Hormoni štitne žlezde

Hormoni štitine žlezde učestvuju u regulaciji osnovnih metaboličkih procesa delujući na skeletne mišiće, srce, jetru i bubrege. Prema hemijskoj prirodi su derivati aminokiseline tirozina. Da bi ostvarili svoje dejstvo moraju da se vežu za receptorni protein koji se nalazi u jedru ćelije. Štitna žlezda pod kontrolom tireotropnog hormona (TSH) adenohipofize luči:

• tiroksin (T₄), koji se u krvi nalazi u najvećoj količini od svih hormona štitne žlezde
• trijodotironin (T₃), koji je fiziološki aktivniji od T₄ hormona
• dijodotironin, ima ga u mnajoj količini

Biosinteza

Sintetišu se jodinacijom aminokiseline tirozina koji je vezan za tireoglobulin, tako da njihova sinteza zavisi od prisustva joda. Čovek treba dnevno da unese 150-300 mikrograma joda preko hrane da bi se hormoni normalno sintetisali. U tankom crevu se jod iz hrane prvo redukuje u jodide, a zatim resorbuje u krv. U krvnoj plazmi se nalazi u dva oblika:

• slobodan
• vezan za proteine.

U tiroidnoj žlezdi jodidi aktivnim transportom, nazvanim jodna pumpa, dospevaju u tireocite gde se odvijaju ciklični procesi:

• jodinacije (ugrađivanje joda) tirozina unutar tireoglobulina,
• jodirani tironin se kombinuje tako pto nastaju od dva molekula dijodotironina T₄ (T₄ - 4J), a po jedan molekul monojodotirozina i dijodotironina grade T₃ (T₃ - 3J)
• razlaganje tireoglobulina čime se otpuštaju T₃i T₄ kao slobodni jodotirozin i jodotironin
• dejodinacija kojom se oslobađaju jodidi da bi ponovo bili upotrebljeni za nove jodinacije

Izlučivanje, prenošenje i metabolizam hormona

Hormoni T₃ i T₄ se oslobađaju od tireoglobulina dejstvom enzima proteaze, a sam proces je proteoliza. Proteoliza se odvija u lizozomima ćelija štitne žlezde (tireocite) koje hormoni napuštaju i iz njih prelaze u krv. Na aktivnost preoteaze utiče TSH adenohipofize. TSH na lučenje hormona štitne žlezde deluje po principu negativne povratne sprege: kada se količina tiroidnih hormona u krvi poveća to deluje na štitnu žlezdu koja prestaje sa lučenjem TSH.

Tiroidnih hormoni se krvlju transportuju vezani za proteine:

• tiroksin-vezujući globulin (TBG)
• tiroksin-vezujući prealbumin (TBPA)
• albumin (ALB).

T₄ u krvi ima poluživot od 6-7 dana, dok je poluživot T₃ znatno kraći. Dejodinacija tiroksina odvija se u tkivima uporedo sa njihovom metaboličkom aktivnošću, što je posebno izraženo u skeletnim mišićima.

Fiziološka uloga

Tiroidni hormoni učestvuju u:

1. regulaciji metabolizma:

• povećavaju metabolizam u svim ćelijama osim u mozgu, testisima, materici, limfnim čvorovima i slezini
• katalizuju oksidativne procese u mitohondrijama i ubrzavaju razlaganje glikoze
• ubrzavaju katabolizam proteina
• povećavaju metabolizam masti, holesterola, čime se smanjuje njihova količina u krvi
• povećavaju metaboličko odstranjivanje steroida, vitamina B i mnogih lekova
• ubrzavaju rad srca

2. rastu i sazrevanju:

• podstiču rast kostiju u dužinu i okoštavanje
• stimulišu lučenje hormona rasta

3. učestvuju u radu nervnog sistema i čula:

• povećavaju razdražljivost nervnih ćelija
• podstiču budnost i brzinu reagovanja na nadražaje
• neophodni su za mentalni razvoj čoveka

4. učestvuju u razmnožavanju:

• održavaju normalnu trudnoću

Regulacija lučenja hromona

Lučenje hormona štitne žlezde regulisano je pomoću dva puta:

• humoralnog koji predstavlja uticaj TSH, adenohipofize, odnosno, TRH hipotalamusa; vrši se mehanizmom negativne povratne sprege: povećanje slobodnih tiroidnih hormona u krvi izaziva smanjenje lučenja TSH i obrnuto;
• neuralnog koji je značajan u uslovima kada na organiozam deluju:
  • stresori, kakvi su npr. hemoragija, udisanje etra, imobilizacija i dr. smanjuju lučenje hormona
  • niske i visoke temperature

Literatura

• Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
• Davidović, Vukosava (2003): Fiziologija I, ZUNS, Beograd
• Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
• Petrović, M, V, Cvijić, Gordana (1997): Endokrinologija - opšta i uporedna, ZUNS, Beograd
• Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
• Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb

Snežana Trifunović, dipl. biolog