Razlika između izmena na stranici „Hormoni”
(→Podela hormona prema hemijskoj građi) |
|||
| Red 16: | Red 16: | ||
*hormoni [[adenohipofiza|adenohipofize]] | *hormoni [[adenohipofiza|adenohipofize]] | ||
* hormoni pankreasa | * hormoni pankreasa | ||
| + | *hormoni paraštitne žlezde: parathormon, kalcitonin | ||
*neki tkivni hormoni | *neki tkivni hormoni | ||
*veliki broj neuropeptida u nervnim strukturama beskičmenjaka | *veliki broj neuropeptida u nervnim strukturama beskičmenjaka | ||
| − | 2. | + | 2. '''derivate sterola - steroidne hormone''': |
*[[hormoni kore nadbubrežne žlezde]]: kortizol, kortikosteron, aldosteron i dr. | *[[hormoni kore nadbubrežne žlezde]]: kortizol, kortikosteron, aldosteron i dr. | ||
*[[muški seksualni hormoni]] (androgeni): testosteron i dihidrotestosteron | *[[muški seksualni hormoni]] (androgeni): testosteron i dihidrotestosteron | ||
| − | *[[ženski polni hormoni]]: estrogen i progesteron | + | *[[ženski polni hormoni]]: estrogen i progesteron. |
| + | |||
| + | 3. '''derivate aminokiselina''': | ||
| + | *[[hormoni štitne žlezde]]: tiroksin, trijodtironin | ||
| + | * hormoni srži nadbubrežne žlezde | ||
{{radi se}} | {{radi se}} | ||
Izmena na datum 3. jul 2008. u 19:01
Hormoni su grupa hemijskih materija koje učestvuju u fiziološkoj regulaciji metaboličkih procesa u organizmu, delujući u malim količinama. sama reč hormon potiče od grčke reči koja znači pokrenuti. Najbolje su proučeni hormoni kičmenjaka, posebno sisara, ali se zna da su biohemijski procesi vezani za rast, razmnožavanje i razviće beskičmenjaka regulisani hormonima.
Biljke, takođe, stvaraju hormone, tzv. biljni hormoni ili fitohormoni koji regulišu ćelijski metabolizam, rast, razviće, klijanje, cvetanje i dr.
Hormoni su otkriveni i kod najjednostavnijih višećelijskih životinja, jednoćelijskih životinja kao i kod mikroorganizama što ukazuje na činjenicu da oni imaju izvesnu ulogu u komunikacijama među ćelijama.
Zajedničke osobine hormona
Kod sisara se stvaraju u endokrinim žlezdama i izlučuju u krv. Hormoni se oslobađaju, pošto ove žlezde nemaju izvodne kanale, u krv, limfu ili cerebrospinalnu tečnost i na taj način dospevaju do ciljnih tkiva (tkiva mete) na koje deluju pa se otuda nazivaju i hemijskim glasnicima. Pored endokrinih organa hormone, odnosno, neuro-hormone luče i neke nervne ćelije – neurosekretorne ćelije. Na ćelijama ciljanih tkiva ili u njima, nalaze se specifični molekuli, receptor. Hormoni prepoznaju receptore, reaguju sa njima na specifičan način i tako ostvaruju dejstvo na samu ćeliju. Deluju u veoma niskim koncentracijama, najčešće manjim od 10-8 M.
Podela hormona prema hemijskoj građi
Klasična podela hormona zasniva sa na njihovoj hemijskoj strukturi, na osnovu koje se grupišu u:
1. polipeptide i proteine, pripadaju im:
- hormoni hipotalamusa
- hormoni adenohipofize
- hormoni pankreasa
- hormoni paraštitne žlezde: parathormon, kalcitonin
- neki tkivni hormoni
- veliki broj neuropeptida u nervnim strukturama beskičmenjaka
2. derivate sterola - steroidne hormone:
- hormoni kore nadbubrežne žlezde: kortizol, kortikosteron, aldosteron i dr.
- muški seksualni hormoni (androgeni): testosteron i dihidrotestosteron
- ženski polni hormoni: estrogen i progesteron.
3. derivate aminokiselina:
- hormoni štitne žlezde: tiroksin, trijodtironin
- hormoni srži nadbubrežne žlezde
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
