Razlika između izmena na stranici „Jedarce”
| Red 6: | Red 6: | ||
*gust fibrilarni deo | *gust fibrilarni deo | ||
*granularni deo. | *granularni deo. | ||
| − | Smatra se da su ovi delovi mesta napredovanja transkripcije rRNK, njene dodatne obrade i kompletiranja ribozoma. | + | |
| + | Smatra se da su ovi delovi mesta napredovanja transkripcije rRNK, njene dodatne obrade i kompletiranja ribozoma. Veličina jedarceta zavisi od metaboličke aktivnosti ćelije tako što ćelije koje su aktivno uključene u sintezu proteina imaju krupne nukleoluse. Razlika u veličini je najviše posledica razlike u veličine granularnog dela u kome se kompletiraju ribozomi. | ||
==Hemijski sastav== | ==Hemijski sastav== | ||
Izmena na datum 2. jun 2009. u 17:49
Jedarce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
Morfologija
Na kjedarcetu je moguće razlikovati tri morfološka dela:
- fibrilarni centar
- gust fibrilarni deo
- granularni deo.
Smatra se da su ovi delovi mesta napredovanja transkripcije rRNK, njene dodatne obrade i kompletiranja ribozoma. Veličina jedarceta zavisi od metaboličke aktivnosti ćelije tako što ćelije koje su aktivno uključene u sintezu proteina imaju krupne nukleoluse. Razlika u veličini je najviše posledica razlike u veličine granularnog dela u kome se kompletiraju ribozomi.
Hemijski sastav
Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:
Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.
Uloga
Švedski naučnik Kasperson je oko 1940. g. je zapazio da jedarce učestvuje sintezi proteina, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza (transkripcija i dorada) ribozomskih RNK koje ulaze u izgradnju ribozoma (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
Literatura
- Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
- Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
- Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
- Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
- Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
