Razlika između izmena na stranici „Klasifikacija biljaka”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(4 međuizmene od strane još jednog korisnika nije prikazana)
Red 8: Red 8:
 
[[Slika:Charophyta.JPG|300px|d|mini|]]
 
[[Slika:Charophyta.JPG|300px|d|mini|]]
  
−
Do danas je opisano oko 280 000 vrsta. Međutim, broj recentnih biljnih vrsta ne treba shvatiti kao definitivan, iz razloga što se naročito u još nedovoljno istraženim oblastima tropa i suptropa neprekidno otkrivaju nove vrste. U početku su se u carstvo biljaka klasifikovali svi poznati, a nepokretni organizmi. Kasnije, sa otkrićem mikroorganizama, u biljke su svrstani još virusi, bakterije i mikroskopske alge. Zbog toga što se među ovim organizmima nalaze i primarno heterotrofni organizmi, fotoautotrofnost se nije više mogla koristiti kao ključna karakteristika biljaka. Sem virusa i bakterija sve ostale grupe se karakterišu prisustvom vakuole i ćelijskog zida. Danas se pod biljkama podrazumevaju primarno fotoautotrofni, višećelijski organizmi sa specifičnim tipom vegetativnih ćelija i prisustvom tkiva. U okviru podcarstva biljaka možemo razlikovati tri infracarstva: Embryophyta, Chloroplantae i Charoplantae.
+
Do danas je opisano oko 280 000 vrsta. Međutim, broj recentnih biljnih vrsta ne treba shvatiti kao definitivan, iz razloga što se naročito u još nedovoljno istraženim oblastima tropa i suptropa neprekidno otkrivaju nove vrste. U početku su se u carstvo biljaka klasifikovali svi poznati, a nepokretni organizmi. Kasnije, sa otkrićem mikroorganizama, u [[biljke]] su svrstani još [[virusi]], [[bakterije]] i mikroskopske [[alge]]. Zbog toga što se među ovim organizmima nalaze i primarno [[H|heterotrofni]] organizmi, fotoautotrofnost se nije više mogla koristiti kao ključna karakteristika biljaka. Sem virusa i bakterija sve ostale grupe se karakterišu prisustvom vakuole i ćelijskog zida. Danas se pod biljkama podrazumevaju primarno fotoautotrofni, višećelijski organizmi sa specifičnim tipom vegetativnih ćelija i prisustvom tkiva. U okviru podcarstva biljaka možemo razlikovati tri infracarstva: Embryophyta, Chloroplantae i Charoplantae.
  
 
== Infracarstvo Embryophyta ==
 
== Infracarstvo Embryophyta ==
Red 19: Red 19:
 
**'''Klasa Anthocerotopsida'''
 
**'''Klasa Anthocerotopsida'''
 
*'''Razdeo [[Bryophyta]]'''. U okviru ovog razdela se nalazi oko 15 000 vrsta. Gametofit je veoma razvijen i raščlanjen je na stabaoce i listiće. Listići su spiralno raspoređeni, višećelijski su i najčešće imaju srednji nerv. Rizoidi su višećelijski, razgranati i pregrađeni su kosim zidovima. Gametofit se najčešće grana monopodijalno, a ređe dihotomo. Protonema je najčešće končasta ili granata i liči na algu. Obično je kratkotrajna i izumire posle formiranja gametofita. Sporofit se sastoji od čahure, drške i stopala.
 
*'''Razdeo [[Bryophyta]]'''. U okviru ovog razdela se nalazi oko 15 000 vrsta. Gametofit je veoma razvijen i raščlanjen je na stabaoce i listiće. Listići su spiralno raspoređeni, višećelijski su i najčešće imaju srednji nerv. Rizoidi su višećelijski, razgranati i pregrađeni su kosim zidovima. Gametofit se najčešće grana monopodijalno, a ređe dihotomo. Protonema je najčešće končasta ili granata i liči na algu. Obično je kratkotrajna i izumire posle formiranja gametofita. Sporofit se sastoji od čahure, drške i stopala.
−
**'''Klasa Takakiopsida'''
+
**'''Klasa [[Takakiopsida]]'''
 
