Gnezdo

Gnezdo

Gnezdo grade ptice da bi u njega polagale jaja, spavale ili prezimile. Neke ptice ne grade gnezda (pr. sove) ili ih otimaju od drugih ptica, dok ih druge vrste grade vrlo loše, ali ipak najveći broj vrsta gradi vrlo složena i čvrsta gnezda. U gnezdu se odvija embrionalno i postembrionalno razviće.

Pojam gnezda je kod nekih ptica u izvesnoj meri uslovan, pošto one se grade prava gnezda. Sove ne prave gnezda već jaja nose direktno na zemlju. Na takva gnezda ptice ne troše ni vreme ni energiju, mada je njih jako malo. Preovlađuju one koje imaju prava gnezda koja zahtevaju posebnu snagu, spretnost i vreme.

Materijal i smeštaj gnezda

Ptice za izradu gnezda koriste veoma raznovrstan materijal: grančice, suvi i sveži listovi i stabljike biljaka, životinjske dlake, grudno i trbušno perje, papir, blato, kosti i dr. Za povezivanje koriste lišajeve, blato, izmet, paučinu itd.

Mesto na kome se gnezdo smešta je takođe veoma raznovrsno. To može biti gusta trava, trska, duplja drveta, na grani visokoj 5-8 m itd.

Uloge gnezda

Gnezdo ptica obavlja raznovrsne i veoma značajne funkcije:

• drži jaja na okupu tako da su sva pokrivena telom roditelja koji na njima leži i zagreva ih
• u njemu se nalaze mladunci u periodu dok ih roditelji hrane sve dok ne polete iz njega;
• obezbeđuje optimalnu temperaturu za inkubaciju jaja i razviće mladunaca, štiteći ih od vetra, kiše, hladnoće i drugih nepovoljnih spoljašnjih uslova;
• igra značajnu ulogu u zaštiti jaja, mladunaca i roditelja koji o njima brinu od predatora što se postiže maskiranjem i postavljanjem gnezda na mesta koja su nedostupna predatorima.

Gnežđenje

U određenom stadijumu razmnožavanja ptice počinju da grade gnezda. Razlikuju se dve vrste gnežđenja:

• redovno, najčešće je jedno, mada ih može biti dva ili tri (Passeriformes) pa čak i sedam (kod gugutke)
• naknadno, do koga dolazi ako redovno gnežđenje iz nekog razloga ne uspe ili propadne.

Prema rasponu gnežđenja može se razlikovati:

• gnežđenje u užem smislu koje se odnosi na vreme i raspon polaganja jaja
• gnežđenje u širem smislu obuhvata period od izgradnje gnezda pa sve do izvođenja mladunaca.

Konzervativnost i disperzija

Vezanost ptica za mesto gnežđenja naziva se konzervativnost (stalnost, očuvanost) i još se o njemu vode polemike u naučnim krugovima. Mišljenja ornitologa o toj pojavi su poprilično protivurečna. S jedne strane, postoji dosta dokaza koji ukazuju na veliku stalnost korišćenja istog gnezda iz godine u godinu, u koje se ptice vraćaju posle zimovanja. Na osnovu toga mnogi ornitolozi su došli do zaključka da je konzervativizam gnežđenja univerzalno svojstvo svih ptica, osim malog broja izuzetaka.

S druge strane, puno podataka pokazuje sasvim drugu sliku: značajan broj vrsta ptica menja mesto gnežđenja pre nego što se preseli u druge geografske oblasti u kojima zimuje. S obzirom na to, veliki broj ornitologa se protivi shvatanju konzervatizma gnežđenja kao univerzalnom principu.

Tekst nije završen - radovi su u toku

Literatura

• Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
• Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
• Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad

Snežana Trifunović, dipl. biolog