Razlika između izmena na stranici „Interakcija kodon-antikodon”
| (7 međuizmena istog korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
[[Slika:Codon-anticodon.GIF|456px|d|mini|Tabela interakcije kodon-antikodon]] | [[Slika:Codon-anticodon.GIF|456px|d|mini|Tabela interakcije kodon-antikodon]] | ||
| − | '''Interakcija kodon-antikodon''' je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena [[aminokiselina]]. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o RNK, dok se guanin sparuje sa citozinom (G-C). | + | '''Interakcija kodon-antikodon''' je sparivanje komplementarnih baza [[i-RNK]] i [[t-RNK]] koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena [[aminokiselina]]. Sparivanje baza u [[DNK]] ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: [[adenin]] se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o [[RNK]], dok se guanin sparuje sa citozinom (G-C). |
Kodon i antikodon se sparuju [[antiparalelnost|antiparalelno]] što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona: | Kodon i antikodon se sparuju [[antiparalelnost|antiparalelno]] što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona: | ||
<center>5'CAG3' (kodon) </center> | <center>5'CAG3' (kodon) </center> | ||
<center>3'GUC5' (antikodon) </center> | <center>3'GUC5' (antikodon) </center> | ||
| + | ==Hipoteza Frensisa Krika== | ||
Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je [[Frensis Krik]] postavio '''hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon'''. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom. | Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je [[Frensis Krik]] postavio '''hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon'''. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom. | ||
| − | Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i ''kolebljiv''. | + | Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona, kao i da se tRNK sa različitim antikodonima mogu vezivati za isti kodon. Prema priloženoj tabeli se vidi da je 61 kodon određen sa nešto više od 30 antikodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i ''kolebljiv''. Kako za treću bazu kodona važi osobina ''kolebljivosti'', tako to isto važi za prvu bazu antikodona (zbog antiparalelnosti). Biološki značaj ove pojave je zaštita od [[mutacije|mutacija]]. |
| + | |||
==Literatura== | ==Literatura== | ||
| Red 20: | Red 22: | ||
[[Kategorija:Molekularna biologija]][[Kategorija:Virtuelna nastava]] | [[Kategorija:Molekularna biologija]][[Kategorija:Virtuelna nastava]] | ||
| + | {{potpis2}} | ||
Najnovija izmena na datum 21. mart 2014. u 20:50
Interakcija kodon-antikodon je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena aminokiselina. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o RNK, dok se guanin sparuje sa citozinom (G-C).
Kodon i antikodon se sparuju antiparalelno što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona:
Hipoteza Frensisa Krika
Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je Frensis Krik postavio hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom.
Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona, kao i da se tRNK sa različitim antikodonima mogu vezivati za isti kodon. Prema priloženoj tabeli se vidi da je 61 kodon određen sa nešto više od 30 antikodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i kolebljiv. Kako za treću bazu kodona važi osobina kolebljivosti, tako to isto važi za prvu bazu antikodona (zbog antiparalelnosti). Biološki značaj ove pojave je zaštita od mutacija.
Literatura
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
