Gekoni

Sphaerodactylus elegans Klasifikacija

Carstvo Animalia Tip Chordata Podtip Vertebrata Klasa Reptilia Potklasa Lepidosauria Red Squamata Red Lacertilia infrared Gekkota familija Gekkonidae

Gekoni, macaklini i gubavice (Gekkonidae ili Ascalabotes) je familija guštera koja obuhvata oko 1180 vrsta. To su životinje veoma malog rasta sa relativno krupnim glavenim regionom i spadaju u najsitnije gmizavce. Telo im je pokriveno kožom koja ima zrnasti izgled zbog krljušti. U narodu postoji pogrešno verovanje da su otrovni jer imaju krljušti koje su veoma sitne, zrnaste i bradavičaste. Uglavnom su arborealne, noćne životinje koje pretežno naseljavaju tropske u subtropske predele. Veoma se karakteristično, cvrkutavo oglašavaju, proizvodeći nešto nalik na gek-gek,što ih razlukuje od veći ostalih gmizavaca i po čemu je familija dobila ime. Mogu da se penju uz glatke površine (zidove, stene).

Morfološke osobine

Imaju krupne oči sa vertikalnim zenicama i sa nepokretnim, sraslim, providnim kapcima tako da su im oči ustvari stalno otvorene. Kičmeni stub se sastoji od amficelnih pršljenova sa ostacima horde. Arborealne vrste imaju neobično lepe boje zelenu, crvenu i plavu, posebno rodovi Phelsuma i Naultinus. Mogu jako brzo da menjaju boju. Na prstima imaju proširenja sa strukturama po obliku sličnim dlakama (setae) koja im omogućavaju penjanje uz glatke, vertikalne površine kao i po onima koje imaju kontra-nagib. kao nop. plafoni u kućama.

Veličina tela

Veoma sitne životinje među kojima je sa najmanjim dimenzijama rod Sphaerodactylus sa svojih svega 30 mm u dužinu. Najveće, do sada zabeležene vrste, su Rhacodactylus leachianus, Gekko gecko, Gekko smithi, Uroplatus fimbriatus i Saltuarius cornutus čija ukupna dužina iznosi 350 mm. Među izumrlim vrstama najveće su Phelsuma gigas (ukupne dužine više od 500 mm) i Hoplodactylus delcourti (čiji je jedini poznati primerak dužine od 622 mm).

Rasprostranjenost i stanište

Naseljava tropske i subtropske predele, kao i oblasti oko Sredozemnog mora (samo oko 10 vrsta). Na jugu Balkana žive tri vrste gekona. Živi uglavnom na drveću, a neke vrste i po zidovima kuća, ruševinama. U toplim predelima nekoliko vrsta koje su prilagođene na život u ljudskim naseljima, kakav je npr. kućni gekon (Hemidactylus frenatus ), se smatraju domaćim životinjama čak veoma korisnim jer se hrane insektima uključujući i komarce.

Ishrana, ponašanje i razmnožavanje

Većina vrsta hrani se insektima pomoću širokog i mesnatog jezika, dok pojedine vrste mogu hvatati sitne gmizavce a povremeno i glodare. Neke vrste mogu da se hrane voćem i nektarom. Pretežno su noćne životinje, dok su samo neki rodovi aktivni danju Gonatodes, Phelsuma, Roptropella, Rhoptropus, Quedenfeldtia). Polažu mali broj jaja (najčešće po 2) u rupe i pukotine u kamenju i stenama. Oviparni su i jaja su im zaštićena opnama od krečnjaka. Jaja polažu veću broj puta u toku godine (do 10 a nekada i više). Neke vrste, kao što su Hoplodactylus sp., Naultinus sp. i Rhacodactylus trachyrhynchus, rađaju žive mladunce. Ima i partenogenetskih vrsta što zanči da ženke mogu da se razmnožavaju bez oplođenja od strane mužjaka. Time se poboljšava sposobnost širenja na nova područja, ali istovremeno ako su u pitanju izolovane populacije na ostrvima, smanjuje se genetička raznovrsnost. Preko zvukova koje proizvode ostvaruje se komunikacija među jedinkama.

Klasifikacija

Familija Gekkonidae podeljena je na pet subfamilija:

• subfamilija Aeluroscalabotinae, sa jednim rodom:
  • rod Aeluroscalabotes, samo jedna vrsta Aeluroscalabotes felinus, koja živi u Aziji
• subfamilija Diplodactylinae, sa 16 rodova, pronađena u Okeaniji
• subfamilija Eublepharinae, sa 5 rodova
• subfamilija Gekkoninae je najveća, sa 74 rodova, neki od najvećih su:
  • Rod Gehyra,
  • Rod Gekko,
  • Rod Hemidactylus
  • Rod Phelsuma
  • Rod Phyllodactylus
• subfamilija Teratoscincinae , sa jednim rodom:
  • rod Teratoscincus, koji ima 7 vrsta

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Bačić,T, Erben, R, Krajačić, M (2004): Raznolikost živog sveta, Školska knjiga, Zagreb
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
• Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Pavičić,V, Klemenčić, M, Ređep Anđelka (1994): 1000 pitanja, 1000 odgovora. Mosta, Zagreb
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Snežana Trifunović, dipl. biolog