Gastrulacija
Gastrulacija je proces kojim se od jednoslojne blastule obrazuje prvo dvoslojna, a zatim i troslojna gastrula. Posle obrazovanja blastule dolazi do snažnih pokreta ćelijskih masa kojima se, prvi put od početka razvića, menja loptast oblik embriona. Ti pokreti ćelijskih masa (morfogenetski pokreti) dovode do obrazovanja gastrule. Slojevi gastrule dobijaju naziv klicini listići i predstavljaju osnovu od koje će nastati svi organi kako embriona tako i odrasle jedinke.
Načini gastrulacije
U zavisnosti od vrste morfogenetskih pokreta, odnosno načina pokretanja ćelijskih masa (blastomera) razlikuje se više načina gastrulacije:
Važno je napomenuti da se kod većine životinja gastrula na obrazuje samo jednom vrstom morfoloških pokreta već se kombinuje više njih (najčešće dva ili tri).
Invaginacija i delovi gastrule
Pri invaginaciji jedan deo blastoderma na vegetativnom polu se uvrne (invaginiše) ka unutrašnjosti, ka blastocelu pri čemu od jednoslojne, loptaste blastule nastane dvoslojna gastrula oblika pehara (vidi gornju sliku).
Deo blastoderma koji se uvrnuo ka blastocelu postaje unutrašnji klicin list (endoderm), a deo koji se nije pomerao ostaje kao spoljašnji (ektoderm). Ektoderm i endoderm su primarni klicini listovi. Od njih nastaje i treći, sekundarni klicin listić – mezoderm. Mezoderm je središnji sloj postavljen između ektoderma i endoderma. Klicini listovi oblažu duplju gastrule nazvanu gastrocel (arhenteron). Od gastrocela u daljem razviću nastaje crevna duplja. Gastrocel komunicira sa spoljašnjom sredinom preko otvora blastopora. Blastopor ima oblik prstena i od njega u daljem razviću mogu da nastanu ili usni ili analni otvor. Prema tome je izvršena podela životinja na protostomije i deuterostomije.
Obrazovanje mezoderma
Kod gmizavaca i ptica žumance sprečava obrazovanje otvorenog blastopora pa se kod njih obrazuje područje nazvano primitivna traka. Kod sisara se takođe obrazuje primitivna traka. Primitivna traka se obrazuje u vidu zadebljanja koje se širi od zadnjeg ka prednjem delu embriona. Celom dužinom ove trake pruža se udubljenje – primitivna brazda na čijem se krajnjem delu (glavenom delu embriona) nalazi Hensenov čvor.
Obrazovanje mezoderma u vezi je sa blastoprom odnosno primitivnom trakom. Kod životinja sa blastoporom (npr. vodozemaca) mezoderm se obrazuje migracijom ćelija kroz blastopor. Te ćelije se smeštaju između ektoderma i endoderma gradeći mezoderm. Kod gmizavaca, ptica i sisara ćelije primitivne trake se kreću preko njenih ivica i dospevaju između primarnih klicinih listića, obrazujući na taj način mezoderm.
3 Spoljašnje veze [uredi]
BioNet Škola Bioskolos
4 Literatura [uredi]
Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990. Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990 Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989 Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
