Gmizavci

Natrix

Coronella austriaca

Lacerta

Lacerta

kornjače

Gmizavci (lat. Reptilia od reptilis - onaj koji gmiže) su prvi suvozemni tetrapodni kičmenjaci koji ne zavise od vode, stari oko 365 miliona godina. Smatra se da su nastali u srednjem karbonu, a mezozoik je poznat kao period gmizavaca u kome su oni dominantna grupa životinja. Odigrali su izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer je to prva grupa kičmenjaka koja je u potpunosti izašla na kopno. Ova evolucija omogućena je zahvaljujući razvitku jaja sa amnionom: opna (amnion) je obavijala embrion koji se nalazio u tečnoj sredini pa je embrion mogao da se razvija lebdeći u tečnosti, a nije bilo potrebno da se jaja polažu u vodi. Zajedno sa pticama i sisarima pripadaju grupi Amniota jer poseduju embrionalne opne: amnion, horion i alantois; a sa ribama i vodozemcima poikilotermnim organizmima.

Najpoznatiji recentni oblici su:

• kornjače
• gušteri
• zmije
• krokodili

Spoljašnja morfologija

Kod većine gmizavaca telo je podeljeno na tri regiona:

• glavu, koja je spoljoštena i zašiljena, a sa strane se nalaze oči iza kojih su smešteni otvori slušnih organa;
• trup na kome se nalaze dva para ekstremiteta sa po pet prstiju od kojih su prvi obično kraći
• rep na kome se sa trbušne strane nalazi otvor kloake.

Telesna temperatura

Gmizavci su poikilotermne životinje čija telesna temperatura zavisi od temperature okoline (nemaju stalnu telesnu temperaturu). Sa padom temperature spoljašnje sredine, pada i njihova telesna temperatura. Izlažući telo sunčevim zracima, gmizavci nastoje da zadrže telesnu toplotu. Zbog toga su u nepovoljnom položaju u onim oblastima gde oblačno i hladno vreme umanjuje takve mogućnosti. To je razlog što gmizavci uglavnom prebivaju u toplijim krajevima, tropskim i subtropskim. Relativno mali broj vrsta nastanjuje predele velike geografske širine.

Ako ne mogu da održavaju telesnu temperaturu (npr. u umerenom pojasu u toku zime), oni hiberniraju. U tropskim predelima se to ne događa.

Koža

Koža ih štiti od povreda, parazita i gubitka vode. Površina tela je pokrivena rožnim krljuštima izgrađenim od keratina ili pločama (štitovima). Zbog toga je koža bez sluznih žlezda pa je suva i rapava tako da kožno disanje ne postoji. Gušteri i krokodili imaju izmenjene kožne žlezde:

• kod guštera su to femoralne žlezde smeštene na trbušnoj strani butnog dela zadnjih nogu;
• kod krokodila su to mošusne žlezde, koje se nalaze oko kloake i na donjoj vilici.

U krznu kože kod nekih gmizavaca, krokodila, nalaze se snažne koštane ploče. Gornji sloj kože, rožne krljušti se skidaju sa tela u jednom komadu (zmijska košuljica) ili ljušti u obliku listića; što se označava kao presvlačenje.

Adaptacije na kopneni način života

Pored građe kože, prilagođenosti u načinu razmnožavanja i disanja su ključne za život na kopnu. Jaje je kleidoičko (zatvoreno) ili amnionsko Embrionalno razviće se odvija na kopnu u jajetu koje je zaštićeno:

• jajnim opnama i
• embrionalnim omotačima:
  • amnionom (vodenjakom),unutrašnjim omotačem koji je ispunjen tečnošću (belančevinaste prirode) u kojoj se odvija razviće embriona,
  • horionom, spoljašnjim omotačem koji omogućava propustljivost jajeta za O₂ i CO₂, a nepropustljivost za vodu i
  • alantoisom u vidu ispupčenje zadnjeg creva koje ima ulogu u disanju i ekskreciji embriona.

Tako se jaje štiti od odavanja vode i isušivanja pa se embrion ustvari razvija u vodi, iako se jaje nalazi na kopnu.

Gmizavci dišu isključivo plućima koja se sastoje od dva plućna mehura.

Skelet i kretanje

Lobanja je izgrađena od kostiju tako da hrskavice skoro da nema. Kod zmija i guštera, kosti vilično-nepčanog aparata obrazuju pokretan zglob sa lobanjom što omogućava lako hvatanje pokretnog plena. Kod kornjača, koje su biljojedi i krokodila, koji raskidaju plen, ovaj sistem kostiju je potpuno nepokretan.

