Kisele kiše
Киселе кише су кише чији је pH do 5,5. Али, није довољно само тако дефинисати овај проблем. Поред кише, постоји и кисела магла, роса, па чак и кисело иње и снег. Зато је, најправилније, ову лошу промену климатских услова назвати, једним именом, кисели атмосферски талог.
Како је човек, својим делатностима, успео да кишу и остале водне елементе учини киселим? Закишељавање је последица повећаног садржаја одређених загађујућих гасова. У ту групу спадају сумпор-диоксид, сумпор-триоксид, азот-моноксид и –диоксид, и остали. Тако, сви они дају, у контакту са водом (кишницом), киселине које су јаче од угљене, која служи као референтна тачка, јер је једна од киселина слабије јачине. То не значи да се она не формира у атмосфери, не, ствара се и она, од угљен-диоксида, али то није ништа у поређењу са сумпорастом, сумпорном, азотастом и азотном киселином, које се стварају мимо ње. Капи киселе кише могу, шта више, садржати и хлороводоничну киселину у различитим концентрацијама, а која је једна од најјачих постојећих киселина. Одакле ови гасови у ваздуху? Све њих смо ми испустили, и још увек то чинимо. Издувни гасови фабрика, електрана, ауспуха, ..., доспевају до облака и стапају се са молекулима воде у њима, справљајући неки од киселих талога. Зато ова климатска промена подразумева целокупну киселу преципитацију која захвата гасове, али и честице, као и течну фазу, тако да се у киселом талогу налазе све испуштене киселе супстанце. Кисели ваздушни талог подразумева загађење ваздуха које укључује и све комплексне реакције различитих супстанци у истом, које дају, као продукте, кисела једињења у атмосфери.
Сва ова догађања никако нису пожељна и неопажена. Киселе кише падају на земљу, директно оштећују, прво, статичне облике живота, што значи, биљни свет, али нису поштеђени ни фауна, а ни абиотичка компонента природе. Настале киселине испирају драгоцене минерале из земљишта, тако да и на тај, посредан, начин оштећују биљне делове, јер су многи неопходни за правилно растење и развиће истих. Киселине могу бити тако концетроване, да су примећени случајеви жена из градова са великим аерозагађењем (на пример, Панчева), којима су се, буквално, растапале најлонске чарапе, под утицајем кишних капљица. Киселе фракције оштећују и споменике културе, поготово оне бетонске, јер испирају калцијум из малтера (исто се дешава и са земљиштем), сводећи тај материјал на гипс који је крт, и лако се ломи и дроби. Ту судбину данас деле и мермер, и кречњак, али и метали који убрзано кородирају под дејством киселих киша.
Тако, кисели талози имају негативне последице по здравље, архитектуру, туризам, и тако у недоглед, а све то повлачи и енормни, економски губитак. Све су то разлози за редукцију загађења и превенцију оваквих, водних промена климе.
- tekst je deo
Seminarski rad
