Razlika između izmena na stranici „Hromozom 7 (čovek)”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(Sindrom duplikacije 7q11.23)
(Sindrom duplikacije 7q11.23)
Red 11: Red 11:
 
Sindrom duplikacije 7q11.23 je stanje koje može izazvati razne neurološke probleme i probleme u ponašanju kao i druge nepravilnosti. Rezultat je  [[Duplikacija|duplikacije]] regiona na dugom (q) kraku hromozoma 7. Ovaj region se naziva kritični region Villiams-Beuren sindroma (''Williams-Beuren syndrome critical region, skr.'' WBSCR) jer njegova delecija izaziva drugačiji poremećaj koji se naziva Viliamsov sindrom (opisan dole), takođe poznat i kao Villiams-Beuren sindrom. U pitanju je region, koji ima 1,5 do 1,8 miliona baznih parova DNK (Mb), sadrži 26 do 28 gena. Dodatne kopije nekoliko ovih gena verovatno doprinose karakteristikama sindroma. Istraživači proučavaju gene za čije funkcije sugerišu da bi mogle biti povezane sa određenim svojstvima ovog sindroma.   
 
Sindrom duplikacije 7q11.23 je stanje koje može izazvati razne neurološke probleme i probleme u ponašanju kao i druge nepravilnosti. Rezultat je  [[Duplikacija|duplikacije]] regiona na dugom (q) kraku hromozoma 7. Ovaj region se naziva kritični region Villiams-Beuren sindroma (''Williams-Beuren syndrome critical region, skr.'' WBSCR) jer njegova delecija izaziva drugačiji poremećaj koji se naziva Viliamsov sindrom (opisan dole), takođe poznat i kao Villiams-Beuren sindrom. U pitanju je region, koji ima 1,5 do 1,8 miliona baznih parova DNK (Mb), sadrži 26 do 28 gena. Dodatne kopije nekoliko ovih gena verovatno doprinose karakteristikama sindroma. Istraživači proučavaju gene za čije funkcije sugerišu da bi mogle biti povezane sa određenim svojstvima ovog sindroma.   
  
<br />
+
Deca sa ovim sindromom obično zaostaju u razvoju govora i motoričkih veština poput puzanja i hodanja. U kasnijem životnom dobu mogu se javiti problemi u govoru i nepravilnosti u načinu na koji obolele osobe hodaju i stoje. Osobe sa ovim stanjem mogu takođe imati slab mišićni tonus (hipotoniju) i nenormalne pokrete, kao što su nenamerni pokreti samo jedne strane tela. Oko petina obolelih osoba ima napade.
{{Više podataka|Sindrom duplikacije 7q11.23}}
+
 
 +
Intelektualni razvoj uveliko varira kod osoba sa ovim sindromom. Većina ljudi ima nisko do prosečnu inteligenciju. Intelektualni invaliditet ili granična intelektualna sposobnost javljaju se kod otprilike jedne trećine obolelih osoba. Retko osobe sa ovim poremećajem imaju natprosečnu inteligenciju.
 +
 
 +
Problemi u ponašanju povezani sa ovim stanjem uključuju anksiozne poremećaje (poput socijalnih fobija i selektivnog mutizma, što je nemogućnost govora u određenim okolnostima), poremećaj deficita pažnje / hiperaktivnost (ADHD), fizičku agresiju, preterano prkosno ponašanje (opozicioni poremećaj) i autistična ponašanja koja utiču na komunikaciju i socijalnu interakciju.
 +
 
 +
Otprilike polovina pojedinaca sa sindromom umnožavanja 7k11.23 ima proširenje (dilataciju) krvnih žila koje nose krv iz srca u ostatak tela ( aorta); ovo proširenje može vremenom da se pogoršava. Dilataciju aorte, može dovesti do komplikacija opasnih po život ako se zid aorte razdvaja u slojeve ( aorte aorte) ili se otvori (pukne).
 +
 
 +
Osobe sa sindromom umnožavanja 7k11.23 mogu imati karakteristične karakteristike glave i lica, uključujući i veliku glavu ( makrocefalija) koji je spljošten pozadi ( brahicefalija), široko čelo, ravne obrvei duboko postavljenih očijusa dugim trepavicama. Nos može biti širok na vrhu, a područje koje razdvaja nosnice koje se na licu pričvršćuju niže nego inače (slabo ubacivanje kolumelle), što rezultira skraćenim delom između nosa i gornje usne (filtralom). Visok luk na krovu usta ( visoko lučno nepce) i mogu se javiti i nepravilnosti u ušima. Ove osobine mogu biti blage i kod nekih pogođenih osoba nisu prepoznate.
 +
 
