Razlika između izmena na stranici „Hondrociti”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Chondrocytes.gif|300px|d|mini|Hondrociti]] | [[Slika:Chondrocytes.gif|300px|d|mini|Hondrociti]] | ||
| − | '''Hondrocit''' (od grčkog chondros- hrskavica + kytos- ćelija) je zrela, diferencirana ćelija [[hrskavičavo tkivo|hrskavičavog tkiva]] koja učestvuje u njegovom održavanju. Hondrociti se nalaze u šupljinama vanćelijskog matriksa, tzv. lakunama i potpuno su opkoljeni vanćelijskim matriksom. Iako diferencirana [[ćelija]], hondrocit svoj životni ciklus završava ćelijskom deobom. Bogat je citoplazmatskim organelama u kojima se odvijaju sintetski procesi ([[ribozomi]],[[ endoplazmatični retikulum]], [[Goldžijev aparat]]), a pored njih i glikogenske čestice i lipidne kapi koje su dodatni izvor energije poto u hrskavici nema krvnih sudova pa se transport materija vrši posredno, preko vanćelijskog matriksa. | + | '''Hondrocit''' (od grčkog chondros- hrskavica + kytos- ćelija) je zrela, diferencirana [[ćelija]] [[hrskavičavo tkivo|hrskavičavog tkiva]] koja učestvuje u njegovom održavanju. Hondrociti se nalaze u šupljinama vanćelijskog matriksa, tzv. lakunama i potpuno su opkoljeni vanćelijskim matriksom. Iako diferencirana [[ćelija]], hondrocit svoj [[životni ciklus]] završava [[deoba ćelije|ćelijskom deobom]]. Bogat je citoplazmatskim [[ćelijske organele|organelama]] u kojima se odvijaju sintetski procesi ([[ribozomi]],[[ endoplazmatični retikulum]], [[Goldžijev aparat]]), a pored njih i glikogenske čestice i lipidne kapi koje su dodatni izvor energije poto u hrskavici nema krvnih sudova pa se transport materija vrši posredno, preko vanćelijskog matriksa. |
Nastaju tokom embriogeneze od mezenhimskih ćelija koje prolaze kroz [[hondrogeneza|hondrogenezu]]. | Nastaju tokom embriogeneze od mezenhimskih ćelija koje prolaze kroz [[hondrogeneza|hondrogenezu]]. | ||
Najnovija izmena na datum 28. februar 2013. u 20:23
Hondrocit (od grčkog chondros- hrskavica + kytos- ćelija) je zrela, diferencirana ćelija hrskavičavog tkiva koja učestvuje u njegovom održavanju. Hondrociti se nalaze u šupljinama vanćelijskog matriksa, tzv. lakunama i potpuno su opkoljeni vanćelijskim matriksom. Iako diferencirana ćelija, hondrocit svoj životni ciklus završava ćelijskom deobom. Bogat je citoplazmatskim organelama u kojima se odvijaju sintetski procesi (ribozomi,endoplazmatični retikulum, Goldžijev aparat), a pored njih i glikogenske čestice i lipidne kapi koje su dodatni izvor energije poto u hrskavici nema krvnih sudova pa se transport materija vrši posredno, preko vanćelijskog matriksa.
Nastaju tokom embriogeneze od mezenhimskih ćelija koje prolaze kroz hondrogenezu.
Literatura
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Kalezić, M: Osnovi morfologije kičmenjaka, ZUNS, beograd, 2001
- Milin J. i saradnici: Embriologija, Univerzitet u Novom Sadu, 1997.
- Pantić, V:Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, Beograd, 1997.
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989.
- Popović S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990.
- Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Šerban, M, Nada: Pokretne i nepokretne ćelije - uvod u histologiju, Savremena administracija, Beograd, 1995.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
