Jonski kanali

Proteini u ćelijskoj membrani obrazuju hidrofilne tunele, jonske kanale, kroz koje prolaze joni i hidrosolubilni molekuli različitog oblika, veličine i naelektrisanja. Neki su specifični samo za određenu vrstu jona, dok drugi propuštaju različite vrste jona.

U zavisnosti od toga da li su podložni uticajima iz spoljašnje sredine ili nisu, razlikuju se dva tipa jonskih kanala:

• osetljivi (senzitivni) reaguju na nadražaje tako što se otvaraju za prolazak nekog jona; u ćeliji postoje mehanizmi kojima je regulisano zatvaranje ovih kanala; u zavisnosti od tipa nadražaja na koji reaguju, razlikuju se sledeće vrste ovih kanala:
  • voltažno-zavisni (naponski - zavisni) jonski kanali koji su osetljivi na promene napona, odnosno, električnog signala; otvoreni su samo u prisustvu električnog signala;
  • ligand-zavisni jonski kanali, koji su osetljivi na delovanje atoma, jona ili molekula (zajedniči se nazivaju liganid)
  • mehano-senzitivni jonski kanali koji su osetljivi na mehaničke uticaje.
• neosetljivi (nesenzitivni).

Literatura

• Šerban, M, Nada: Ćelija - strukture i oblici, ZUNS, Beograd, 2001
• Grozdanović-Radovanović, Jelena: Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
• Pantić, R, V: Biologija ćelije, Univerzitet u Beogradu, beograd, 1997
• Diklić, Vukosava, Kosanović, Marija, Dukić, Smiljka, Nikoliš, Jovanka: Biologija sa humanom genetikom, Grafopan, Beograd, 2001
• Petrović, N, Đorđe: Osnovi enzimologije, ZUNS, Beograd, 1998.

Snežana Trifunović, dipl. biolog