 +
Ovaj sindrom se nasleđuje '''[[Autozomno-dominantno nasleđivanje|autozomno-dominantno]]. T'''o znači da je jedna kopija hromozoma 7 sa ovom duplikacijom u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj. Većina slučajeva rezultat je duplikacije do koje dolazi tokom stvaranja polnih ćelija (jajnih ćelija i spermatozoida). Ovi slučajevi se javljaju kod ljudi koji nisu imali istoriju poremećaja u svojoj porodici. U oko četvrtine slučajeva, obolela osoba nasleđuje hromozom sa dupliranim segmentom od roditelja. Obično roditelj ima suptilne znake i simptome koji se odnose na duplikaciju i dijagnostikuje se tek nakon što poremećaj bude prepoznat kod deteta.<br />{{Više podataka|Sindrom duplikacije 7q11.23}}
  
 
===Williams-Beuren sindrom===
 
===Williams-Beuren sindrom===

Izmena na datum 30. septembar 2019. u 20:30

mapiran hromozom 7 - idiogram

Hromozom 7 je autozomni hromozom, sedmi po veličini u humanom kariotipu i pripada grupi C. Prema položaju centromere pripada submetacentričnim hromozomima. Izgrađen je od 159 miliona baznih parova DNK što čini preko 5% ukupne količine DNK u ćeliji.

Somatska (telesna) ćelija čoveka ima 46 hromozoma, sparenih u 23 para sličnih, homologih hromozoma. Izuzetak su ćelije u muškom polu gde je jedan par različitih, heterologih hromozoma (X i Y hromozomi). U svakom od parova jedan hromozom potiče od majke, a drugi od oca. Prema tome, naše ćelije imaju dve kopije hromozoma 7 (jedna poreklom od majke, a druga od oca) ili par ovih hromozoma.

Hromozomske aberacije i bolesti

Aberacije hromozoma 7 mogu da budu promene u građi i broju hromozoma.

Sindrom duplikacije 7q11.23

Sindrom duplikacije 7q11.23 je stanje koje može izazvati razne neurološke probleme i probleme u ponašanju kao i druge nepravilnosti. Rezultat je duplikacije regiona na dugom (q) kraku hromozoma 7. Ovaj region se naziva kritični region Villiams-Beuren sindroma (Williams-Beuren syndrome critical region, skr. WBSCR) jer njegova delecija izaziva drugačiji poremećaj koji se naziva Viliamsov sindrom (opisan dole), takođe poznat i kao Villiams-Beuren sindrom. U pitanju je region, koji ima 1,5 do 1,8 miliona baznih parova DNK (Mb), sadrži 26 do 28 gena. Dodatne kopije nekoliko ovih gena verovatno doprinose karakteristikama sindroma. Istraživači proučavaju gene za čije funkcije sugerišu da bi mogle biti povezane sa određenim svojstvima ovog sindroma.

Deca sa ovim sindromom obično zaostaju u razvoju govora i motoričkih veština poput puzanja i hodanja. U kasnijem životnom dobu mogu se javiti problemi u govoru i nepravilnosti u načinu na koji obolele osobe hodaju i stoje. Osobe sa ovim stanjem mogu takođe imati slab mišićni tonus (hipotoniju) i nenormalne pokrete, kao što su nenamerni pokreti samo jedne strane tela. Oko petina obolelih osoba ima napade.

Intelektualni razvoj uveliko varira kod osoba sa ovim sindromom. Većina ljudi ima nisko do prosečnu inteligenciju. Intelektualni invaliditet ili granična intelektualna sposobnost javljaju se kod otprilike jedne trećine obolelih osoba. Retko osobe sa ovim poremećajem imaju natprosečnu inteligenciju.

Problemi u ponašanju povezani sa ovim stanjem uključuju anksiozne poremećaje (poput socijalnih fobija i selektivnog mutizma, što je nemogućnost govora u određenim okolnostima), poremećaj deficita pažnje / hiperaktivnost (ADHD), fizičku agresiju, preterano prkosno ponašanje (opozicioni poremećaj) i autistična ponašanja koja utiču na komunikaciju i socijalnu interakciju.

