Razlika između izmena na stranici „Golubovi”
| Red 1: | Red 1: | ||
| + | <div class="info">[[Slika:Columba-livia.jpg|235px|d|mini|'''[[divlji golub]]''' (''Columba livia'')]] | ||
| + | *klasifikacija: | ||
| + | *carstvo [[životinje]] (Animalia) | ||
| + | *tip [[hordati]] (Chordata) | ||
| + | *podtip [[kičmenjaci]] (Vertebrata) | ||
| + | *klasa [[ptice]] (Aves) | ||
| + | *podklasa [[Neornithes]] | ||
| + | *nadred '''[[ptice letačice]]''' (Neognathae, Carinatae) | ||
| + | *red '''golubovi''' | ||
| + | </div> | ||
| + | |||
'''Golubovi''' ('''Columbiformes''') je red [[ptice letačice|ptica letačica]] koji obuhvata tri porodice: [[sadže]], [[dodoi|dodoe]] i [[pravi golubovi i grlice]]. Zajedničo svim tim pticama jesu važne anatomske i morfološke osobine [[skelet]]a i [[sistem za varenje kičmenjaka|sistema za varenje]]. Imaju dobro razvijenu [[V|voljku]] i muskulozni [[Ž|želudac]], a mogu da dišu dok piju vodu pa ne moraju da podižu glavu da bi progutali gutljaj vode. Od davnina se gaje radi mesa i za prenošenje pisama (golubovi pismonoše). rasprostranjeni su po čitavom svetu, a najviše ih ima u australijskoj oblasti. | '''Golubovi''' ('''Columbiformes''') je red [[ptice letačice|ptica letačica]] koji obuhvata tri porodice: [[sadže]], [[dodoi|dodoe]] i [[pravi golubovi i grlice]]. Zajedničo svim tim pticama jesu važne anatomske i morfološke osobine [[skelet]]a i [[sistem za varenje kičmenjaka|sistema za varenje]]. Imaju dobro razvijenu [[V|voljku]] i muskulozni [[Ž|želudac]], a mogu da dišu dok piju vodu pa ne moraju da podižu glavu da bi progutali gutljaj vode. Od davnina se gaje radi mesa i za prenošenje pisama (golubovi pismonoše). rasprostranjeni su po čitavom svetu, a najviše ih ima u australijskoj oblasti. | ||
==Osobine== | ==Osobine== | ||
Izmena na datum 3. februar 2009. u 22:34
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
- podklasa Neornithes
- nadred ptice letačice (Neognathae, Carinatae)
- red golubovi
Golubovi (Columbiformes) je red ptica letačica koji obuhvata tri porodice: sadže, dodoe i pravi golubovi i grlice. Zajedničo svim tim pticama jesu važne anatomske i morfološke osobine skeleta i sistema za varenje. Imaju dobro razvijenu voljku i muskulozni želudac, a mogu da dišu dok piju vodu pa ne moraju da podižu glavu da bi progutali gutljaj vode. Od davnina se gaje radi mesa i za prenošenje pisama (golubovi pismonoše). rasprostranjeni su po čitavom svetu, a najviše ih ima u australijskoj oblasti.
Osobine
Mala glava, kratak vrat, kljun prav i pri osnovi pokriven voskovicom, a nozdrve pokrivene. Noge su kratke sa 4 prsta podjednake dužine. Krila dovoljne dužine i šiljata tako da omogućuju brzo i oštro letenje, mada su mnoge vrste izgubile tu sposobnost pa većinu vremena provode hodajući po tlu.
Koža im je tanka, a perje gusto i sasvim prileglo uz telo. Boja perja je veoma raznovrsna, često sa metalnim sjajem. Često su upadljivo obojene noge, kljun, dužica. Polni dimorfizam u obojenosti perja ne postoji, već samo neznatna razlika u veličini tako što su mužjaci nešto krupniji od ženki.
Žive u parovima, grade jednostavna gnezda u koja ženka snese obično po dva jaja dva ili više puta godišnje. U vreme gajenja mladunaca po njihovom izleganju, zidovi dobro razvijene voljke kod oba roditelja luče belu kašastu masu kojom ih hrane.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
