Kamilo Goldži

Kamilo Goldži (ita. Camillo Golgi) (7. jula 1843. — 21. januara 1926) je italijanski naučnik i lekar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziologiju i medicinu 1906. zajedno sa španskim histologom Santijagom Ramonom i Kahalom (šp. Santiago Ramon y Cajal) za doprinose u izučavanju nervnog sistema. Pronašao je metodu bojenja nervnih ćelija (po njemu je nazvana Golđijeva metoda) solima srebra i tako omogućio da se prvi put te ćelije sagledaju u celini. Koristeći svoju tehniku bojenja 1898. godine otkrio je ćelijsku organelu koja po njemu dobija ime Goldžijev aparat.

Naučni rad

Svoju karijeru naučnika započeo je 1869.g. radom iz psihijatrije u kome govori da su mentalne bolesti posledica organskih oštećenja nervnih ćelija. Uveren da teorija mora biti potkrepljena naučnim dokazima, ubrzo napušta psihijatriju i koncentriše se na eksperimentalna proučavanja strukture nervnog sistema. Histološke tehnike, uvedene sredinom XIX veka, koje su se zasnivale na fiksaciji i bojenju tkiva tkiva (hematoksilinom ili karminom), bile su neadekvatne i nezadovoljavajuće za istraživanje strukture nervnog sistema zbog njegove složenosti u odnosu na druga tkiva.

Godine 1872. zbog financijskih problema, Goldži je morao prekinuti svoje studije, te je prihvatio mesto glavnog lekara u bolnici za hronične bolesnike (Pio Luogo degli lncurabili) u Abiategrasu (u blizini Pavie i Milana). Tu je produžio sa traganjem za novim načinima i tehnikama bojenja nervnog tkiva. 19873. g. uspeva da kalijum-bihromatom i impregnacijom srebro-nitratom

.

• Treba videti:
• Kamilo Goldži
• Nobelova nagrada 1906.