Razlika između izmena na stranici „J”
| (8 međuizmena od strane 2 korisnika nije prikazano) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | + | [[Slika:Slovo j.gif|center]] | |
| − | '''Jedarce''' (''nucleolus'') se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca. | + | '''Jajna ćelija''' je ženska [[polna ćelija]] sa haploidnim brojem hromozoma, koja sadrži informacione molekule za kontrolu embrionalnog razvića. |
| + | |||
| + | '''[[Jedarce]]''' (''nucleolus'') se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog [[suženja na hromozomu|suženja hromozoma]], pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca. | ||
| − | '''Jedro''' (lat. ''nucleus''; gr. ''karion'') je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom. Sam latinski naziv – ''nucleus'' (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK (''' | + | '''[[Jedro]]''' (lat. ''nucleus''; gr. ''karion'') je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom. Sam latinski naziv – ''nucleus'' (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi [[DNK]] ('''[[gen]]i''') u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro '''reguliše''' (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija). |
| − | Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). '''Nuklearni ovoj''' je izgrađen od dve membrane: '''spoljašnje''' i '''unutrašnje''' između kojih se nalazi '''perinuklearni prostor'''. Nuklearni omotač sadrži otvore ('''nuklearne pore''') preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. '''Nukleoplazma''' je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze | + | Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). '''Nuklearni ovoj''' je izgrađen od dve membrane: '''spoljašnje''' i '''unutrašnje''' između kojih se nalazi '''perinuklearni prostor'''. Nuklearni omotač sadrži otvore ('''nuklearne pore''') preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. '''Nukleoplazma''' je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze [[hromozom]]i – [[hromatin]] i jedarce (''nukleolus''). |
| + | |||
| + | '''Jugum''' predstavlja zadnji režanj prednjih krila kod nekih leptira (Jugatae) kojim se prednja i zadnja krila spajaju pri letenju. | ||
{{Rečnik}} | {{Rečnik}} | ||
[[Kategorija:Biološki rečnik]] | [[Kategorija:Biološki rečnik]] | ||
Najnovija izmena na datum 9. decembar 2012. u 19:29
Jajna ćelija je ženska polna ćelija sa haploidnim brojem hromozoma, koja sadrži informacione molekule za kontrolu embrionalnog razvića.
Jedarce (nucleolus) se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
Jedro (lat. nucleus; gr. karion) je najupadljivija ćelijska organela eukariotskih organizama obavijena dvojnom membranom i ispunjena nukleoplazmom. Sam latinski naziv – nucleus (jezgro), govori o značaju jedra za ćeliju. U njemu se nalazi DNK (geni) u kojoj je zapisano sve ono što ćelija treba da uradi da bi se održala u životu i prilagodila na promene u okolini. Jedro reguliše (upravlja) sve procese u ćeliji, u njemu se obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija). Jedro se sastoji od jedrove opne (nuklearnog ovoja) i jedrovog soka (nukleoplazme). Nuklearni ovoj je izgrađen od dve membrane: spoljašnje i unutrašnje između kojih se nalazi perinuklearni prostor. Nuklearni omotač sadrži otvore (nuklearne pore) preko kojih se obavlja razmena materija između nukleoplazme i citoplazme ćelije. Nukleoplazma je unutrašnjost jedra odvojena od citoplazme unutrašnjom jedrovom membranom. U nukleoplazmi se nalaze hromozomi – hromatin i jedarce (nukleolus).
Jugum predstavlja zadnji režanj prednjih krila kod nekih leptira (Jugatae) kojim se prednja i zadnja krila spajaju pri letenju.
