Razlika između izmena na stranici „Kamilo Goldži”
| Red 1: | Red 1: | ||
'''Kamilo Goldži''' (ita. Camillo Golgi) (7. jula 1843. — 21. januara 1926) je italijanski naučnik i lekar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1906. zajedno sa španskim histologom Santijagom Ramonom i Kahalom (šp. Santiago Ramon y Cajal) za doprinose u izučavanju nervnog sistema. Pronašao je metodu bojenja nervnih ćelija (po njemu je nazvana Golđijeva metoda) solima srebra i tako omogućio da se prvi put te ćelije sagledaju u celini. Koristeći svoju tehniku bojenja 1898. godine otkrio je ćelijsku organelu koja po njemu dobija ime [[Goldžijev aparat]]. | '''Kamilo Goldži''' (ita. Camillo Golgi) (7. jula 1843. — 21. januara 1926) je italijanski naučnik i lekar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1906. zajedno sa španskim histologom Santijagom Ramonom i Kahalom (šp. Santiago Ramon y Cajal) za doprinose u izučavanju nervnog sistema. Pronašao je metodu bojenja nervnih ćelija (po njemu je nazvana Golđijeva metoda) solima srebra i tako omogućio da se prvi put te ćelije sagledaju u celini. Koristeći svoju tehniku bojenja 1898. godine otkrio je ćelijsku organelu koja po njemu dobija ime [[Goldžijev aparat]]. | ||
| + | ==Naučni rad== | ||
| + | Svoju karijeru naučnika započeo je 1869.g. radom iz psihijatrije u kome govori da su mentalne bolesti posledica organskih oštećenja nervnih ćelija. Uveren da teorija mora biti potkrepljena naučnim dokazima, ubrzo napušta psihijatriju i koncentriše se na eksperimentalna proučavanja strukture nervnog sistema. Histološke tehnike, uvedene sredinom XIX veka, koje su se zasnivale na fiksaciji i bojenju tkiva tkiva (hematoksilinom ili karminom), bile su neadekvatne i nezadovoljavajuće za istraživanje strukture nervnog sistema zbog njegove složenosti u odnosu na druga tkiva. | ||
| + | |||
| + | Godine 1872. zbog financijskih problema, Goldži je morao prekinuti svoje studije, te je prihvatio mesto glavnog lekara u bolnici za hronične bolesnike (Pio Luogo degli lncurabili) u Abiategrasu (u blizini Pavie i Milana). Tu je produžio sa traganjem za novim načinima i tehnikama bojenja nervnog tkiva. | ||
| + | |||
| + | |||
[[Kategorija:Biografije naučnika]] | [[Kategorija:Biografije naučnika]] | ||
Izmena na datum 18. april 2010. u 19:11
Kamilo Goldži (ita. Camillo Golgi) (7. jula 1843. — 21. januara 1926) je italijanski naučnik i lekar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1906. zajedno sa španskim histologom Santijagom Ramonom i Kahalom (šp. Santiago Ramon y Cajal) za doprinose u izučavanju nervnog sistema. Pronašao je metodu bojenja nervnih ćelija (po njemu je nazvana Golđijeva metoda) solima srebra i tako omogućio da se prvi put te ćelije sagledaju u celini. Koristeći svoju tehniku bojenja 1898. godine otkrio je ćelijsku organelu koja po njemu dobija ime Goldžijev aparat.
Naučni rad
Svoju karijeru naučnika započeo je 1869.g. radom iz psihijatrije u kome govori da su mentalne bolesti posledica organskih oštećenja nervnih ćelija. Uveren da teorija mora biti potkrepljena naučnim dokazima, ubrzo napušta psihijatriju i koncentriše se na eksperimentalna proučavanja strukture nervnog sistema. Histološke tehnike, uvedene sredinom XIX veka, koje su se zasnivale na fiksaciji i bojenju tkiva tkiva (hematoksilinom ili karminom), bile su neadekvatne i nezadovoljavajuće za istraživanje strukture nervnog sistema zbog njegove složenosti u odnosu na druga tkiva.
Godine 1872. zbog financijskih problema, Goldži je morao prekinuti svoje studije, te je prihvatio mesto glavnog lekara u bolnici za hronične bolesnike (Pio Luogo degli lncurabili) u Abiategrasu (u blizini Pavie i Milana). Tu je produžio sa traganjem za novim načinima i tehnikama bojenja nervnog tkiva.
- Treba videti:
- Kamilo Goldži
- Nobelova nagrada 1906.
