Razlika između izmena na stranici „Kategorija:Ponašanje životinja”
| Red 4: | Red 4: | ||
Zbog svoje površinske morfološke sličnosti, sestrinske vrste obično bivaju otkrivene na osnovu razlika u navikama, ekologiji ili fiziologiji (Mayr, 1965). | Zbog svoje površinske morfološke sličnosti, sestrinske vrste obično bivaju otkrivene na osnovu razlika u navikama, ekologiji ili fiziologiji (Mayr, 1965). | ||
| − | (uvod u seminarski rad: ''Bihevioralni karakteri u taksonomiji'', [[Biografije autora i saradnika|Jelene Ačanski]]) | + | |
| + | *<div class="info">(uvod u seminarski rad: ''Bihevioralni karakteri u taksonomiji'', [[Biografije autora i saradnika|Jelene Ačanski]])</div> | ||
{{Coccinella potpis}} | {{Coccinella potpis}} | ||
Izmena na datum 6. novembar 2010. u 21:00
Ponašanje, posebno u slučajevima morfološke istovetnosti (npr. sestrinske-blizanačke vrste), predstavlja izuzetno važan izvor podataka i bitan potencijalni taksonomski karakter. Podaci takve prirode za neke vrste se mogu sakupljati tokom cele godine, pri dnevnoj ili noćnoj aktivnosti ili samo u periodu razmnožavanja.
Bihevioralne odlike su često i jedan od najvažnijih izolacionih mehanizama, bilo kao prereproduktivni (vremensko i/ili prostorno isključivanje), bilo kao reproduktivni („svadbene igre“) mehanizam izolacije (Simonović, 2004).
Zbog svoje površinske morfološke sličnosti, sestrinske vrste obično bivaju otkrivene na osnovu razlika u navikama, ekologiji ili fiziologiji (Mayr, 1965).
- (uvod u seminarski rad: Bihevioralni karakteri u taksonomiji, Jelene Ačanski)
Stranice u kategoriji „Ponašanje životinja“
Sledeće 3 stranice su u ovoj kategoriji, od ukupno 3.
