Hromozom

Hromozomi su telašca karakterističnog oblika koja se u jedru mogu uočiti za vreme deobe. Najbolje se uočavaju za vreme metafaze mitoze pa se tada i izučavaju i nazivaju metafazni hromozomi.

Građa metafaznog hromozoma

Metafazni hromozom - šema (levo) i šematizovana mikrografija (desno): 1 - centromera; 2 - sestrinske hromatide

Svaki metafazni hromozom se sastoji od:

• dve sestrinske hromatide koje sadrže po jedan molekul DNK, i s'obzirom da nastaju replikacijom, ti molekuli su potpuno jednaki po sadržaju gena; zato se hromatide nazivaju sestrinske;
• centromere ili primarnog suženja koje spaja hromatide.

Pored ovih delova, specifičnih za sve hromozome, poneki hromozomi mogu imati i sekundarno suženje. Akrocentrični hromozomi u humanom kariotipu imaju to suženje.

Vrste hromozoma

Po položaju centromere u hromozomu razlikuju su:

• metacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljena medijalno, a p i q kraci su približno iste dužine. U obu grupu spadaju hromozomi 1,3, 16, 19 i 20. par hromozoma u humanom kariotipu;
• submetacentrični hromozomi, kod kojih je centromera postavljana nešto niže nego što je to slučaj kod metacentričnih, pa je p krak nešto kraći od q kraka. (B, C, E, F grupa)
• akrocentrični hromozomi, kod kojih je centromera jako pomerena ka jednom kraju hromozoma, a p krak daleko kraći od q kraka. (D i G grupa)
• telocentrični hromozomi, kod kojih se centromera postavljena na samom kraju hromozoma, odlikuje ih odsustvo p kraka; nema ih u humanom kariotipu.

Submetacentrični hromozomi

Submetacentričan hromozom je onaj hromozom čija se centromera ne nalazi na sredini već je pomerena ka jednom kraju i deli hromozom na dva kraka nejednake dužine.

Tako se na subematentričnom hromozomu razlikuju dva kraka:

• kraći, p krak i
• duži, q krak.

Submetacentrični hromozomi u kariotipu čoveka su:

• 2, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, 11, 12, 17, 18 i X hromozom.

Žene imaju paran, a muškarci, zbog prisustva jednog X hromozoma, neparan broj submetacentričnih hromozoma u kariotipu.

Akrocentrični hromozomi

Akrocentričan hromozom je onaj kod koga se centromera nalazi sasvim blizu jednog kraja hromozoma tako da deli hromozom na sasvim kratak p krak i mnogu duži q krak.

Akrocentrični hromozomi u kariotipu čoveka su:

• hromozomi D grupe: 13, 14 i 15
• hromozomi G grupe: 21 i 22
• Y hromozom.

Muškarac, zbog prisustva Y hromozoma, ima neparan broj (11) akrocentričnih hromozoma u telesnih ćelijama, a žena ima paran broj (10). Spermatozoid muškarca može da sadrži različit broj akrocentričnih jromozoma: 5 (ako nema Y hromozom) ili 6 (ako sadrži Y hromozom).

Broj hromozoma

Broj hromozoma je stalan i karakterističan za svaku biološku vrstu i naziva se kariotip.

Telesne (somatske) ćelije imaju diploidan (grč. diploos = dvostruk) broj hromozoma [obeležava se kao 2n]. Telesna ćelija čoveka ima 46 hromozoma ili dve garniture po 23 hromozoma, pri čemu jedna garnitura potiče od majke, a druga od oca pa se tako obrazuje 23 para homologih hromozoma.

Polne ćelije ili gameti [kod čoveka su to spermatozoidi i jajna ćelija] sadrže upola manji broj hromozoma u odnosu na telesne ćelije, nazvan haploidan [grč. haploos = jednostruk] - obeležen kao n. Ako telesna ćelija ima dve, onda će polna ćelija imati jednu garnituru hromozoma. Broj hromozoma u polnim ćelijama čoveka je 23.

U narednoj tabeli dat je broj hromozoma u telesnim ćelijama nekih eukariotskih organizama:

-

Vrsta	2n	Vrsta	2n
voćna mušica	8	bogomoljka	14
raža	24	amfioksus	24
tibetanska lisica	36	hermelin	44
domaća mačka	38	domaća svinja	38
miš	40	pacov	42
jastreb	76	sirijski hrčak	44
mrki medved	74	čovek	46
gorila šimpanza	48	domaća ovca	54
slon	56	goveče	60
magarac	62	konj	64
pas	78	kokoška	39
zlatna ribica	100-104	svilena buba	28

Hromozomi čoveka

Somatske ćelije čoveka sadrže 46 hromozoma ili 23 para hromozoma.

Za više podataka pogledati Humani kariotip

Hromozomi čoveka
{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}

Hromatin

Hromatin se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ).

Za više podataka pogledati Hromatin

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.