Razlika između izmena na stranici „Glikozidi”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(4 međuizmena istog korisnika nisu prikazane)
Red 1: Red 1:
'''Гликозиди или хетерозиди''' су сложена органска једињења састављена из две компоненте:
+
[[Slika:10523.png|300px|d|mini|Strukturna formula amigdalina]]
*шећера и
+
'''Glikozidi ili heterozidi''' su složena organska jedinjenja sastavljena iz dve komponente:
*агликона.  
+
*šećera i
 +
*nešećerne komponente (aglikon).  
  
Шећерну компоненту чини најчешће молекул гликозе, док ређе то може да буде и фруктоза или арабиноза. Агликон је нешећерна компонента која може да буде ароматични или алифатични алкохол, фенол алдехид, кетон или неко друго једињење. Токсичност ових једињења потиче управо од те нешећерне компоненте и манифестује се углавном на хладнокрвне организме. Налазе се у различитим биљним деловима растворени у ћелијском соку вакуоле.
+
Šećernu komponentu čini najčešće molekul [[G|glikoze]], dok ređe to može da bude i [[F|fruktoza]] ili [[A|arabinoza]]. Aglikon je nešećerna komponenta koja može da bude aromatični ili alifatični alkohol, fenol aldehid, keton ili neko drugo jedinjenje. [[T|Toksičnost]] ovih jedinjenja potiče upravo od te nešećerne komponente i manifestuje se uglavnom na hladnokrvne organizme. Nalaze se u različitim biljnim delovima rastvoreni u ćelijskom soku [[vakuola|vakuole]].
 +
==Podela==
 +
Prema hemijskoj prirodi nešećerne komponente glikozidi se dele na:
 +
*cijanogene glikozide, koji sadrže cijanovodoničnu kiselinu; njima pripadaju:
 +
*[[amigdalin]];
 +
*[[P|prunazin]];
 +
*[[P|prulaurazin]];
 +
*[[S|sambunigrin]] i dr.
 +
*srčane glikozide,koji se koriste za lečenje bolesti srca i drugih organa kao što je npr. [[D|digitalis]];
 +
*[[saponini|saponine]], koji sadrže steroidna ili triterpenska jedinjenja;
 +
*[[A|antraglikozide]], koji sadrže jedinjenja antracena;
 +
*gorke glikozide čiji je aglikon jako gorkog ukusa; to je grupa najmanje proučenih glikozida.  
  
Према хемијској природи нешећерне компоненте гликозиди се деле на:
+
== Literatura ==
*цијаногене гликозиде, који садрже цијановодоничну киселину; њима припадају:
+
*Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.  
*амигдалин;
+
*Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
*пруназин;
 
*прулауразин;
 
*самбунигрин и др.
 
*срчане гликозиде,који се користе за лечење болести срца и других органа као што је нпр. дигиталис;
 
*сапонине, који садрже стероидна или тритерпенска једињења;
 
*антрагликозиде, који садрже једињења антрацена;
 
*горке гликозиде чији је агликон јако горког укуса; то је група најмање проучених гликозида.
 
 
 
== Литература ==
 
*Којић, М, Јањић Васкрсија: Отровне биљке, Научна књига, Београд, 1991.  
 
*Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
 
 
[[Kategorija:Lekovite biljke]]
 
[[Kategorija:Lekovite biljke]]
 
[[Kategorija:Lekoviti sastojci biljaka]]
 
[[Kategorija:Lekoviti sastojci biljaka]]
 
{{Potpis2}}
 
{{Potpis2}}

Izmena na datum 1. avgust 2014. u 17:04

Strukturna formula amigdalina

Glikozidi ili heterozidi su složena organska jedinjenja sastavljena iz dve komponente:

  • šećera i
  • nešećerne komponente (aglikon).

Šećernu komponentu čini najčešće molekul glikoze, dok ređe to može da bude i fruktoza ili arabinoza. Aglikon je nešećerna komponenta koja može da bude aromatični ili alifatični alkohol, fenol aldehid, keton ili neko drugo jedinjenje. Toksičnost ovih jedinjenja potiče upravo od te nešećerne komponente i manifestuje se uglavnom na hladnokrvne organizme. Nalaze se u različitim biljnim delovima rastvoreni u ćelijskom soku vakuole.

Podela

Prema hemijskoj prirodi nešećerne komponente glikozidi se dele na:

  • cijanogene glikozide, koji sadrže cijanovodoničnu kiselinu; njima pripadaju:
  • amigdalin;
  • prunazin;
  • prulaurazin;
  • sambunigrin i dr.
  • srčane glikozide,koji se koriste za lečenje bolesti srca i drugih organa kao što je npr. digitalis;
  • saponine, koji sadrže steroidna ili triterpenska jedinjenja;
  • antraglikozide, koji sadrže jedinjenja antracena;
  • gorke glikozide čiji je aglikon jako gorkog ukusa; to je grupa najmanje proučenih glikozida.

Literatura

  • Kojić, M, Janjić Vaskrsija: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
  • Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
Snežana Trifunović, dipl. biolog