Insekti

Klasa insekata (la. classis Insecta) obuhvata oko milion opisanih vrsta što čini 2/3 ukupnog broja vrsta na našoj planeti, a po nekim mišljenjima njihov broj je daleko veći i iznosi između 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnošću vrsta insekti dominiraju i po brojnošću jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata na Zemlji 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Veličina insekata varira i kreće se od 0,25 mm pa do 30 sm. Insekti imaju ogroman značaj kako u prirodi tako i za čoveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija, za njihovo proučavanje.

Kutikula i regionalizacija

Morfologija insekata veoma varira, ali je u odnosu na morfologiju rakova relativno jednostavna. Jednoslojni epidermis luči na površini kutikulu. Kutikula je uglavnom hitinske prirode i nije podjednake debljine u svim delovima tela. Kutikula kod insekata predstavlja spoljašnji skelet, koji osim zaštitne uloge predstavlja oslonac za muskulaturu. Osim spoljašnje površine tela kutikula oblaže još i prednje i zadnje crevo, kao i trahejni sistem. Ispitivanja elektronskim mikroskopom su ustanovila da se kutikula insekata sastoji od tri sloja. Epikutikula je površinski sloj debeo oko 1 mikrometar i ne sadrži hitin. Egzokutikula i endokutikula se nalaze ispod epikutikule, predstavljaju deblje slojeve i izgrađeni su od hitina. Na telu insekata možemo da razlikujemo tri jasno izdvojena regiona između kojih se najčešće nalaze suženja. Ti regioni su:

• glava (caput)
• grudi (torax)
• trbuh (abdomen).

Morfologija glavenog regiona

Građa. Segmenti glavenog regiona međusobno čvrsto srastaju tako da obrazuju hitinsku čahuru na kojoj se ne raspoznaju granice segmenata. Oblik glave dosta varira u okviru klase insekata. Predpostavlja se da je glava insekata izgrađena od šest segmenata. Glavu možemo podeliti na dva regiona:

• procefalon - građen je od akrona i antenalnog segmenta i na njemu se nalaze antene, složene oči i ocele;

• gnatocefalon - građen je od četiri segmenta i na njemu se nalaze usni ekstremiteti.

Antene. Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa.

Oči. Oči insekata su složene facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Insekti su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa čak i boju.

Usni ekstremiteti. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u zavisnosti od načina ishrane, različite tipove usnih aparata:

• za grickanje (skakavci),
• bodenje i sisanje (komarci),
• sisanje (leptiri),
• lizanje (muve) i
• srkanje (pčele).

Morfologija grudnog regiona

Grudi se sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje, odnosno ukupno šest nogu po kojima su i dobili naziv Hexapoda. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge funkcije – kopanje, plivanje, skakanje i dr. Na drugom i trećem grudnom segmentu se, kod krilatih insekata, nalaze dva para krila.

Morfologija trbušnog regiona

Na trbuhu nema ekstremiteta, ali se kod nekih grupa na poslednjem segmentu nalaze ostaci ekstremiteta u vidu nastavaka, kao što su legalica i žaoka.

Razviće i podela insekata

Obzirom na razviće, insekti se dele u dve grupe:

• ametabolni insekti , koji imaju direktno razviće;
• metabolni insekti koji imaju razviće metamorfozom.

Metabolni insekti mogu biti:

• hemimetabolni insekti ili
• holometabolni insekti.

Hemimetabolni insekti u razviću prolaze kroz tri stadijuma:

• jaje,
• larva i
• imago (odrasla jedinka).

Holometabolni kroz četiri razvojna stupnja :

• jaje,
• larva,
• lutka i
• imago.

Presvlačenje insekata i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je veoma složeno, pogotovo socijalnih (obrazuju društva). Na ponašanje utiču egzohormoni (luče ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni.

Značaj insekata

Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti :

• telesna vaš (Pediculus humanis) koja prenosi pegavi tifus;
• stidna vaš (Phthiris pubis), koja nije prenosilac bolesti, već samo parazitira na čoveku (oko polnih organa);
• obična buva (Pulex), ektoparazit koji se hrani krvlju čoveka;
• kućna muva (Musca domestica), prenosi dizenteriju i trahom (zapaljenje vežnjače oka);
• običan komarac (Culex), hrani se krvlju – ektoparazit;
• malarični komarac (Anopheles), prenosi uzročnika malarije;
• komarac žute groznice (Aedes) koji prenosi žutu groznicu ;
• muva ce-ce (Glossina), prenosi bolest spavanja;
• obad (Tabanus), čiji se mužjaci hrane biljnim sokovima, a ženke krvlju životinja, a napadaju i čoveka;

Ekonomski značajni insekti :

• medonosna pčela (Apis melifera);
• bumbari (Bombus), značajni za oprašivanje biljaka;
• svilena buba (Bombyx mori) itd.

Klasifikacija insekata

1. potklasa beskrilni insekti (Apterygota)

• Redovi:
• Protura
• Collembola
• Diplura
• Thysanura

2. potklasa krilati insekti (Pterygota)

• Redovi:
• Ephemeroptera (vodeni cvetovi)
• Diaphanopteroidea
• Palaeodictyoptera
• Megasecoptera
• Protodonata (Meganisoptera)
• Protanisoptera
• Triadophebioptera
• Archodonata
• Protozygoptera (Archizygoptera)
• Caloneurodea
• Titanoptera
• Protorthoptera
• Odonata (vilinski konjici)
• Blattodea (bubašvabe)
• Isoptera (termiti)
• Mantodea (bogomoljke)
• Dermaptera (uholaže)
• Plecoptera
• Orthoptera (pravokrilci)
• Phasmatodea (Phasmida, paličnjaci)
• Embioptera (Embiidina)
• Zoraptera
• Grylloblattodea
• Mantophasmatodea
• Psocoptera (Psocodea, Copeognatha, Corrodentia, drvne vaši)
• Thysanoptera
• Phthiraptera
• Heteroptera (stenice)
• Glosselytrodea
• Raphidioptera
• Megaloptera
• Neuroptera (mrežokrilci)
• Coleoptera (tvrdokrilci, bube)
• Homoptera
• Strepsiptera
• Mecoptera
• Siphonaptera (Aphaniptera)
• Diptera (dvokrilci)
• Trichoptera
• Lepidoptera (leptiri)
• Hymenoptera (opnokrilci)
• Miomoptera
• Protodiptera

Abdomen (građa, nastavci na abdomenu, građa kopulatornog aparata)

== Telesni zid, mišićni sistem, telesna duplja, položaj unutrašnjih organa i masno telo

Ponašanje insekata

Tekst nije završen - radovi su u toku

45px	Snežana Trifunović, dipl. biolog