Razlika između izmena na stranici „J”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(5 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
 
[[Slika:Slovo j.gif|center]]
 
[[Slika:Slovo j.gif|center]]
  
'''Jajna ćelija''' je ženska polna ćelija sa haploidnim brojem hromozoma, koja sadrži informacione molekule za kontrolu embrionalnog razvića.
+
'''Jajna ćelija''' je ženska [[polna ćelija]] sa haploidnim brojem hromozoma, koja sadrži informacione molekule za kontrolu embrionalnog razvića.
  
'''Jedarce''' (''nucleolus'') se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
+
'''[[Jedarce]]''' (''nucleolus'') se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog [[suženja na hromozomu|suženja hromozoma]], pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
 
   
 
   
'''Jedro''' (lat. ''nucleus''; gr. ''karion'') je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom.  Sam latinski naziv – ''nucleus'' (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK ('''geni''') u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro '''reguliše''' (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija).
+
'''[[Jedro]]''' (lat. ''nucleus''; gr. ''karion'') je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom.  Sam latinski naziv – ''nucleus'' (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi [[DNK]] ('''[[gen]]i''') u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro '''reguliše''' (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija).
Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). '''Nuklearni ovoj''' je izgrađen od dve membrane: '''spoljašnje''' i '''unutrašnje''' između kojih se nalazi '''perinuklearni prostor'''. Nuklearni omotač sadrži otvore ('''nuklearne pore''') preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. '''Nukleoplazma''' je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi – hromatin i jedarce (''nukleolus'').  
+
Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). '''Nuklearni ovoj''' je izgrađen od dve membrane: '''spoljašnje''' i '''unutrašnje''' između kojih se nalazi '''perinuklearni prostor'''. Nuklearni omotač sadrži otvore ('''nuklearne pore''') preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. '''Nukleoplazma''' je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze [[hromozom]]i [[hromatin]] i jedarce (''nukleolus'').  
  
 
'''Jugum''' predstavlja zadnji režanj prednjih krila kod nekih leptira (Jugatae) kojim se prednja i zadnja krila spajaju pri letenju.
 
'''Jugum''' predstavlja zadnji režanj prednjih krila kod nekih leptira (Jugatae) kojim se prednja i zadnja krila spajaju pri letenju.

Najnovija izmena na datum 9. decembar 2012. u 18:29

Slovo j.gif

Jajna ćelija je ženska polna ćelija sa haploidnim brojem hromozoma, koja sadrži informacione molekule za kontrolu embrionalnog razvića.

Jedarce (nucleolus) se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.

Jedro (lat. nucleus; gr. karion) je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom. Sam latinski naziv – nucleus (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro reguliše (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija). Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane: spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotač sadrži otvore (nuklearne pore) preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomihromatin i jedarce (nukleolus).

Jugum predstavlja zadnji režanj prednjih krila kod nekih leptira (Jugatae) kojim se prednja i zadnja krila spajaju pri letenju.

Biološki rečnik

A ~ B ~ C ~ Č ~ Ć ~ D ~ ~ Đ ~ E ~ F ~ G ~ H ~ I ~ J ~ K ~ L LJ ~ M ~ N ~ NJ ~ O ~ P ~ R ~ S ~ Š ~ T ~ U ~ V ~ Z ~ Ž ~ X ~ Y