Razlika između izmena na stranici „Imunološki sistem”
(→Mehanizmi) |
|||
| (14 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Odbrambeni''' ili '''imunološki sistem''' [[kičmenjaci|kičmenjaka]] ima osnovnu ulogu da prepozna i štiti organizam od [[M|mikroorganizama]] ili nekih drugih stranih materija koje dospevaju u telo. Strane materije koje ulaskom u organizam izazivaju odbrambenu reakciju – imuni odgovor nazivaju se [[antigeni]]. | + | {{Definicija}}'''Odbrambeni''' ili '''imunološki sistem''' [[kičmenjaci|kičmenjaka]] ima osnovnu ulogu da prepozna i štiti organizam od [[M|mikroorganizama]] ili nekih drugih stranih materija koje dospevaju u telo. Strane materije koje ulaskom u organizam izazivaju odbrambenu reakciju – imuni odgovor nazivaju se [[antigeni]]. |
Kada [[mikroorganizmi]] uđu u organizam čoveka, njegovo telo kao prvu odbrambenu reakciju aktivira [[fagocite]], [[ćelije]] koje uništavaju mikroorganizme. Taj oblik [[antitela]] deluje na mikroorganizme tako što razlaže njihovu [[ćelijska membrana|ćelijsku membranu]]. U ovom obliku odbrane učestvuju i specifični [[limfociti]], poznati i kao ''prirodne ćelije ubice'' , koji imaju sposobnost da prepoznaju neke [[virusi|viruse]] i ćelije tumora. | Kada [[mikroorganizmi]] uđu u organizam čoveka, njegovo telo kao prvu odbrambenu reakciju aktivira [[fagocite]], [[ćelije]] koje uništavaju mikroorganizme. Taj oblik [[antitela]] deluje na mikroorganizme tako što razlaže njihovu [[ćelijska membrana|ćelijsku membranu]]. U ovom obliku odbrane učestvuju i specifični [[limfociti]], poznati i kao ''prirodne ćelije ubice'' , koji imaju sposobnost da prepoznaju neke [[virusi|viruse]] i ćelije tumora. | ||
==Mehanizmi== | ==Mehanizmi== | ||
| − | Imuni odgovor obuhvata dva odbrambena mehanizma: | + | Imuni odgovor obuhvata dva odbrambena mehanizma: |
*humoralnu odbranu i | *humoralnu odbranu i | ||
*celularnu odbranu. | *celularnu odbranu. | ||
| − | Humoralnu odbranu vrše '''[[B-limfociti]]''' (plazma ćelije) u kojima se stvaraju [[antitela]]. Plazma ćelije se nalaze u velikom broju u limfnim žlezdama, slezini i koštanoj srži. Antitela se vezuju za antigene i neutrališu ih ili | + | Humoralnu odbranu vrše '''[[B-limfociti]]''' (plazma ćelije) u kojima se stvaraju [[antitela]]. Plazma ćelije se nalaze u velikom broju u limfnim žlezdama, slezini i koštanoj srži. Antitela se vezuju za antigene i neutrališu ih ili razara. |
| − | + | ||
Celularnu (ćelijsku) odbranu obavljaju '''[[T-limfociti]]''' tako što pomoću posebnih receptora prepoznaju antigene, vežu se za njih i razaraju ih. Svi ovi procesi su pod kontrolom gena. | Celularnu (ćelijsku) odbranu obavljaju '''[[T-limfociti]]''' tako što pomoću posebnih receptora prepoznaju antigene, vežu se za njih i razaraju ih. Svi ovi procesi su pod kontrolom gena. | ||
| Red 18: | Red 18: | ||
*odbacuje transplantirana tkiva i organe i dr. | *odbacuje transplantirana tkiva i organe i dr. | ||
| − | '''Antigeni i antitela''' | + | ==='''Antigeni i antitela'''=== |
| + | [[Datoteka:Antitela.jpg|thumb|antitela]] | ||
| + | '''Antigeni''' su u 99% slučajeva proteini, mada mogu biti i nukleinske kiseline, polisaharidi i neki složeni lipidi. Oni mogu činiti deo bakterija ili virusa ili mogu biti toksini (otrovi koje ispuštaju ti strani organizmi). Neki antigeni su u telu prisutni od rođenja, npr. oni koji određuju krvne grupe ABO i Rh sistema i tkivni antigeni. Sopstvene belančevine nemaju odlike antigena, ali ako se belančevine jedne osobe unesu u drugu osobu, nastaju imunološke reakcije. Imunološke reakcije u slučaju pogrešne transfuzije krvi mogu biti vrlo teške. | ||
| + | {{Više podataka|Imunološke reakcije}} | ||
| + | |||
