Razlika između izmena na stranici „Horionska resica”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
(Created page with ''''Horionske resice''' (vili) su izraštaji horiona u obliku resica koje zalaze u zid materice obrazujući sa njime posteljicu (placentu). Prema rasporedu resica razli...') |
(→Metoda ispitivanja horionskih resica) |
||
| (4 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Horionske resice''' (vili) su izraštaji [[horion]]a u obliku resica koje zalaze u zid materice obrazujući sa njime [[P|posteljicu]] (placentu). | + | '''Horionske resice''' (vili) su izraštaji [[horion]]a u obliku resica koje zalaze u zid [[M|materice]] obrazujući sa njime [[P|posteljicu]] (placentu). |
Prema rasporedu resica razlikuju se sledeći tipovi placenti: | Prema rasporedu resica razlikuju se sledeći tipovi placenti: | ||
| − | *difuzna – resice su razbacane po celoj površini | + | *difuzna – resice su razbacane po celoj površini [[horion]]a (kod [[svinja]]); |
*kotiledonarna – resice su grupisane u vidu rozete (kotiledona) između kojih su delovi glatkog horiona (kod goveda); | *kotiledonarna – resice su grupisane u vidu rozete (kotiledona) između kojih su delovi glatkog horiona (kod goveda); | ||
*zonalna - resice su raspoređene u vidu pojasa (kod psa); | *zonalna - resice su raspoređene u vidu pojasa (kod psa); | ||
| − | *bidiskoidalna – resice su ograničene na dva predela oblika diska, a ostali delovi horiona su glatki (kod | + | *bidiskoidalna – resice su ograničene na dva predela oblika diska, a ostali delovi horiona su glatki (kod [[majmun]]a); |
| − | *diskoidalna – resice obrazuju jedan disk (kod | + | *diskoidalna – resice obrazuju jedan disk (kod [[čovek]]a). |
| + | ==Metoda ispitivanja horionskih resica== | ||
| + | U cilju prevencije naslednih bolesti ([[hromozomopatija]]) moguće je izvršiti analizu kariotipa fetusa ovom metodom. Ispitivanje horionskih resica vrši se ranije ( od 7. do 11. nedelje trudnoće) i traje znatno kraće i zato ima izvesne prednosti u odnosu na [[amniocenteza|amniocentezu]]. Ona stvara manje traume kod trudnica, zato što je period čekanja na rezultate kraći (oko 6 dana) i trudnica se može odlučiti da blagovremeno prekine trudnoću. Uzima se uzorak horionskih resica, koje u tom periodu trudnoće sadrže veliki broj ćelija ploda. | ||
| + | |||
== Vidi još == | == Vidi još == | ||
*[[posteljica]] | *[[posteljica]] | ||
| Red 19: | Red 22: | ||
*Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990 | *Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990 | ||
[[Kategorija:Embriologija]] | [[Kategorija:Embriologija]] | ||
| + | {{Potpis2}} | ||
Najnovija izmena na datum 1. mart 2013. u 19:07
Horionske resice (vili) su izraštaji horiona u obliku resica koje zalaze u zid materice obrazujući sa njime posteljicu (placentu).
Prema rasporedu resica razlikuju se sledeći tipovi placenti:
- difuzna – resice su razbacane po celoj površini horiona (kod svinja);
- kotiledonarna – resice su grupisane u vidu rozete (kotiledona) između kojih su delovi glatkog horiona (kod goveda);
- zonalna - resice su raspoređene u vidu pojasa (kod psa);
- bidiskoidalna – resice su ograničene na dva predela oblika diska, a ostali delovi horiona su glatki (kod majmuna);
- diskoidalna – resice obrazuju jedan disk (kod čoveka).
Metoda ispitivanja horionskih resica
U cilju prevencije naslednih bolesti (hromozomopatija) moguće je izvršiti analizu kariotipa fetusa ovom metodom. Ispitivanje horionskih resica vrši se ranije ( od 7. do 11. nedelje trudnoće) i traje znatno kraće i zato ima izvesne prednosti u odnosu na amniocentezu. Ona stvara manje traume kod trudnica, zato što je period čekanja na rezultate kraći (oko 6 dana) i trudnica se može odlučiti da blagovremeno prekine trudnoću. Uzima se uzorak horionskih resica, koje u tom periodu trudnoće sadrže veliki broj ćelija ploda.
Vidi još
Literatura
- Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
- Popović, S: Embriologija čoveka, Dečije novine, Beograd, 1990
- Pantić, V: Embriologija, Naučna knjiga, beograd, 1989
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Školska enciklopedija biologije, Knjiga-komerc, Beograd
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija. naučna knjiga, Beograd, 1986
- Švob, T. i suradnici:Osnove opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990
Snežana Trifunović, dipl. biolog
