Hloroplastna DNA - cpDNA

Hloroplasna DNA

Obično se po jednom hloroplastu nalazi 20 do 40 kopija cpDNA. Genom hloroplasta je velik, kod viših biljaka oko 140kb, a kod nižih biljaka do 200kb (duvan 155844 bp, pirinač 134525 bp, paprat Marchantia polymorpha 121024 bp).

Hloroplasna DNA je dvolančani cikularni molekul, superspiralizovan i vezan sa proteinima.

Predpostvalja se da genom hloroplasta sadrži više od 120 gena; 45 gena za sve hloroplasne rRNA i tRNA, 27 protein kodirajućih gena za proteine koji učestvuju u genskoj ekspresiji, 18 protein kodirajućih gena za proteine tilakoidne membrane, i još 10 protein kodirajućih gena za funkciju transfera elektrona.

Karakteristika hloroplasnog genoma je da sadrži po dve kopije za svaku od hloroplasnih rRNA. Dva seta hloroplasnih rRNA gena su locirani u dve odentične 10 do 25 kb sekvence, ponovelje invertovano u genomu (IRA i IRB).

Hloroplasti se nasleđuju pretežno uniparetalno.

Hloroplasna sinteza proteina odigrava se na ribozomima koji su potpuno različiti od mitohondrijalnih i citoplazmatskih ribozoma. Koeficijent sedimentacija je 70S, i oni se sastoje iz dve subjedinice, 50S i 30S, slično kao kod prokariota.

Velika subjedinica hloroplasnih ribozoma sadrži po jednu kopiju 23S, 5S, i 4.5S rRNA, dok mala subjedinica sadrži jednu kopiju 16S rRNA. Ribozomalni proteini su kodirani hloroplasnim genima i nuklearnim genima.

Predpostavlja se da su hloroplasti nastali od modrozelenih algi, tj endosimbiozom predačke eukariotske ćelije i modrozelene alge. Hloroplasna DNA je visokokonzervativna i pogodna za analizu filogenetičkih odnosa.

Literatura

• D.Obreht, M.Djan; Molekularna genetika - skripta, Novi Sad
• LJ.VApa, D.Obreht; Genetika kroz primere i zadatke II, Novi Sad 2003.
• http://www.tolweb.org/notes/?note_id=4148

Autor teksta: Jelena Ačanski