Kičmenica se sastoji od procelnih pršljenova koji se dele na: vratne, grudne, slabinske, krstačne i repne. Redukcija udova kod zmija, uključujući i pojaseve, dovela je do pojave velikog broja pršljenova (često i preko 200). Osim toga, njihova kičmenica je diferencirana na samo dva regiona: trupni pršljenovi, za koje su vezana rebra i repni, bez rebara. Kod kornjača su rebra i kičmenica srasli sa oklopom.

Kretanje je slično geganju, osim kod zmija koje nemaju udove. Kod morskih kornjača su udovi slični perajima.

Unutrašnja građa tela

Mišići su raspoređeni prema telesnim regionima:

• u trupnom delu su: trbušni mišić, kosi mišići (spoljašnji i unutrašnji), grudni i međurebarni
• u vratnom delu je trapezni mišić
• široki leđni mišić.

Muskulatura udova je snažno razvijena. Sačinjavaju se dorzalne i ventralne mišićne mase koje su međusobno antagonisti.

Nervni sistem sastoji se od mozga i kičmene moždine. Mozak se sastoji od prednjeg mozga, međumozga (sa epifizom i hipofizom, srednjeg mozga i zadnjeg mozga.

Čula vida i mirisa su dobro zrazvijena. Miris osećaju račvastim jezikom koji neprekidno izbaciju i uvlače (palacanje) sakupljaju čestice mirisa. Oči su velike sa i nalaze sa strane glave. Na njima se nalaze gornji i donji kapak (oba su pokretljiva), sluzna žlezda i prozirna opna (migavica) koja se pomera od prednjeg ugla oka ka nazad. Ova opna održava vlažnost i čistoću oka. Kod guštera se na glavi nalazi neparno temeno oko, koje sadrži svetlosne receptore i pigmentne ćelije. Ispunjeno je staklastim telom i pokrivenop prozirnom opnom kroz koju svetlost pada na temeno oko.

Organ čula sluha sastoji se od:

• bubne opne,
• srednjeg uha, povezano preko Eustahijeve tube sa usnom dupljom
• unutrašnjeg uha

Sistem za varenje se sastoji od:

• usne duplje u kojoj se nalaze: jezik, zubi (koji se obnavljaju tokom čitavog života), veliki broj viličnih žlezda (nalaze se ispod gornje i donje usne)
• ždrelo
• jednjak
• želudac
• crevo
• kloaka.

Uglavnom su mesožderi koji love iz zasede, dok su pojedine kornjače i gušteri biljojedi. Crevo biljojeda je duže, podeljeneo je u nabore. Hrana kroz njega prolazi sporo, a celulozu razgrađuju bakterije. Pošto ne održavaju stalnu telesnu temperaturu iz metaboličkih procesa, ne zahtevaju mnogo hrane. Tako je jedan miš dovoljan zmiji za održavanje života kroz više nedelja.

Disanje se vrši isključivo plućima. Od otvora za disanje nastavlja se grkljan, a on na dušnik (traheja). Dušnik se grana na dve dušnice (bronhije) koje vode u plućna krila gde se nalazi kapilarna mreža koja preuzima kiseonik.

Srce se sastoji od dve pretkomore, leve i desne, i komore koja je delimično podeljena na dva dela (pregrada nije potpuna). Samo krokodili imaju potpunu pregradu koja deli komoru na dva dela. Ispred srca nalazi vensko proširenje u koje ulazi sva venska krv.

Izlučivanje se obavlja bubrezima koji su po tipu metanefrosa. Većina ekskreta je neotrovna mokraćna kiselina (u obliku kristala) koja ne zahteva vodu za izlučivanje. Kod većine gmizavaca je tečna, dok je kod guštera i zmija u obliku guste kaše bele boje koja se u kloaki sjedinjuje sa fekalijama. Voda koja izlazi iz krvi se reapsorbuje u bubrežnim kanalićima, kloaki ili mokraćnoj bešici.

Razmnožavanje

Oplođenje je unutrašnje i većina mužjaka poseduje kopulatorni organ (penis). Kopulatorni organ je kod raznih vrsta različitog oblika i uzima se kao kriterijum pri klasifikaciji gmizavaca. Gušteri i zmije imaju dva kopulatorna organa smeštena u kloaki,koji se za vreme parenja izvalče kao prsti rukavice u uvlače u kloaku ženke. Otvor kloake kod guštera i zmija je poprečan i nalazi se pri osnovi repa, dok je kod kornjača i krokodila uzdužan. Većina gmizavaca je oviparna mada je znatan broj i viviparnih (rađaju žive mladunce). Ženke polažu manji broj jaja nego ribe i vodozemci, što je u vezi sa kleidoičkim jajetom koje štiti embrion pa je smrtnost mladih daleko manja. Jaja su krupna i bogata žumancetom. Zakopavaju ih u pesak, zemlju ili organski kompost gde dolazi do raspadanja organskih materija pa se oslobođena toplota koristi za inkubaciju jaja. Jaja zarivena u pesak ili zemlju greje sunčeva svetlost. Kod nekih guštera i morskih zmija inkubacija jaja odvija se u telu.