**'''Klasa Sphagnopsida'''
 
**'''Klasa Sphagnopsida'''
 
**'''Klasa Andreaeopsida'''
 
**'''Klasa Andreaeopsida'''
Red 36: Red 36:
 
**'''Klasa Zosterophyllopsida'''
 
**'''Klasa Zosterophyllopsida'''
 
*'''Razdeo [[Lycopodiophyta]]'''. Predstavnici iz ove grupe su nastali sredinom devona, a razvili su se u paleozoiku. Recentne vrste su višegodišnje, najčešće zimzelene biljke sa prostim listovima. Grananje je dihotomo. Stablo je dobro razvijeno i na njemu se nalaze spiralno raspoređeni mali listovi. Podzemni organi su rizomi, a na njima se razvijaju adventivni korenovi. Na vrhu stabljika se nalaze vegetativne kupe čije ćelije vremenom gube sposobnost deobe i zbog toga su ove biljke ograničenog rasta.
 
*'''Razdeo [[Lycopodiophyta]]'''. Predstavnici iz ove grupe su nastali sredinom devona, a razvili su se u paleozoiku. Recentne vrste su višegodišnje, najčešće zimzelene biljke sa prostim listovima. Grananje je dihotomo. Stablo je dobro razvijeno i na njemu se nalaze spiralno raspoređeni mali listovi. Podzemni organi su rizomi, a na njima se razvijaju adventivni korenovi. Na vrhu stabljika se nalaze vegetativne kupe čije ćelije vremenom gube sposobnost deobe i zbog toga su ove biljke ograničenog rasta.
−
**Klasa Lycopodiopsida
+
**'''Klasa Lycopodiopsida'''
−
**Klasa Selaginellopsida
+
**'''Klasa Selaginellopsida'''
−
**Klasa Isoetopsida
+
**'''Klasa Isoetopsida'''
 
*'''Razdeo [[Trimerophytophyta]]'''.
 
*'''Razdeo [[Trimerophytophyta]]'''.
 
**'''Klasa Trimeropsida'''
 
**'''Klasa Trimeropsida'''
Red 52: Red 52:
 
**'''Klasa Pteridospermatopsida'''
 
**'''Klasa Pteridospermatopsida'''
 
*'''Razdeo [[Pinophyta]]'''.
 
*'''Razdeo [[Pinophyta]]'''.
−
**'''Klasa Pinopsida'''
+
**'''Klasa Cordaitopsida'''.
 +
**'''Klasa Pinopsida'''.
 
*'''Razdeo [[Cycadophyta]]'''.
 
*'''Razdeo [[Cycadophyta]]'''.
 
**'''Klasa Cycadopsida'''
 
**'''Klasa Cycadopsida'''
−
*'''Razdeo [[Ginkgophyta]]'''.
+
*'''Razdeo [[Ginkgophyta]]'''. U okviru ovog razdela se sreće samo jedna recentna vrsta. Prvi predstavnici su se pojavili verovatno u gornjem devonu. Muški i ženski cvetovi se nalaze u pazuhu brakteja. Karakterišu ih duge osovine na kojima se nalaze rastresite, sedeće, sa strane ili terminalno postavljene grupe prašnica, odnosno semeni zameci.
 
**'''Klasa Ginkgoopsida'''
 
**'''Klasa Ginkgoopsida'''
 
*'''Razdeo [[Gnetophyta]]'''.
 
*'''Razdeo [[Gnetophyta]]'''.
Red 82: Red 83:
 
**'''Klasa Mesostigmatophyceae'''
 
**'''Klasa Mesostigmatophyceae'''
 
**'''Klasa Zygnematophyceae'''
 
**'''Klasa Zygnematophyceae'''
 +
 +
<div class="alert">[http://www.youtube.com/watch?v=-4kFxqToUSI&feature=related Album fotografija: '''Flora Stare planine''']</div>
 +
 +
== Literatura ==
 +
 +
1. Kojić M., Pekić S., Dajić Z.: Botanika, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.
 +
 +
2. Domac R.: Osnovi sistematske botanike, PMF, Zagreb, 1964.
 +
 +
3. Jakovljević S.: Opšta botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1960.
 +
 +
4. Suvorov V. V.: Botanika, Kolos, Moskva, 1961.
 +
 +
5. Dajić Z., Ljubojević L. i drugi: Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.
 +
 +
6. Tatić B., Blečić V.: Sistematika i filogenija viših biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.
  
