Hromozom 12 (čovek)

mapiran hromozom 12 - idiogram

Ukratko

Hromozom 12 je autozomni hromozom dvanaesti po veličini u humanom kariotipu. Prema položaju centromere pripada submetacentričnim hromozomima. Prema Denverskoj konferenciji iz 1960. g. svrstan je u C grupu. Izgrađen je od 134 miliona parova baza DNK što predstavlja 4-4,5% ukupne količine DNK u ćeliji. Procenjuje se da ovaj hromozom verovatno sadrži od 1100 do 1200 gena koji nose uputstvo za sintezu proteina. Proteini obavljaju niz različitih funkcija u organizmu.

Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 12 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma.

Hromozomske aberacije i bolesti

Hromozomske aberacije mogu biti promene u strukturi i broju hromozoma 12 i uzrok su sindroma i poremećaja.

Karcinom (rak)

Promene u hromozomu 12 identifikovane su kod nekoliko vrsta karcinoma. Ove genetičke promene su somatske, što znači da su stečene tokom života čoveka i prisutne su samo u određenim ćelijama. Translokacije genetičkog materijala između hromozoma 12 i drugih hromozoma često se nalazi kod određenih karcinoma ćelija koje stvaraju krv (leukemije) i karcinoma ćelija imunog sistema (limfomi). Pored toga, somatske mutacije mogu dovesti do dodatne kopije hromozoma 12 (trizomija 12) u ćelijama raka, tačnije vrste leukemije koja se naziva hronična limfocitna leukemija.

Translokacije koje uključuju hromosom 12 takođe su pronađene u tumorima kao što su lipomi i liposarkomi, koji su sačinjeni od masnog tkiva. U ovim tumorima, najčešća je translokacija dela dugog (q) kraka koji je označen kao q13-q15. Abnormalnosti hromozoma 12 identifikovane su i u najmanje dva druga retka tumora, angiomatoidni fibrozni histiocitom i sarkom bistre ćelije. Angiomatoidni fibrozni histiocitomi javljaju se prevashodno kod adolescenata i mlađih odraslih i obično se nalaze u rukama i nogama. Sarkomi bistre ćelije javljaju se najčešće kod mladih odraslih osoba na tetivama i srodnim strukturama koje se nazivaju aponeuroze.

Istraživači rade na utvrđivanju koji su geni na hromozomu 12 poremećeni translokacijama. Proučavaju kako bi ove hromozomske promene mogle doprineti nekontrolisanom rastu i deobama ćelija tumora.

Pallister-Killian-ov sindrom mozaika

Pallister-Killian sindrom mozaika obično je uzrokovan prisutnošću dodatnog hromozoma koji se naziva izohromozom 12p ili i (12p). Izohromozom je hromozom sa dva identična kraka. Normalni hromozomi imaju jedan dugi (q) krak i jedan kratki (p) krak, a izohromosomi imaju ili dva q kraka ili dva p kraka. Izohromosom 12p je verzija hromozoma 12 koju čine dva kratka kraka.

Kod osoba sa ovim sindromom, pored ćelija sa normalnim brojem hromozoma postoje i ćelije koje imaju i dodatni izohromozom 12p (zato se sindrom naziva mozaik). Ćelije sa izohromozomom imaju ukupno četiri kopije svih gena na kratkom kraku hromozoma 12. Dodatni genetički materijal iz izohromosoma ometa normalan tok razvoja što izaziva karakteristike ovog poremećaja.

Uzrok ovog sindroma mogu da budu i druge promene na hromozomu 12, ali se one javljaju retko.

Pallister-Killian-ov sindrom mozaika je poremećaj u razvoju koji pogađa mnoge delove tela. Ovo stanje karakteriše:

• izuzetno slab mišićni tonus (hipotonija) u periodu dojenja i ranog detinjstva, što otežava ishranu beba i disanje, a kasnije i razvoj motoričkih funkcija kao što su sedenje, stajanje, hodanje;
• duboka i teška mentalna retardacija;
• govor je često ograničen ili osobe ne govore
• izrazite crte lica kao što su: visoko, zaobljeno čelo, široki koren nosa i kratak nos; široko razmaknute oči; nisko postavljene ušne školjke; zaobljeni obrazi i široka usta sa tankom gornjom usnom i velikim jezikom,
• retka kosa, posebno na slepoočnicama,
• područja neobičnog obojenja kože (mrlje, fleke) koja mogu biti tamnija ili svetlija od ostatka kože
• može se javiti i polidaktilija (višak prsta na rukama i nogama) i druge urođene mane.

Hronična eozinofilna leukemija povezana sa genom PDGFRB

Ovo stanje karakteriše povećani broj eozinofila, vrste belih krvnih zrnaca. Najčešća translokacija koja uzrokuje ovo stanje spaja deo PDGFRB gena iz hromozoma 5 sa ​​delom gena ETV6 iz hromozoma 12, što se označava kao t (5; 12) (k31-33; p13). Posledica toga je formiranje fuzijskog gena ETV6 - PDGFRB. Protein proizveden po uputstvu fuzijskog gena ETV6 - PDGFRB naziva se ETV6/PDGFRβ. Taj protein deluje drugačije od proteina koji se obično proizvode iz pojedinačnih gena ETV6 i gena PDGFRB. Protein ETV6 obično isključuje (potiskuje) aktivnost gena, a protein PDGFRβ igra ulogu u uključivanju (aktiviranju) signalnih puteva. ETV6/PDGFRβ protein je uvek uključen, aktivirajući signalne puteve i aktivnost gena. U ćelijama koje se razviju u krvne ćelije, rast eozinofila (a povremeno i drugih belih krvnih ćelija, poput neutrofila i mastocita) je loše kontrolisan, što dovodi do njihovog povećanog broja i ove leukemija. Nije razjašnjeno zašto ova translokacija deluju baš na eozinofile.

Translokacije koje spajaju gen PDGFRB sa drugim genima takođe mogu izazvati ovu vrstu leukemije, ali su te translokacije relativno retke. Ove translokacije su stečene tokom života čoveka (somatske mutacije), prisutne su samo u ćelijama raka i nisu nasledne.

Ostale hromozomske aberacije

Ostale promene u broju ili strukturi hromozoma 12 mogu imati različite efekte na zdravlje i razvoj. Ovi efekti uključuju intelektualnu sposobnost, usporen rast, karakteristične crte lica, slab mišićni tonus (hipotoniju), skeletne abnormalnosti i srčane mane.

Zabeleženo je nekoliko različitih promena koje uključuju hromozom 12:

• dodatni deo hromozoma u svakoj ćeliji (delimična trizomija 12),
• nedostatak segmenta hromozoma u svakoj ćeliji (delimična monosomija 12) i
• ring-hromozom 12.

Mapirani geni i bolesti/poremećaji

Mutacije gena mapiranih na ovom hromozomu uzrokuju sledeće bolesti i poremećaje:

• hemolitička anemija
• karcinom debelog creva
• adenoleukodistrofija
• urođena miopatija
• noćno mokrenje
• prevremena osteoartroza
• spinalna mišićna atrofija
• miksoidni liposarkom
• gliom
• leukemija: mijeloidna, limfoidna ili mešana
• akutno nepodnošenje alkohola
• kratkoprstost, tip 3
• nedostatak interferona
• porodična Alchajmerova bolest
• emfizem pluća
• karcinom usne
• šećerna bolest
• fenilketonurija
• adenom pljuvačne žlezde
• lipom i dr.

Pretražite internet

• mapiran hromozom 12
• https://ghr.nlm.nih.gov/condition/pallister-killian-mosaic-syndrome

Hromozomi čoveka
{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}

Literatura

• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• https://ghr.nlm.nih.gov/chromosome/12#conditions

Snežana Trifunović, dipl. biolog