| + | '''Antitela''' su proteini iz grupe imunoglobulina i produkuju ih B-limfociti. Molekul imunoglobulina sačinjavaju četiri polipeptidna lanca: dva ista '''teška''' (duža) i dva ista '''laka lanca''' (otprilike su duplo kraći od teških lanaca). Teški i laki lanci su spojeni disulfidnim (S-S) i kovalentnim vezama obrazujući Y formaciju (vidi šemu na sledećoj strani). Svaki teški i laki lanac se sastoji od '''konstantnog''' regiona i '''varijabilnog''' regiona . Varijabilni region sadrži aminokiseline čiji je redosled specifičan za određeni antigen, što znači da se tim delom antitelo vezuje za antigen. Sastav aminokiselina u konstantnom regionu isti je za sva antitela koja pripadaju istoj klasi (vrsti) pa se prema njemu i vrši podela na klase. Postoji '''pet''' glavnih '''klasa''' imunoglobulina – IgG, IgM, IgA, IgD i IgE. | ||
| + | |||
| + | Sinteza teških i lakih lanaca antitela je pod kontrolom gena. Svaki polipeptidni lanac imunoglobulina kontrolišu dva različita gena: '''gen V''' (za varijabilni deo) i '''gen C''' (za konstantni deo). Prema tome, genetička kontrola sinteze lanaca imunoglobulina odstupa od opšteg shvatanja <nowiki>''jedan gen – jedan polipeptidni lanac''</nowiki>, već se ostvaruje po principu '''<nowiki>''dva gena – jedan polipeptidni lanac''</nowiki>.''' | ||
| + | |||
| + | ==='''Mehanizam imunoloških reakcija'''=== | ||
| + | [[Datoteka:Antigen-antitelo.jpg|thumb|Stvaranje kompleksa antigen-antitelo ]] | ||
| + | Uloga humoralnog imuniteta sastoji se u sintezi antitela (imunoglobulina) sposobnih da se sjedine sa antigenima koji su izazvali njihovo obrazovanje i da ih, u krajnjem ishodu, odstrane. Ukoliko neki mikroorganizam ili stana materija dospe u organizam, ona deluje kao antigen i izaziva stvaranje antitela. Na ćelijskoj membrani B-limfocita nalazi se jedan '''receptorni''' '''protein''' koji se vezuje za antigen. Taj kontakt aktivira B-limfocite da se dele na brojne ćelije. Novonastale ćelije luče antitela koja su specifična za taj antigen i ista su kao receptorni protein na membrani B-limfocita. Antitela se vezuju za antigen pri čemu se stavara kompleks antigen-antitelo koji vrši razaranje ili neutralizaciju antigena. Deo antitela koji je odgovoran za vezivanje sa antigenom je aktivni centar i nalazi se na varijabilnom delu teškog lanca (vidi gornju šemu).Tako antigen koji uđe u ćeliju igra ulogu kalupa prema kome se proizvodi određeno antitelo. | ||
| + | |||
| + | '''Reakcije antigen-antitelo''' | ||
| − | + | Za svaki antigen stvara se odgovarajuće antitelo koje deluje na jedan od niza različitih načina: | |
| − | ''' | + | · '''neutralizacijom''' deluju antitoksini na toksine tako što se stvori kompleks kojim se sve toksične grupe blokiraju antitelom; |
| + | |||
| + | · '''aglutinacijom''' antitela se vezuju za površinu bakterija i virusa i dovode do njihovog slepljivanja (aglutinacije); i eritrociti mogu da aglutiniraju ako se unesu u organizam druge osobe (vidi krvne grupe); | ||
| + | |||
| + | · '''lizom''' antitela rastvaraju membranu bakterija čime one postaju bezopasne. | ||
| + | |||
| + | {{Više podataka|Imunogenetika krvnih grupa}} | ||
| − | |||
| − | + | {{Literatura}} | |
*Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd | *Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd | ||
Najnovija izmena na datum 23. avgust 2019. u 19:00
Odbrambeni ili imunološki sistem kičmenjaka ima osnovnu ulogu da prepozna i štiti organizam od mikroorganizama ili nekih drugih stranih materija koje dospevaju u telo. Strane materije koje ulaskom u organizam izazivaju odbrambenu reakciju – imuni odgovor nazivaju se antigeni.
Kada mikroorganizmi uđu u organizam čoveka, njegovo telo kao prvu odbrambenu reakciju aktivira fagocite, ćelije koje uništavaju mikroorganizme. Taj oblik antitela deluje na mikroorganizme tako što razlaže njihovu ćelijsku membranu. U ovom obliku odbrane učestvuju i specifični limfociti, poznati i kao prirodne ćelije ubice , koji imaju sposobnost da prepoznaju neke viruse i ćelije tumora.
Mehanizmi
Imuni odgovor obuhvata dva odbrambena mehanizma:
- humoralnu odbranu i
- celularnu odbranu.
Humoralnu odbranu vrše B-limfociti (plazma ćelije) u kojima se stvaraju antitela. Plazma ćelije se nalaze u velikom broju u limfnim žlezdama, slezini i koštanoj srži. Antitela se vezuju za antigene i neutrališu ih ili razara.
