulafić Ljubinka (2002): Fiziologija biljaka, NNK, Beograd
  • Karlson, P: Biokemija, Školska knjiga, Zagreb, 1976
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998
  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Sarić, M. (1975): Fiziologija biljaka, Naučna knjiga, Beograd
  • Kojić, M. (1989): Botanika, Naučna knjiga, Beograd
Snežana Trifunović, dipl. biolog