 
{{Stefan}}
 
{{Stefan}}
 
[[Kategorija:Sistematika]]
 
[[Kategorija:Sistematika]]

Najnovija izmena na datum 26. septembar 2015. u 19:52

Stefan-biljka20.jpg
Stefan-biljka22.jpg
Stefan-biljka32.JPG
Stefan-biljka18.jpg
Stefan-biljka2.jpg
Stefan-biljka12.jpg
Chlorophyta.jpg
Charophyta.JPG

Do danas je opisano oko 280 000 vrsta. Međutim, broj recentnih biljnih vrsta ne treba shvatiti kao definitivan, iz razloga što se naročito u još nedovoljno istraženim oblastima tropa i suptropa neprekidno otkrivaju nove vrste. U početku su se u carstvo biljaka klasifikovali svi poznati, a nepokretni organizmi. Kasnije, sa otkrićem mikroorganizama, u biljke su svrstani još virusi, bakterije i mikroskopske alge. Zbog toga što se među ovim organizmima nalaze i primarno heterotrofni organizmi, fotoautotrofnost se nije više mogla koristiti kao ključna karakteristika biljaka. Sem virusa i bakterija sve ostale grupe se karakterišu prisustvom vakuole i ćelijskog zida. Danas se pod biljkama podrazumevaju primarno fotoautotrofni, višećelijski organizmi sa specifičnim tipom vegetativnih ćelija i prisustvom tkiva. U okviru podcarstva biljaka možemo razlikovati tri infracarstva: Embryophyta, Chloroplantae i Charoplantae.

