Informaciona RNK

Informaciona RNK (iRNK) nastaje prepisivanjem, transkripcijom strukturnih gena koji sadrže uputstvo za sintezu proteina. Uloga iRNK je da to uputstvo (informaciju) za sintezu polipeptida prenese do ribozoma (mesto sinteze proteina), odnosno, da posluži kao neposredna matrica za njegovu sintezu. Tako se ostvaruje genetička kontrola sinteze proteina. Sinteza iRNK počinje onda kada je ćeliji potreban neki protein/polipeptid, a kada se obezbedi dovoljna količina proteina ona biva razgrađena. Informacione RNK uspostavljaju različitost sastava proteina u ćeliji. Zato je iRNK po strukturi i veličini najraznovrsniji tip RNK u ćeliji, a po količini iznosi svega 5-10%. Ćelije jednog organizma se međusobno razlikuju po iRNK i tRNK koje sadrže dok su rRNK i DNK u svim ćelijama jednog organizma iste.

Eukariotska iRNK

IRNK kod eukariota nastaje u jedru i sadrži kod za sintezu jednog polipeptidnog lanca (monocistronska iRNK). Proces sinteze iRNK, transkripcija, odvija je uz učešće RNK polimeraze koja deluje u 5'-3' pravcu što istovremeno predstavlja i pravac transkripcije.

Eukariotske hnRNK nastaju transkripcijom gena koji pored kodirajućih (egzoni) sadrže i nekodirajuće nizove nukleotida (introni), dok se kod prokariota ne nalaze introni. Nuklearne RNK ili primarni transkripti eukariotskih gena moraju da, dok su još u jedru, pretrpe obradu koja se vrši kroz nekoliko faza od kojih je jedna isecanje introna i spajanje egzona. Posle te obrade nastaje zrela iRNK koja je kraća od hnRNK jer ne sadrži nekodirajuće nizove nukleotida (kopije introna).

Zrela iRNK

Posle obrade primarnog transkripta nastaje zrela iRNK koja će se prevesti u polipeptid. Ona sadrži:

• 5' kapu
• vodeću ili leader sekvenca koja je nekodirajuća
• kodirajuća sekvenca, koja se sastoji od većeg broja povezanih egzona
• terminaciona sekvenca (nekodirajuća) završena poli-A repom na 3' kraju

Za više podataka pogledati Iskrajanje introna

Tekst nije završen - radovi su u toku

Literatura

• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
• Prentis S: Biotehnologija, Školska knjiga, Zagreb, 1991.
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
• Šerban, Nada: ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001

Pogledaj Nukleinske kiseline u Virtuelnoj nastavi