Embrioni oviparnih vrsta pri kraju razvića dobijaju na vrhu njuške jedan zuboliki izraštaj kojim razbijaju ljusku i izlaze iz jajeta. Viviparnim vrstama pripadaju neke og ogromnih topskih zmija, morske zmije iz grupe Hydrophina, a od gmizavaca koji žive kod nas to su šarka (Vipera berus), slepić, planinski gušter Lacerta vivipara i dr. Šarka i planinski gušter mogu da žive na planinama preko 2000 m nadmorske visine i naseljavaju južnu Skandinaviju pa je sa tim u vezi i njihova sposobnost rađanja živih mladunaca.

Regeneracija i otpornost

Sposobnost regeneracije je jako dobro izražena. Kornjačama i posle odstranjivanja znatnih telesnih delova život nije ugrožen. Gušteri vrlo uspešno regenerišu odstranjen rep.

Osim na nisku spoljašnju temperaturu, veoma su otporne životinje. Mogu dugo da izdrže bez hrane. Neki pitoni mogu bez hrane da provedu i više od godinu dana. Spadaju među najdugovečnije životinje na našoj planeti:

• velike tropske zmije i krokodili mogu da žive preko sto godina;
• neke gigantske kornjače žive i preko 300 godina
• dužina života slepića je 30 - 35 godina.

Poreklo i izumiranje

Vode poreklo od jedne grupe stegocefala. U mezozoiku su dominirali na kopnu, slatkoj i morskoj vodi, a neki su imali sposobnost da lete. Mnogi među njima bili su najkrupnije životinje koje su ikada živele na našoj planeti, nazvane dinosaurusi (strašni gušteri):

• Brontosaurus koji se hranio biljnom hranom, dostizao je težinu od čak 50 t i dužinu od 30 m;
• Tyranosaurus je najveći među grabljivcima mesojedima;
• Pterosaurusi su mogli da lete zahvaljujući kožnoj opni razapetoj između prednjih, zadnjih udova i trupa koja je kod nekih oblika dostizala raspon od 8 m;
• Ichtyosaurusi su živeli u morskoj vodi i imali udove izmenjene u peraja;

Dominirali su Zemljom pre oko 170 miliona godina, tokom ere mezozoika. Krajem mezozoika (u kredi) došlo je do masovnog izumiranja gmizavaca tako da nijedan dinosaurus nije preživeo kraj krede. Prema geološkim podacima može se zaključiti da je bilo više uzroka za ovo izumiranje. Jedan od najvažnijih među njima je svakako udar meteora o Zemlju pre oko 65 miliona godina u okolini Jukatana u Meksiku. Posledice toga bile su niz zemljotresa, požara, plimskih talasa, zamračenje itd. koji su doveli do izumiranja skoro 50% vrsta na tadašnjoj Zemlji. Tri grupe među gmizavcima, zmije i gušteri, kornjače i krokodili preživljavaju i ostaju do danas. Ovu hipotezu je 1980. predložio Luis Walter Alvarez.

Posebna grupa među ranim gmizavcima, Therapsida imala je osobine koje su se kod sisara još više diferencirale pa se smatraju njihovim precima. Zubi Therapsida su bili diferencirani na sekutiće, očnjake i kutnjake, a ima i sličnosti u kostima viličnog aparata.

Klasifikacija

Carstvo Animalia Tip Chordata Podtip Vertebrata Klasa Reptilia

Klasifikacija

Danas je poznato preko 6500 vrsta svrstanih u 6 potklasa:

1. potklasa Anapsida

2. podklasa Lepidosauria

3. potklasa Archosauria

4. potklasa Ichthyopterygia

5. potklasa Synaptosauria

6. potklasa Synapsida

Za više podataka pogledati klasifikacija gmizavaca

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Bačić,T, Erben, R, Krajačić, M (2004): Raznolikost živog sveta, Školska knjiga, Zagreb
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, Savremena administracija, Beograd, 1995.
• Kalezić, M.: Hordati, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 2000.
• Kalezić,M.:Osnovi morfologije kičmenjaka, treće izdanje, Zzavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.
• Kalezić, M.,Tomović, Lj:Hordata -skripta,četvrto izdanje,Biološki fakultet, Beograd, 2005.
• Marcon, E., Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Pavičić,V, Klemenčić, M, Ređep Anđelka (1994): 1000 pitanja, 1000 odgovora. Mosta, Zagreb
• Radović, I., Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
• Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995

Snežana Trifunović, dipl. biolog