Goldžijev aparat
Goldžijev kompleks (aparat ili oblast) je ćelijska organela u kojoj proteini i lipidi, stvoreni u endoplazminom retikulumu, dobijaju svoju konačnu strukturu, obeležavaju se, sortiraju i usmeravaju ka konačnom odredištu u ćeliji. Kamilo Goldži (Camillo Golgi) ga je prvi opisao 1898. god. kao unutrašnji mrežasti aparat. Proučavajući građu Purkinjeovih neurona malog mozga impregnacijom solima srebra zapazio je u blizini jedra tamno obojene mreže. Kasnije ova organela dobija ime po njemu. Ćelije životinja sadrže 3-4 ove organele pored jedra, mada njegov položaj uglavnom zavisi od vrste tkiva. Sastoji se od niza spljoštenih, diskoidalnih kesica (sakula), koje su međusobno skoro paralelno postavljene (kao naslagani tanjiri) i na krajevima su proširene. Uz njih se nalaze manje ili veće vezikule (mehurići) u kojima se smeštaju proizvodi sinteze Goldžijevog aparata.
Struktura
Struktura Goldžijevog aparata izučava se najbolje posmatranjem pod elektonskim mikroskopom. Izgrađen je od dva osnovna dela:
- sakula (od lat. sacculus = kesica) čija membrana opkoljava unutrašnji prostor nazvan cisterna i
- vezikula.
Sakule su u obliku spljoštenih membranskih kesa, lučno savijenih, na bočnim krajevima blago proširenih i udruženih po 3-4 zajedno. Spajaju se pomoću:
- goldžina, integralnih membranskih proteina;
- specifičnih matriksnih proteina
- aktinskih filamenata.
Prema položaju u odnosu na granularni endoplazmatični retikulum (gER) razlikuju se
- cis- sakule (cis = sa iste strane kao) koje su blizu, okrenute ka gER-u;
- trans-sakule (trans = na drugoj strani od) udaljene od granularnog ER-a;
- med-sakule ili središnje koje se nalaze između cis i trans kesa.
Vezikule se nalaze oko sakula i prema položaju se razlikuju tri vrste:
- prelazne ili prenosne koje se nalaze između gER-a i cis kesa
- bočne se nalaze uz bočne proširene krajeve sakula;
- sekretnorne se nalaze uz trans-sakule, a mogu biti i bliže periferiji ćelije.
Funkcija
Obrazovanje proteina i lipida počinje u ER-u, ali se u njemu ne odigrava do kraja. Proteini svoju konačnu strukturu stiču u Goldžijevom aparatu, što važi i za lipide. U endoplazmatičnom retikulumu se formiraju tercijerne strukture proteina i dodaju um se lanci ugljenih hidrata (oligosaharida) u procesu glikozilacije. Na taj način nastaju glikoproteini. Goldžijevom aparatu se vrši obrada oligosaharidnih komponenti tih glikoproteina tako da postaju različiti čime su obeleženi da se usmere ka tačnom odredištu.
Materije sintetisane u ER-u dopremaju se transportnim vezikulama do Goldžijevog aparata gde se vrši njihovo sazrevanje, obeležavanje i sortiranje da bi se usmerili ka tačnom odredištu u ćeliji. Iz ER-a u Goldžijev aparat dospevaju:
- sekretorni proteini (oni koje će ćelija egzocitozom izbaciti u međućelijski prostor; npr. insulin u ćelijama pankreasa); to je sekretorna uloga
- proteini i lipidi koji će biti poslati u ćelijsku membranu;
- proteini (enzimi) koji će obrazovati lizozome.
- u biljnim ćelijama u Goldžijevom aparatu se obavlja sinteza proizvoda koji su namenjeni vakuoli, ćelijskom zidu i plazma membrani.
Goldžijev aparat, dakle, upravlja kretanjem molekula u ćeliji. Proteini se usmeravaju najviše u tri pravca:
- lizozomalni pravac, koji obuhvata obradu i sortiranje enzima za primarni lizozom
- konstitutivno-sekretorni put za proteine koji se prenose u vanćelijski matriks i plazma membranu
- regulisano-sekretorni za sekretorne proteine (pr. insulin u endokrinom pankreasu)
Literatura
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
- www.kvhs.nbed.nb.ca/gallant/biology/golgi_apparatus.jpg - izvor fotografije