Celularnu (ćelijsku) odbranu obavljaju T-limfociti tako što pomoću posebnih receptora prepoznaju antigene, vežu se za njih i razaraju ih. Svi ovi procesi su pod kontrolom gena.
Imuni sistem ima i druge veoma važne uloge, kao što su:
- sprečava da dođe do oplođenja između gameta različitih bioloških vrsta;
- odstranjuje sopstvene maligne ćelije (ćelije tumora);
- odbacuje transplantirana tkiva i organe i dr.
Antigeni i antitela
Antigeni su u 99% slučajeva proteini, mada mogu biti i nukleinske kiseline, polisaharidi i neki složeni lipidi. Oni mogu činiti deo bakterija ili virusa ili mogu biti toksini (otrovi koje ispuštaju ti strani organizmi). Neki antigeni su u telu prisutni od rođenja, npr. oni koji određuju krvne grupe ABO i Rh sistema i tkivni antigeni. Sopstvene belančevine nemaju odlike antigena, ali ako se belančevine jedne osobe unesu u drugu osobu, nastaju imunološke reakcije. Imunološke reakcije u slučaju pogrešne transfuzije krvi mogu biti vrlo teške.
Antitela su proteini iz grupe imunoglobulina i produkuju ih B-limfociti. Molekul imunoglobulina sačinjavaju četiri polipeptidna lanca: dva ista teška (duža) i dva ista laka lanca (otprilike su duplo kraći od teških lanaca). Teški i laki lanci su spojeni disulfidnim (S-S) i kovalentnim vezama obrazujući Y formaciju (vidi šemu na sledećoj strani). Svaki teški i laki lanac se sastoji od konstantnog regiona i varijabilnog regiona . Varijabilni region sadrži aminokiseline čiji je redosled specifičan za određeni antigen, što znači da se tim delom antitelo vezuje za antigen. Sastav aminokiselina u konstantnom regionu isti je za sva antitela koja pripadaju istoj klasi (vrsti) pa se prema njemu i vrši podela na klase. Postoji pet glavnih klasa imunoglobulina – IgG, IgM, IgA, IgD i IgE.
Sinteza teških i lakih lanaca antitela je pod kontrolom gena. Svaki polipeptidni lanac imunoglobulina kontrolišu dva različita gena: gen V (za varijabilni deo) i gen C (za konstantni deo). Prema tome, genetička kontrola sinteze lanaca imunoglobulina odstupa od opšteg shvatanja ''jedan gen – jedan polipeptidni lanac'', već se ostvaruje po principu ''dva gena – jedan polipeptidni lanac''.
Mehanizam imunoloških reakcija
Uloga humoralnog imuniteta sastoji se u sintezi antitela (imunoglobulina) sposobnih da se sjedine sa antigenima koji su izazvali njihovo obrazovanje i da ih, u krajnjem ishodu, odstrane. Ukoliko neki mikroorganizam ili stana materija dospe u organizam, ona deluje kao antigen i izaziva stvaranje antitela. Na ćelijskoj membrani B-limfocita nalazi se jedan receptorni protein koji se vezuje za antigen. Taj kontakt aktivira B-limfocite da se dele na brojne ćelije. Novonastale ćelije luče antitela koja su specifična za taj antigen i ista su kao receptorni protein na membrani B-limfocita. Antitela se vezuju za antigen pri čemu se stavara kompleks antigen-antitelo koji vrši razaranje ili neutralizaciju antigena. Deo antitela koji je odgovoran za vezivanje sa antigenom je aktivni centar i nalazi se na varijabilnom delu teškog lanca (vidi gornju šemu).Tako antigen koji uđe u ćeliju igra ulogu kalupa prema kome se proizvodi određeno antitelo.
Reakcije antigen-antitelo
Za svaki antigen stvara se odgovarajuće antitelo koje deluje na jedan od niza različitih načina:
· neutralizacijom deluju antitoksini na toksine tako što se stvori kompleks kojim se sve toksične grupe blokiraju antitelom;
· aglutinacijom antitela se vezuju za površinu bakterija i virusa i dovode do njihovog slepljivanja (aglutinacije); i eritrociti mogu da aglutiniraju ako se unesu u organizam druge osobe (vidi krvne grupe);
· lizom antitela rastvaraju membranu bakterija čime one postaju bezopasne.
- Babskij, E,B, Zubkov, A,A, Kosickij, G, I, Hodorov, B, I. (1971): Fiziologija čoveka, Naučna knjiga, Beograd
- Nikolič, B.(1991) : Osnovi fiziologije čoveka, Medicinska knjiga, Beograd- Zagreb
- Petrović, M. V. (1991): Uporedna fiziologija (I deo), ZUNS, Beograd
- Petrović, Jelena, Crkvenjakov, R, Kojić, Milka, Savić, Ana (1980): Biohemija i molekularna biologija sa praktikumom (za IV raz. usmerenog obrazovanja), Naučna knjiga, Beograd
- Tadžer, I (1976): Opšta patološka fiziologija, medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