Otprilike polovina pojedinaca sa sindromom umnožavanja 7k11.23 ima proširenje (dilataciju) krvnih žila koje nose krv iz srca u ostatak tela ( aorta); ovo proširenje može vremenom da se pogoršava. Dilataciju aorte, može dovesti do komplikacija opasnih po život ako se zid aorte razdvaja u slojeve ( aorte aorte) ili se otvori (pukne).

Osobe sa sindromom umnožavanja 7k11.23 mogu imati karakteristične karakteristike glave i lica, uključujući i veliku glavu ( makrocefalija) koji je spljošten pozadi ( brahicefalija), široko čelo, ravne obrvei duboko postavljenih očijusa dugim trepavicama. Nos može biti širok na vrhu, a područje koje razdvaja nosnice koje se na licu pričvršćuju niže nego inače (slabo ubacivanje kolumelle), što rezultira skraćenim delom između nosa i gornje usne (filtralom). Visok luk na krovu usta ( visoko lučno nepce) i mogu se javiti i nepravilnosti u ušima. Ove osobine mogu biti blage i kod nekih pogođenih osoba nisu prepoznate.

Ovaj sindrom se nasleđuje autozomno-dominantno. To znači da je jedna kopija hromozoma 7 sa ovom duplikacijom u svakoj ćeliji dovoljna da izazove poremećaj. Većina slučajeva rezultat je duplikacije do koje dolazi tokom stvaranja polnih ćelija (jajnih ćelija i spermatozoida). Ovi slučajevi se javljaju kod ljudi koji nisu imali istoriju poremećaja u svojoj porodici. U oko četvrtine slučajeva, obolela osoba nasleđuje hromozom sa dupliranim segmentom od roditelja. Obično roditelj ima suptilne znake i simptome koji se odnose na duplikaciju i dijagnostikuje se tek nakon što poremećaj bude prepoznat kod deteta.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Sindrom duplikacije 7q11.23

Williams-Beuren sindrom

Sindrom Williams je veoma retko genetsko oboljenje uzrokovano delecijom dugog kraka (q) hromozoma 7. Tačnije to je segment na poziciji 11.23 (obeležen kao 7q11.23) koji zahvata preko 20 gena (26 - 28 gena). Ovaj sindrom se još uvek ne dijagnostikuje kod svih nosioca ove delecije.

Glavne karakteristike sindroma su:

  • poseban izgled: grube crte lica, mikrocefalija, mikrognatija, velika usta, debele usne,velike nisko postavljene uši
  • mentalna retardacija.

Mapirani geni i bolesti/poremećaji

Procenjuje se da se na hromozomu 7 nalazi 900 do 1000 gena koji sadrže uputstvo za sintezu proteina. Ovi proteini obavljaju različite funkcije u organizmu čoveka. (Zbog toga što istraživači/naučnici koriste različite pristupe za određivanje broja gena na hromozomu, procenjeni broj gena varira.)

Geni lokalizovani na hromozomu 7 čije mutacije izazivaju sledeće bolesti i poremećaje:

  • Ewingov sarkom
  • Kapošijev sarkom
  • Turcotov sindrom sa glioblastomom
  • Cutis laxa
  • Elers-Danlos sindrom
  • Saethre-Chotzen sindrom
  • Stiff-Man sindrom
  • Pallister-Hall sindrom
  • Refsumova bolest
  • Curarrino sindrom
  • Osteopenija/osteoporoza
  • patuljast rast (nedostatak hormona)
  • šaka-stopalo-materica sindrom
  • miopatija
  • hiperrefleksija
  • supervulvularna aortna stenoza
  • holestaza
  • eksodaktilija, tip 1
  • hemoragična dijateza
  • gluvoća, autozomno-recesivna
  • hemolitička anemija
  • mijeloidna leukemija
  • polidaktilija
  • slonost autizmu
  • adenoleukodistrofija novorođenčadi
  • sklonost osteoporozi posle menopauze
  • citrulinemija, adultna, tip 2
  • poremećaj govora
  • cistična fibroza
  • slepilo za boje (plava)
  • glaukom, otvorenog ugla
  • holoprozencefalija i dr.
Internet.jpg
Pretražite internet
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Literatura.jpg
Literatura
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
  • https://ghr.nlm.nih.gov/condition/7q1123-duplication-syndrome
  • Asocijacija
Hromozomi čoveka

{1} {2} {3} {4} {5} {6} {7} {8} {9} {10} {11} {12} {13} {14} {15} {16} {17} {18} {19} {20} {21} {22} {X} {Y}