Razlika između izmena na stranici „Klasifikacija organizama”
| Red 4: | Red 4: | ||
Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih: | Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih: | ||
| − | 1. Carstvo (Regnum) | + | 1. [[Carstvo]] (Regnum) |
| − | 2. Tip (Phylum) | + | 2. [[Tip]] (Phylum) |
| − | 3. Klasa (Classis) | + | 3. [[Klasa]] (Classis) |
| − | 4. Red (Ordo) | + | 4. [[Red]] (Ordo) |
| − | 5. Porodica (Familia) | + | 5. [[Porodica]] (Familia) |
| − | 6. Rod (Genus) | + | 6. [[Rod]] (Genus) |
| − | 7. Vrsta (Species) | + | 7. [[Vrsta]] (Species) |
==Kriterijumi za klasifikaciju== | ==Kriterijumi za klasifikaciju== | ||
| Red 46: | Red 46: | ||
Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima. | Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima. | ||
===Klasifikacija prema Veze i Foksu=== | ===Klasifikacija prema Veze i Foksu=== | ||
| − | Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S [[r-RNK]]), dovela su do nove podele živih bića od strane Veze i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet podeli na tri | + | Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S [[r-RNK]]), dovela su do nove podele živih bića od strane Veze i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet podeli na tri [[domen]]a (oblasti, engl. domain): |
*[[Bacteria]], | *[[Bacteria]], | ||
*[[Archea]] i | *[[Archea]] i | ||
*[[Eukarya]]. | *[[Eukarya]]. | ||
| − | Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih | + | Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih [[genom]]a. |
== Literatura== | == Literatura== | ||
Izmena na datum 29. maj 2009. u 15:04
Sadržaj
Filogenija i taksonomija
Filogenija predstavlja evolutivni odnos među vrstama.
Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:
1. Carstvo (Regnum)
2. Tip (Phylum)
3. Klasa (Classis)
4. Red (Ordo)
5. Porodica (Familia)
6. Rod (Genus)
7. Vrsta (Species)
Kriterijumi za klasifikaciju
Različiti pristupi podeli živog sveta
Klasifikacija prema Vitekeru
Sva se živa bića svrstavaju, prema Vitekeru (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:
1. nadcarstvo: prokarioti (Procaryota)
- carstvo: monere (Monera)
2. nadcarstvo: eukarioti (Eucaryota)
- carstvo: protisti (Protista)
- carstvo: gljive (Fungi)
- carstvo: biljke (Plantae)
- carstvo: životinje (Animalia)
Cavalier-Smith navodi da treba razlikovati i šesto carstvo koje naziva Chromista u koje se ubrajaju:
Neki autori takođe smatraju da treba grupu Archeozoa izdvojiti u zasebno, šesto carstvo. Ovoj grupi pripadaju:
Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.
Klasifikacija prema Veze i Foksu
Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S r-RNK), dovela su do nove podele živih bića od strane Veze i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet podeli na tri domena (oblasti, engl. domain):
Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih genoma.
Literatura
- Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
- Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
- Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
- Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
- Radoman, P: Teorija organske evolucije, ZUNS, Beograd, 1971.
- Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
- Tucić, N:Evoluciona biologija, NNK - Internacional, Beograd, 2003
- Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd
