Razlika između izmena na stranici „Hromozom 3 (čovek)”
Idi na navigaciju
Idi na pretragu
(→Bolesti) |
|||
| (5 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Chromosome3.jpg|120px|d|mini|'''Hromozom 3 sa označenim genskim lokusima''']] | [[Slika:Chromosome3.jpg|120px|d|mini|'''Hromozom 3 sa označenim genskim lokusima''']] | ||
| − | '''Hromozom 3''' je | + | '''Hromozom 3''' je jedan od 22 autozomnih [[hromozom|hromozoma]] u [[humani kariotip|humanom kariotipu]]. U ćelijama zdravog čoveka prisutan je u paru, kao i ostali autozomni hromozomi. (Jedan hromozom iz para je poreklom od majke, a drugi od oca pa pošto su slični nazivaju se [[H|homologi]].) Treći je po veličini, izgrađen od 214 miliona baznih parova i predstavlja oko 6, 5% ukupne količine dNK u ćeliji. Prema položaju [[C|centromere]] pripada [[M|metacentričnim hromozomima]]. Zajedno sa [[hromozom 1 (čovek)|hromozomima 1]] i [[hromozom 2 (čovek)|2]] svrstan je u A grupu hromozoma. |
| + | |||
| + | Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 3 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma. | ||
| + | ==Mapirani geni== | ||
| + | Neki od gena, predstavljeni skraćenicama, koji se nalaze na: | ||
| + | |||
| + | *kratkom (p) kraku hromozoma 3 su: | ||
| + | **[[ALAS1]]: aminolevulinat-delta-sintetaza 1 | ||
| + | **[[BTD]]: biotinidaza | ||
| + | **[[CCR5]]: hemokin receptor 5 | ||
| + | **[[CNTN4]]: kontaktin 4 | ||
| + | **COL7A1 | ||
| + | **[[MITF]] | ||
| + | **[[MLH1]] | ||
| + | **[[PTHR1]] i dr. | ||
| + | *na dugom (q) kraku su: | ||
| + | **[[CPOX]] | ||
| + | **[[HGD]] | ||
| + | **[[MCCC1]] | ||
| + | **[[PCCB]] | ||
| + | **[[PDCD10]] i dr. | ||
| + | |||
| + | ==Bolesti== | ||
| + | Identifikovanje [[gen]]a na svakom hromozomu predstavlja predmet genetičkih istraživanja. Smatra se da ovaj hromozom verovatno sadrži 1.100 do 1.500 gena. Procenjeni broj gena se razlikuju zato što različiti istraživači koriste različite pristupe/metode određivanja nroja gena na hromozomu. | ||
| − | |||
Na hromozomu 3 mapirani su geni čije mutacije izazivaju sledeće bolesti: | Na hromozomu 3 mapirani su geni čije mutacije izazivaju sledeće bolesti: | ||
| − | *[[alkaptonurija]] | + | |
| − | *primarniglaukom otvorenog tipa | + | *[[alkaptonurija]], koju uzrokuju mutacije na genu HGD |
| − | *esencijalna hipertenzija | + | *primarniglaukom otvorenog tipa |
| − | *nizak rast | + | *esencijalna hipertenzija |
| − | *insulin-nezavisna šećerna bolest | + | *nizak rast |
| − | *lipom | + | *insulin-nezavisna šećerna bolest |
| − | *limfomi | + | *lipom |
| − | *teška gojaznost | + | *limfomi |
| − | *karcinom debelog creva | + | *teška gojaznost |
| − | *Von Hippel-Lindauov sindrom | + | *karcinom debelog creva |
| − | *Kseroderma pigmentozum | + | *Von Hippel-Lindauov sindrom |
| − | *Larsenov sindrom | + | *Kseroderma pigmentozum |
| − | *Hailey-Haileyeva bolest | + | *Larsenov sindrom |
| − | *3q21q26 sindrom | + | *Hailey-Haileyeva bolest |
| − | *Fanconi-Bickelov sindrom | + | *3q21q26 sindrom |
| − | *Bardet-Biedl sindrom | + | *Fanconi-Bickelov sindrom |
| − | *Muir-Torre sindrom | + | *Bardet-Biedl sindrom |
| − | *Turcot sindrom | + | *Muir-Torre sindrom |
| − | *Pseudo-Zellweger sindrom | + | *Turcot sindrom |
| − | *Usherov sindrom | + | *Pseudo-Zellweger sindrom |
| − | *Murck-Jansen sindrom | + | *Usherov sindrom |
| − | *hemolitička anemija | + | *Murck-Jansen sindrom |
| − | *autozomna gluvoća | + | *hemolitička anemija |
| − | *atrofija optičkog živca | + | *autozomna gluvoća |
| − | *prijemčivost za psorijazu | + | *atrofija optičkog živca |
| − | *noćno slepilo | + | *prijemčivost za psorijazu |
