Razlika između izmena na stranici „Jedarce”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(Created page with ''''Jedarce''' se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog su...')
 
(→‎Uloga)
 
(9 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
−
'''Jedarce''' se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizatro jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.  
+
[[Slika:01531a.jpg|300px|d|mini|Jedro sa jedarcetom]]
 +
[[Slika:Nucleo2.jpg|300px|d|mini|Morfološki delovi jedarca]]
 +
'''Jedarce''' se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva '''organizator jedarceta'''. U jedarcetu se sintetišu delovi [[ribozom]]a, pa je stoga ono krupno u [[jedro|jedru]] [[ćelija]] koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca. U jedarcetu se nalazi veliki broj ponovljenih gena za rRNK na određenim hromozomima koji se nazivaju '''nukleolusni organizacioni centri''' (engl. ''nuclear organizing regions'', skraćeno NOR).
 +
==Morfologija==
 +
Transmisionim elektronskim mikroskopom na jedarcetu je moguće razlikovati tri morfološka dela:
 +
*'''fibrilarni centar''', koji je bledo obojen i sadrži DNK koja se transkribuje (NOR)
 +
*'''gust fibrilarni deo''' (''pars fibrosa''), sadrži brojne rRNK koje se transkribuju sa određenih DNK lanaca
 +
*'''granularni deo''' (''pars granulosa''), u kome nastaju subjedinice ribozoma.
  
−
Хемијски састав нуклеолуса је следећи:
+
Veličina jedarceta zavisi od metaboličke aktivnosti ćelije tako što ćelije koje su aktivno uključene u sintezu proteina imaju krupne nukleoluse. Razlika u veličini je najviše posledica razlike u veličine granularnog dela u kome se kompletiraju ribozomi.
−
*[[ДНК]],
 
−
* [[РНК]] и
 
−
* [[протеин]]и ([[хистон]]и и ензими - [[нехистон]]и).  
 
  
−
Раније се сматрало да у једарцету нема ДНК све док биохемијским радовима није доказано њено присуство и то 7-17% у односу на укупну масу нуклеолуса. Протеина има 70-80% од тоталне суве тежине, при чему хистони чине 32% од нуклеолусних протеина. Од ензима у овој органели доказано је присуство АТП-азе, РНК-полимеразе и др.
+
==Hemijski sastav==
 +
Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:
 +
*[[DNK]],  
 +
*[[RNK]] i
 +
*[[proteini]] ([[histoni]] i enzimi - [[nehistoni]]).  
  
−
Шведски научник [[Касперсон]] је око 1940. г. је запазио да једарце учествује синтези протеина, што је касније детаљније објашњено тиме да се у њему врши синтеза рибозомских РНК које улазе у изградњу [[рибозом]]а (органеле у којима се синтетишу протеини). Пошто се у једарцету синтетишу делови рибозома, оно је стога крупно у једру ћелија које врше интензивну синтезу протеина. Једро може да садржи једно или већи број једараца.
+
Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.
 +
==Uloga==
 +
Švedski naučnik [[Kasperson]] je oko 1940. g. je zapazio da jedarce učestvuje u sintezi [[protein]]a, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza ([[transkripcija]] i dorada) ribozomskih [[RNK]] koje ulaze u izgradnju [[ribozom]]a (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru [[ćelija]] koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.
 +
 
 +
==Literatura==
 +
*Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
 +
*Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 +
*Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
 +
*Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
 +
*Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
 +
{{potpis2}}
 +
 
 +
[[Kategorija:Biologija ćelije]]
 +
[[Kategorija:Virtuelna nastava]]

Najnovija izmena na datum 1. mart 2013. u 18:34

Jedro sa jedarcetom
Morfološki delovi jedarca

Jedarce se nalazi u nukleoplazmi od koje nije odvojeno membranom. Vidljivo je u interfaznom jedru, dok prividno nestaje za vreme deobe. Obrazuje se u predelu sekundarnog suženja hromozoma, pa se taj deo naziva organizator jedarceta. U jedarcetu se sintetišu delovi ribozoma, pa je stoga ono krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca. U jedarcetu se nalazi veliki broj ponovljenih gena za rRNK na određenim hromozomima koji se nazivaju nukleolusni organizacioni centri (engl. nuclear organizing regions, skraćeno NOR).

Morfologija

Transmisionim elektronskim mikroskopom na jedarcetu je moguće razlikovati tri morfološka dela:

  • fibrilarni centar, koji je bledo obojen i sadrži DNK koja se transkribuje (NOR)
  • gust fibrilarni deo (pars fibrosa), sadrži brojne rRNK koje se transkribuju sa određenih DNK lanaca
  • granularni deo (pars granulosa), u kome nastaju subjedinice ribozoma.

Veličina jedarceta zavisi od metaboličke aktivnosti ćelije tako što ćelije koje su aktivno uključene u sintezu proteina imaju krupne nukleoluse. Razlika u veličini je najviše posledica razlike u veličine granularnog dela u kome se kompletiraju ribozomi.

Hemijski sastav

Hemijski sastav nukleolusa je sledeći:

Ranije se smatralo da u jedarcetu nema DNK sve dok biohemijskim radovima nije dokazano njeno prisustvo i to 7-17% u odnosu na ukupnu masu nukleolusa. Proteina ima 70-80% od totalne suve težine, pri čemu histoni čine 32% od nukleolusnih proteina. Od enzima u ovoj organeli dokazano je prisustvo ATP-aze, RNK-polimeraze i dr.

Uloga

Švedski naučnik Kasperson je oko 1940. g. je zapazio da jedarce učestvuje u sintezi proteina, što je kasnije detaljnije objašnjeno time da se u njemu vrši sinteza (transkripcija i dorada) ribozomskih RNK koje ulaze u izgradnju ribozoma (organele u kojima se sintetišu proteini). Pošto se u jedarcetu sintetišu delovi ribozoma, ono je stoga krupno u jedru ćelija koje vrše intenzivnu sintezu proteina. Jedro može da sadrži jedno ili veći broj jedaraca.

Literatura

  • Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
  • Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
  • Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
  • Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
  • Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.
Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Jedarce&oldid=22347“