Golubovi
- klasifikacija:
- carstvo životinje (Animalia)
- tip hordati (Chordata)
- podtip kičmenjaci (Vertebrata)
- klasa ptice (Aves)
- podklasa Neornithes
- nadred ptice letačice (Neognathae, Carinatae)
- red golubovi
Golubovi (Columbiformes) je red ptica letačica koji obuhvata tri porodice: sadže, dodoe i pravi golubovi i grlice. Zajedničo svim tim pticama jesu važne anatomske i morfološke osobine skeleta i sistema za varenje. Imaju dobro razvijenu voljku i muskulozni želudac, a mogu da dišu dok piju vodu pa ne moraju da podižu glavu da bi progutali gutljaj vode. Od davnina se gaje radi mesa i za prenošenje pisama (golubovi pismonoše). rasprostranjeni su po čitavom svetu, a najviše ih ima u australijskoj oblasti.
Osobine
Mala glava, kratak vrat, kljun prav i pri osnovi pokriven voskovicom, a nozdrve pokrivene. Noge su kratke sa 4 prsta podjednake dužine. Krila dovoljne dužine i šiljata tako da omogućuju brzo i oštro letenje, mada su mnoge vrste izgubile tu sposobnost pa većinu vremena provode hodajući po tlu.
Koža im je tanka, a perje gusto i sasvim prileglo uz telo. Boja perja je veoma raznovrsna, često sa metalnim sjajem. Često su upadljivo obojene noge, kljun, dužica. Polni dimorfizam u obojenosti perja ne postoji, već samo neznatna razlika u veličini tako što su mužjaci nešto krupniji od ženki.
Žive u parovima, grade jednostavna gnezda u koja ženka snese obično po dva jaja dva ili više puta godišnje. U vreme gajenja mladunaca po njihovom izleganju, zidovi dobro razvijene voljke kod oba roditelja luče belu kašastu masu kojom ih hrane.
Literatura
- Brem, A., E.: Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Rašajski, J. (1997): Ptice Srbije, Prometej, Novi Sad
