Klasifikacija organizama

Filogenija i taksonomija

Filogenija predstavlja evolutivni odnos među vrstama.

Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:

1. Carstvo (Regnum)

2. Tip (Phylum)

3. Klasa (Classis)

4. Red (Ordo)

5. Porodica (Familia)

6. Rod (Genus)

7. Vrsta (Species)

Različiti pristupi podeli živog sveta

Klasifikacija prema Vitekeru

Sva se živa bića svrstavaju, prema Vitekeru (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:

1. nadcarstvo: prokarioti (Procaryota)

• carstvo: monere (Monera)

2. nadcarstvo: eukarioti (Eucaryota)

• carstvo: protisti (Protista)
• carstvo: gljive (Fungi)
• carstvo: biljke (Plantae)
• carstvo: životinje (Animalia)

Cavalier-Smith navodi da treba razlikovati i šesto carstvo koje naziva Chromista u koje se ubrajaju:

• mrke alge
• dijatomeje
• Cryptomonadina

Neki autori takođe smatraju da treba grupu Archeozoa izdvojiti u zasebno, šesto carstvo. Ovoj grupi pripadaju:

• Microspora
• Metamonadina
• Parabasalia
• Archamoebae

Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.

Klasifikacija prema Vouzu i Foksu

Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S r-RNK), dovela su do nove podele živih bića od strane Vouza i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet podeli na tri domena (oblasti, engl. domain):

• Bacteria,
• Archaea i
• Eukarya.

Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih genoma.

Literatura

• Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
• Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
• Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
• Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
• Radoman, P: Teorija organske evolucije, ZUNS, Beograd, 1971.
• Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
• Tucić, N:Evoluciona biologija, NNK - Internacional, Beograd, 2003
• Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd

Internet stranice

Stefan Luketa: Klasifikacija živih bića, Viva Fizika, 2009.

Snežana Trifunović, dipl. biolog