Razlika između izmena na stranici „Granularni endoplazmatični retikulum”
(Napravljena stranica sa: „240px|mini|Granularni ER - crtež Slika:GRANULIRANI_ER_2.jpg|300px|d|mini|Mikrografija granuliranog endoplazmatičnog retikulum…“) |
|||
| (3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 2: | Red 2: | ||
[[Slika:GRANULIRANI_ER_2.jpg|300px|d|mini|Mikrografija granuliranog endoplazmatičnog retikuluma]] | [[Slika:GRANULIRANI_ER_2.jpg|300px|d|mini|Mikrografija granuliranog endoplazmatičnog retikuluma]] | ||
[[Slika:GRANULIRANI_ER_1.jpg|300px|d|mini|Mikrografija granuliranog endoplazmatičnog retikuluma]] | [[Slika:GRANULIRANI_ER_1.jpg|300px|d|mini|Mikrografija granuliranog endoplazmatičnog retikuluma]] | ||
| − | '''Granularani endoplazmatični retikulum''' | + | '''Granularani endoplazmatični retikulum''', granulisani endoplazmin retikulum (naziva se još i rapavi ER) ili skr. gER, je vrsta [[endoplazmatični retikulum|endoplazmatičnog retikulum]]a koja je prisutna u svim eukariotskim ćelijama osim [[spermatozoid]]a. U njemu se odvija sinteza proteina i njihov transport u različite delove ćelije. |
| − | Na membranama rapavog ER-a odvija se sinteza [[protein]]a u [[polizom]]ima (poliribozomima) koji prelaze u prostor između membrana (cisterne) i tu se sakupljaju. Svaki poliribozom sintetiše svoj protein. U endoplazmatičnom retikulumu se formiraju tercijerne strukture [[protein]]a i dodaju um se lanci ugljenih hidrata (oligosaharida) u procesu glikozilacije. Na taj način nastaju glikoproteini. Svim sintetisanim proteinima dodaju se istovetni oligosaharidi. Kada je sintetisana dovoljna količina nekog proteina on se pakuje u vezikule koje se odvajaju od membrana granularnog ER-a i prenose do [[Goldžijev aparat|Goldžijevog aparata]] u kome se vrši njegova dodatna obrada i usmeravanje ka tačnom odredištu u ćeliji. | + | Rapavi endoplazmatični retikulum odlikuje prisustvo poli[[ribozom]]a na površini membrane koja je okrenuta ka citosolu (otuda naziv rapavi ili granularni, jer lat. ''granulum'' = zrno). Njegove membrane obrazuju ploče koje su najčešće postavljene paralelno pa dobija izgled spljoštenih kesica naslaganih jedna na drugu. Prostor između ovih membrana je odvojen od citoplazme i naziva se cisterna. Ovaj oblik ER-a gradi spoljašnju membranu jedra. |
| + | ==Sinteza proteina== | ||
| + | Na membranama rapavog ER-a odvija se sinteza [[protein]]a ([[translacija]]) u [[ribozom|polizom]]ima (poliribozomima) koji prelaze u prostor između membrana (cisterne) i tu se sakupljaju. Svaki poliribozom sintetiše svoj protein. U endoplazmatičnom retikulumu se formiraju tercijerne strukture [[protein]]a i dodaju um se lanci ugljenih hidrata (oligosaharida) u procesu [[G|glikozilacije]]. Na taj način nastaju [[G|glikoproteini]]. Svim sintetisanim proteinima dodaju se istovetni oligosaharidi. Kada je sintetisana dovoljna količina nekog proteina on se pakuje u vezikule koje se odvajaju od membrana granularnog ER-a i prenose do [[Goldžijev aparat|Goldžijevog aparata]] u kome se vrši njegova dodatna obrada i usmeravanje ka tačnom odredištu u ćeliji. Ako dođe do greške u sintezi proteina, takvi proteini se ne upućuju ka Goldžijevom aparatu već se u cisternama gER razgrađuju. | ||
Proteini koji se sintetišu u rapavom ER-u mogu da se: | Proteini koji se sintetišu u rapavom ER-u mogu da se: | ||
| Red 13: | Red 15: | ||
3. izbacuju u vanćelijsku sredinu procesom [[E|egzocitoze]] (sekretorni proteini). | 3. izbacuju u vanćelijsku sredinu procesom [[E|egzocitoze]] (sekretorni proteini). | ||
| + | ==Magacioniranje jona kalcijuma== | ||
| + | Mnoge ćelijske funkcije zavise od koncentracije jona Ca. Održavanje [[H|homeostaze]] jona kalcijuma je još jedna od uloga rapavog ER-a u kome se ovi joni magacioniraju. Joni kalcijuma u cisternama rapavog ER-a mogu biti slobodni ili vezani za određene proteine. | ||
===Literatura=== | ===Literatura=== | ||
*Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 | *Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001 | ||
Najnovija izmena na datum 19. oktobar 2014. u 20:12
Granularani endoplazmatični retikulum, granulisani endoplazmin retikulum (naziva se još i rapavi ER) ili skr. gER, je vrsta endoplazmatičnog retikuluma koja je prisutna u svim eukariotskim ćelijama osim spermatozoida. U njemu se odvija sinteza proteina i njihov transport u različite delove ćelije.
Rapavi endoplazmatični retikulum odlikuje prisustvo poliribozoma na površini membrane koja je okrenuta ka citosolu (otuda naziv rapavi ili granularni, jer lat. granulum = zrno). Njegove membrane obrazuju ploče koje su najčešće postavljene paralelno pa dobija izgled spljoštenih kesica naslaganih jedna na drugu. Prostor između ovih membrana je odvojen od citoplazme i naziva se cisterna. Ovaj oblik ER-a gradi spoljašnju membranu jedra.
Sinteza proteina
Na membranama rapavog ER-a odvija se sinteza proteina (translacija) u polizomima (poliribozomima) koji prelaze u prostor između membrana (cisterne) i tu se sakupljaju. Svaki poliribozom sintetiše svoj protein. U endoplazmatičnom retikulumu se formiraju tercijerne strukture proteina i dodaju um se lanci ugljenih hidrata (oligosaharida) u procesu glikozilacije. Na taj način nastaju glikoproteini. Svim sintetisanim proteinima dodaju se istovetni oligosaharidi. Kada je sintetisana dovoljna količina nekog proteina on se pakuje u vezikule koje se odvajaju od membrana granularnog ER-a i prenose do Goldžijevog aparata u kome se vrši njegova dodatna obrada i usmeravanje ka tačnom odredištu u ćeliji. Ako dođe do greške u sintezi proteina, takvi proteini se ne upućuju ka Goldžijevom aparatu već se u cisternama gER razgrađuju.
Proteini koji se sintetišu u rapavom ER-u mogu da se:
1. koriste za izgradnju ćelijskih membrana;
2. transportuju do drugih organela (Goldžijevog aparata, lizozoma)
3. izbacuju u vanćelijsku sredinu procesom egzocitoze (sekretorni proteini).
Magacioniranje jona kalcijuma
Mnoge ćelijske funkcije zavise od koncentracije jona Ca. Održavanje homeostaze jona kalcijuma je još jedna od uloga rapavog ER-a u kome se ovi joni magacioniraju. Joni kalcijuma u cisternama rapavog ER-a mogu biti slobodni ili vezani za određene proteine.
Literatura
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