Infracarstvo Embryophyta

  • Razdeo Marchantiophyta. Većina predstavnika ovog razdela živi na vlažnim staništima i stoga ispoljavaju higromorfnu građu. Mali broj vrsta naseljava izrazito suva staništa. Ovaj razdeo iznenađuje neobično velikom raznovrsnošću oblika i građe gametofita. Nasuprot gametofitu, sporofit je više ili manje monotipske građe. Kod najvećeg broja predstavnika protonema je slabo razvijena i samo je kod nekih trajna. Vrste ovog razdela imaju dorzoventralnu građu gametofita, odnosno kod njega se gornja i donja strana razlikuju po građi. Gametofit nižih oblika se sastoji iz puzećeg talusa, a kod viših je raščlanjen na stabaoce i listiće.
    • Klasa Haplomitriopsida
    • Klasa Jungermanniopsida
    • Klasa Marchantiopsida
  • Razdeo Anthocerotophyta. U okviru ovog razdela se nalazi oko 300 vrsta koje su uglavnom rasprostranjene u tropskim i umerenim pojasevima Zemlje. Sve vrste karakteriše dorziventralno građenim telom. Talus se sastoji od nekoliko slojeva jednakih, tankozidnih ćelija. Na donjoj strani se razvijaju rizoidi koji se karakterišu glatkim zidovima. U samom talusu postoje intercelulari koji se na donjoj strani otvaraju pukotinastim otvorom.
    • Klasa Anthocerotopsida
  • Razdeo Bryophyta. U okviru ovog razdela se nalazi oko 15 000 vrsta. Gametofit je veoma razvijen i raščlanjen je na stabaoce i listiće. Listići su spiralno raspoređeni, višećelijski su i najčešće imaju srednji nerv. Rizoidi su višećelijski, razgranati i pregrađeni su kosim zidovima. Gametofit se najčešće grana monopodijalno, a ređe dihotomo. Protonema je najčešće končasta ili granata i liči na algu. Obično je kratkotrajna i izumire posle formiranja gametofita. Sporofit se sastoji od čahure, drške i stopala.
    • Klasa Takakiopsida
    • Klasa Sphagnopsida
    • Klasa Andreaeopsida
    • Klasa Andreaeobryopsida
    • Klasa Oedipodiopsida
    • Klasa Polytrichopsida
    • Klasa Tetraphidopsida
    • Klasa Bryopsida
  • Razdeo Horneophyta.
    • Klasa Horneophytopsida
  • Razdeo Nematophyta.
    • Klasa Nematophytina
  • Razdeo Rhyniophyta. U ovaj razdeo se uključuju najprimitivnije kopnene biljke koje su poznate samo u fosilnom obliku. Pojavljuju se u devonu, a delom još u gornjem siluru. Zbog neobično proste organizacije ove biljke su spolja podsećale više na alge nego na biljke. Karakterisale su se termalnim rasporedom sporangija, odsustvom korena i listova, dihopodijalnim grananjem sporofita, vrlo primitivnom anatomskom građom i heterosporijom. Provodni sistem je bio slabo razvijen.
    • Klasa Rhyniopsida
  • Razdeo Zosterophyllophyta. U okviru ovog razdela se nalazi manji broj izumrlih vrsta koje su živele u devonu. Sporangije su postavljene bočno, a ksilem je centripetalan. Listovi nisu prisutni. Grananje je dihotomo.
    • Klasa Zosterophyllopsida
  • Razdeo Lycopodiophyta. Predstavnici iz ove grupe su nastali sredinom devona, a razvili su se u paleozoiku. Recentne vrste su višegodišnje, najčešće zimzelene biljke sa prostim listovima. Grananje je dihotomo. Stablo je dobro razvijeno i na njemu se nalaze spiralno raspoređeni mali listovi. Podzemni organi su rizomi, a na njima se razvijaju adventivni korenovi. Na vrhu stabljika se nalaze vegetativne kupe čije ćelije vremenom gube sposobnost deobe i zbog toga su ove biljke ograničenog rasta.
    • Klasa Lycopodiopsida
    • Klasa Selaginellopsida
    • Klasa Isoetopsida
  • Razdeo Trimerophytophyta.
    • Klasa Trimeropsida
  • Razdeo Pteridophyta. U okviru ovog razdela se nalazi veliki broj vrsta za koje je karakteristično da pored stabla i listova imaju i koren. Stablo je kod mnogih predstavnika podzemno, najčešće je zeljasto, ali su poznate i neke tropske vrste koje imaju drvenasto stablo. Važna anatomska karakteristika je pojava pravih provodnih snopića, uglavnom koncentričnog tipa, sa traheidama. Kod nekih se nalaze još i traheje i sitaste cevi. Javlja se jasno izražena smena generacija.
    • Klasa Cladoxylopsida
    • Klasa Psilotopsida
    • Klasa Equisetopsida
    • Klasa Marattiopsida
    • Klasa Polypodiopsida
  • Razdeo Progymnospermophyta.
    • Klasa Progymnospermopsida
  • Razdeo Pteridospermatophyta.
    • Klasa Pteridospermatopsida
  • Razdeo Pinophyta.
    • Klasa Cordaitopsida.
    • Klasa Pinopsida.
  • Razdeo Cycadophyta.
    • Klasa Cycadopsida
  • Razdeo Ginkgophyta. U okviru ovog razdela se sreće samo jedna recentna vrsta. Prvi predstavnici su se pojavili verovatno u gornjem devonu. Muški i ženski cvetovi se nalaze u pazuhu brakteja. Karakterišu ih duge osovine na kojima se nalaze rastresite, sedeće, sa strane ili terminalno postavljene grupe prašnica, odnosno semeni zameci.
    • Klasa Ginkgoopsida
  • Razdeo Gnetophyta.
    • Klasa Gnetopsida
  • Razdeo Magnoliophyta.

Infracarstvo Chloroplantae

  • Razdeo Chlorophyta.
    • Klasa Bryopsidophyceae
    • Klasa Chlorophyceae
    • Klasa Nephroselmidophyceae
    • Klasa Pedinophyceae
    • Klasa Pleurastrophyceae
    • Klasa Prasinophyceae
    • Klasa Trebouxiophyceae
    • Klasa Ulvophyceae

Infracarstvo Charoplantae

  • Razdeo Charophyta.
    • Klasa Charophyceae
    • Klasa Klebsormidiophyceae
    • Klasa Mesostigmatophyceae
    • Klasa Zygnematophyceae
Album fotografija: Flora Stare planine

Literatura

1. Kojić M., Pekić S., Dajić Z.: Botanika, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.

2. Domac R.: Osnovi sistematske botanike, PMF, Zagreb, 1964.

3. Jakovljević S.: Opšta botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1960.

4. Suvorov V. V.: Botanika, Kolos, Moskva, 1961.

5. Dajić Z., Ljubojević L. i drugi: Praktikum iz morfologije i sistematike biljaka, Izdavačka kuća Draganić, Beograd, 2004.

6. Tatić B., Blečić V.: Sistematika i filogenija viših biljaka, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.

Autor teksta:
Stefanpotpis3.jpg
prezentacija
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Klasifikacija_biljaka&oldid=26049“