Razlika između izmena na stranici „Hormoni”
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Hormoni''' su grupa hemijskih materija koje učestvuju u fiziološkoj regulaciji metaboličkih procesa u organizmu, delujući u malim količinama. sama reč ''hormon'' potiče od grčke reči koja znači ''pokrenuti''. Kod sisara se stvaraju u [[endokrini sistem kičmenjaka|endokrinim žlezdama]] i izlučuju u krv. | + | '''Hormoni''' su grupa hemijskih materija koje učestvuju u fiziološkoj regulaciji metaboličkih procesa u organizmu, delujući u malim količinama. sama reč ''hormon'' potiče od grčke reči koja znači ''pokrenuti''. Najbolje su proučeni hormoni kičmenjaka, posebno sisara, ali se zna da su biohemijski procesi vezani za rast, razmnožavanje i razviće beskičmenjaka regulisani hormonima. Biljke, takođe, stvaraju hormone, tzv. [[biljni hormoni]] ili fitohormoni koji regulišu ćelijski metabolizam, rast, razviće, klijanje, cvetanje i dr. |
| + | |||
| + | ==Zajedničke osobine hormona== | ||
| + | Kod sisara se stvaraju u [[endokrini sistem kičmenjaka|endokrinim žlezdama]] i izlučuju u krv. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih tkiva (tkiva mete) na koje deluju pa se otuda nazivaju i hemijskim glasnicima. Pored endokrinih organa hormone, odnosno, neuro-hormone luče i neke nervne ćelije – [[neurosekretorne ćelije]]. Na ćelijama ciljanih tkiva ili u njima, nalaze se specifični molekuli, receptor. Hormoni prepoznaju receptore, reaguju sa njima na specifičan način i tako ostvaruju dejstvo na samu ćeliju. Deluju u veoma niskim koncentracijama, najčešće manjim od 10<sup>-8</sup> M. | ||
| + | |||
| + | |||
| + | |||
{{radi se}} | {{radi se}} | ||
Izmena na datum 2. jul 2008. u 13:01
Hormoni su grupa hemijskih materija koje učestvuju u fiziološkoj regulaciji metaboličkih procesa u organizmu, delujući u malim količinama. sama reč hormon potiče od grčke reči koja znači pokrenuti. Najbolje su proučeni hormoni kičmenjaka, posebno sisara, ali se zna da su biohemijski procesi vezani za rast, razmnožavanje i razviće beskičmenjaka regulisani hormonima. Biljke, takođe, stvaraju hormone, tzv. biljni hormoni ili fitohormoni koji regulišu ćelijski metabolizam, rast, razviće, klijanje, cvetanje i dr.
Zajedničke osobine hormona
Kod sisara se stvaraju u endokrinim žlezdama i izlučuju u krv. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih tkiva (tkiva mete) na koje deluju pa se otuda nazivaju i hemijskim glasnicima. Pored endokrinih organa hormone, odnosno, neuro-hormone luče i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije. Na ćelijama ciljanih tkiva ili u njima, nalaze se specifični molekuli, receptor. Hormoni prepoznaju receptore, reaguju sa njima na specifičan način i tako ostvaruju dejstvo na samu ćeliju. Deluju u veoma niskim koncentracijama, najčešće manjim od 10-8 M.
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
