Razlika između izmena na stranici „Interakcija kodon-antikodon”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(New page: '''Interakcija kodon-antikodon''' je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena aminokiselina. Sparivanje baza u D...)
 
Red 1: Red 1:
 +
[[Slika:Codon-anticodon.GIF|456px|d|mini|Tabela interakcije kodon-antikodon]]
 
'''Interakcija kodon-antikodon''' je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena [[aminokiselina]]. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o RNK, dok se  guanin sparuje sa citozinom (G-C).  
 
'''Interakcija kodon-antikodon''' je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena [[aminokiselina]]. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o RNK, dok se  guanin sparuje sa citozinom (G-C).  
 +
 +
Kodon i antikodon se sparuju [[antiparalelnost|antiparalelno]] što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona:
 +
<center>5'CAG3' (kodon)    </center>
 +
<center>3'GUC5' (antikodon) </center>
  
 
Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je [[Frensis Krik]]  postavio '''hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon'''. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom.  
 
Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je [[Frensis Krik]]  postavio '''hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon'''. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom.  
  
 
Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i ''kolebljiv''.
 
Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i ''kolebljiv''.
 +
==Literatura==
 +
 +
*Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
 +
*Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
 +
*Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
 +
*Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
 +
*Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
 +
*Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
 +
*Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
 +
 +
[[Kategorija:Molekularna biologija]][[Kategorija:Virtuelna nastava]]

Izmena na datum 14. oktobar 2008. u 23:18

Tabela interakcije kodon-antikodon

Interakcija kodon-antikodon je sparivanje komplementarnih baza i-RNK i t-RNK koje omogućava da se u polipeptidni lanac ugradi tačno određena aminokiselina. Sparivanje baza u DNK ili u RNK se vrši po stogo utvrđenim pravilima: adenin se uvek u DNK sparuje sa timinom (A-T),odnosno, sa uracilom (A-U) ako se radi o RNK, dok se guanin sparuje sa citozinom (G-C).

Kodon i antikodon se sparuju antiparalelno što znači da se naspram 5' kraja kodona postavlja 3' kraj antikodona i obrnuto. Drugačije rečeno, prva baza (sa 5' kraja) antikodona, sparuje se sa trećom bazom (na 3' kraju) kodona:

5'CAG3' (kodon)
3'GUC5' (antikodon)

Pri međudejstvu kodon-antikodon ne važe tako stroga pravila, prema čemu je Frensis Krik postavio hipotezu o kolebljivosti interakcije kodon-antikodon. Prema toj hipotezi prva dva nukleotida u kodonu se uvek sparuju po stogim pravilima komplementarnosti (A-U; G-C), dok na mestu trećeg nukleotida može doći do odstupanja, kolebanja tako da se guanin, pored uobičajenog sparivanja sa citozinom, može sparivati i sa uracilom (G-U). Takođe, uracil se na trećoj poziciji u kodonu može da sparuje kako sa adeninom, tako i sa guaninom.

Hipoteza je u vezi sa izrođenošću (degenerativnošću) genetičkog koda, po kojoj su jednu aminokiselinu najčešće određuje veći broj kodona koji se najčešće razlikuju upravo po trećoj bazi. Eksperimentalno je utvrđneo da jedna ista t-RNK može da prepozna veći broj različitih kodona. Taj treći, najčešće izrođen nukleotid u kodonu je istovremeno i kolebljiv.

Literatura

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Lazarević, M: Ogledi iz medicinske genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Matić, Gordana: Osnovi molekularne biologije, Zavet, Beograd, 1997.
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.