| + | *noćno slepilo | ||
*karcinom jajnika i dr. | *karcinom jajnika i dr. | ||
{{Hromozomi čoveka}} | {{Hromozomi čoveka}} | ||
==Literatura== | ==Literatura== | ||
| − | *Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002. | + | |
| − | *Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd | + | *Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002. |
| − | *Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002. | + | *Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd |
| − | *Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997. | + | *Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002. |
| − | *Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001. | + | *Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997. |
| − | *Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991. | + | *Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001. |
| − | *Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985. | + | *Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991. |
| − | *Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986. | + | *Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985. |
| + | *Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986. | ||
*Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990. | *Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990. | ||
| − | [[Kategorija:Humani genom]][[Kategorija:Virtuelna nastava]] | + | [[Kategorija:Humani genom]] |
| − | [[Kategorija:Genetika]][[Kategorija:Humana genetika]] | + | [[Kategorija:Virtuelna nastava]] |
| + | [[Kategorija:Genetika]] | ||
| + | [[Kategorija:Humana genetika]] | ||
Izmena na datum 2. maj 2019. u 18:12
Hromozom 3 je jedan od 22 autozomnih hromozoma u humanom kariotipu. U ćelijama zdravog čoveka prisutan je u paru, kao i ostali autozomni hromozomi. (Jedan hromozom iz para je poreklom od majke, a drugi od oca pa pošto su slični nazivaju se homologi.) Treći je po veličini, izgrađen od 214 miliona baznih parova i predstavlja oko 6, 5% ukupne količine dNK u ćeliji. Prema položaju centromere pripada metacentričnim hromozomima. Zajedno sa hromozomima 1 i 2 svrstan je u A grupu hromozoma.
Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozomoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 3 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma.
Mapirani geni
Neki od gena, predstavljeni skraćenicama, koji se nalaze na:
- kratkom (p) kraku hromozoma 3 su:
- na dugom (q) kraku su:
Bolesti
Identifikovanje gena na svakom hromozomu predstavlja predmet genetičkih istraživanja. Smatra se da ovaj hromozom verovatno sadrži 1.100 do 1.500 gena. Procenjeni broj gena se razlikuju zato što različiti istraživači koriste različite pristupe/metode određivanja nroja gena na hromozomu.
Na hromozomu 3 mapirani su geni čije mutacije izazivaju sledeće bolesti:
- alkaptonurija, koju uzrokuju mutacije na genu HGD
- primarniglaukom otvorenog tipa
- esencijalna hipertenzija
- nizak rast
- insulin-nezavisna šećerna bolest
- lipom
- limfomi
- teška gojaznost
- karcinom debelog creva
- Von Hippel-Lindauov sindrom
- Kseroderma pigmentozum
- Larsenov sindrom
- Hailey-Haileyeva bolest
- 3q21q26 sindrom
- Fanconi-Bickelov sindrom
- Bardet-Biedl sindrom
- Muir-Torre sindrom
- Turcot sindrom
- Pseudo-Zellweger sindrom
- Usherov sindrom
- Murck-Jansen sindrom
- hemolitička anemija
- autozomna gluvoća
- atrofija optičkog živca
- prijemčivost za psorijazu
- noćno slepilo
- karcinom jajnika i dr.
| Hromozomi čoveka |
|---|
|
{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y} |
Literatura
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
