Razlika između izmena na stranici „Klasifikacija organizama”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
(→‎Nešto novo)
 
(17 međuizmena od strane 2 korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
 +
'''Klasifikacija organizama''' podrazumeva svrstavanje organizama u određene grupe na osnovu njihove međusobne sličnosti i srodnosti. Obuhvata tri osnovna pojma:
 +
* [[taksonomija]] (lat. ''taxis''= raspored; ''nomos'' = zakon) je grana [[biologija|biologije]] koja se bavi kasifikacijom organizama;
 +
*[[sistematika]] je po [[Simpson]]u ''naučna studija o vrstama i raznovrsnosti organizama i svim srodničkim odnosima u okviru njih ili jednostavno sistematika je nauka o raznovrsnosti organizama''
 +
* nomenklatura je deo sistematike koja svakom taksonu daje određeni naziv; danas je još uvek u upotrebi binomna (binarna9 nomenklature koju je [[Karl Line]] uveo još 1758.
 +
 
==Filogenija i taksonomija==
 
==Filogenija i taksonomija==
−
Filogenija predstavlja evolutivni odnos među vrstama.
+
[[F|Filogenija]] predstavlja evolutivni odnos među vrstama.
  
 
Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:
 
Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:
  
−
1. Carstvo (Regnum)
+
1. [[Carstvo]] (Regnum)
  
−
2. Tip (Phylum)
+
2. [[Tip]] (Phylum)
  
−
3. Klasa (Classis)
+
3. [[Klasa]] (Classis)
  
−
4. Red (Ordo)
+
4. [[Red]] (Ordo)
  
−
5. Porodica (Familia)
+
5. [[Porodica]] (Familia)
  
−
6. Rod (Genus)
+
6. [[Rod]] (Genus)
  
−
7. Vrsta (Species)
+
7. [[Vrsta]] (Species)
  
 
==Kriterijumi za klasifikaciju==
 
==Kriterijumi za klasifikaciju==
  
 
==Različiti pristupi podeli živog sveta==
 
==Različiti pristupi podeli živog sveta==
 +
===Klasifikacija u XVIII i XIX veku ===
 +
U svom delu ''Systema naturae'' objavljenom 1735. godine [[Karl Line]] živi svet deli na dva carstva:
 +
*biljke (''Vegetabilia'')
 +
*životinje (''Animalia'').
 +
 +
1866.g. [[Ernest Hekel]] dodaje još jedno carstvo [[Protista]] pa se prema njegovoj klasifikaciji sva živa bića svrstavaju u tri carstva:
 +
* Protista
 +
*biljke (Plantae)
 +
*životinje (Animalia).
 
===Klasifikacija prema  Vitekeru===
 
===Klasifikacija prema  Vitekeru===
 
Sva se živa bića svrstavaju, prema [[Viteker]]u (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:
 
Sva se živa bića svrstavaju, prema [[Viteker]]u (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:
Red 45: Red 59:
  
 
Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.
 
Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.
−
===Klasifikacija prema Veze i Foksu===
+
===Molekularna klasifikacija===
−
Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S [[r-RNK]]), dovela su do nove podele živih bića od strane Veze i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet podeli na tri domena (oblasti, engl. domain):  
+
Poslednjih desetak godina obiluje novim podacima o molekulima [[RNK]] i DNK kod raznih grupa organizama. Tako se razvija nova oblast, molekularna sistematika, koja koristi jedinstvena delove u određenim genima za utvrđivanje srodstva među pojedinim grupama organizama. Molekularna filogenija zasniva se na poređenju DNK, rRNK i proučavanju proteina. Pojedine grupe organizama imaju u tradicionalnoj i molekularnoj taksonomiji potpuno različito mesto.
 +
 
 +
===Klasifikacija prema Vouzu i Foksu===
 +
Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S [[r-RNK]]), dovela su do nove podele živih bića od strane Vouza i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet, sa ćelijskom građom (ovde su izuzeti nećelijski [[virusi]]) podeli na tri [[domen]]a (oblasti, engl. domain):  
 
*[[Bacteria]],  
 
*[[Bacteria]],  
−
*[[Archea]] i  
+
*[[Archaea]] i  
 
*[[Eukarya]].
 
*[[Eukarya]].
  
−
Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih genoma.
+
Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih [[genom]]a.
 +
{{Više podataka|Klasifikacija živog sveta}}
  
 
== Literatura==
 
== Literatura==
Red 63: Red 81:
 
*Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd
 
*Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd
  
 +
== Internet stranice ==
 +
 +
*Stefan Luketa: [http://viva-fizika.org/klasifikacija-zivih-bica/ Klasifikacija živih bića], Viva Fizika, 2010.
 +
*Stefan Luketa: [http://viva-fizika.org/karl-line-u-xxi-veku/ Karl Line u xxi veku], Viva Fizika, 2010.
 +
==Nešto novo==
 +
[http://stefann90.blogspot.com/ Stefan Luketa]  je u naučnom radu pod naslovom "New views on the megaclassification of life" u časopisu Protistology dao svoje viđenje klasifikacije živog sveta. Rad možete pogledati na sledećem linku: http://protistology.ifmo.ru/num7_4/luketa_protistology_7-4.pdf
 
[[Kategorija:Teorija evolucije]]
 
[[Kategorija:Teorija evolucije]]
 
{{Potpis2}}
 
{{Potpis2}}
Red 68: Red 92:
 
[[Kategorija:Biljke]]
 
[[Kategorija:Biljke]]
 
[[Kategorija:Gljive]]
 
[[Kategorija:Gljive]]
 +
[[Kategorija:Sistematika]]

Najnovija izmena na datum 16. avgust 2013. u 20:14

Klasifikacija organizama podrazumeva svrstavanje organizama u određene grupe na osnovu njihove međusobne sličnosti i srodnosti. Obuhvata tri osnovna pojma:

  • taksonomija (lat. taxis= raspored; nomos = zakon) je grana biologije koja se bavi kasifikacijom organizama;
  • sistematika je po Simpsonu naučna studija o vrstama i raznovrsnosti organizama i svim srodničkim odnosima u okviru njih ili jednostavno sistematika je nauka o raznovrsnosti organizama
  • nomenklatura je deo sistematike koja svakom taksonu daje određeni naziv; danas je još uvek u upotrebi binomna (binarna9 nomenklature koju je Karl Line uveo još 1758.

Filogenija i taksonomija

Filogenija predstavlja evolutivni odnos među vrstama.

Taksonomija je naučna disciplina koja izučava klasifikaciju organizama zasnovanu na filogenetskim odnosima između organizama. Klasifikaciona šema je hijerarhijske prirode pri čemu se hijerarhijske jedinice označavaju kao kategorije ili taksoni. Postoji 7 tradicionalno korištenih nivoa u klasifikacionoj šemi:od najopštijih do vrlo specifičnih:

1. Carstvo (Regnum)

2. Tip (Phylum)

3. Klasa (Classis)

4. Red (Ordo)

5. Porodica (Familia)

6. Rod (Genus)

7. Vrsta (Species)

Kriterijumi za klasifikaciju

Različiti pristupi podeli živog sveta

Klasifikacija u XVIII i XIX veku

U svom delu Systema naturae objavljenom 1735. godine Karl Line živi svet deli na dva carstva:

  • biljke (Vegetabilia)
  • životinje (Animalia).

1866.g. Ernest Hekel dodaje još jedno carstvo Protista pa se prema njegovoj klasifikaciji sva živa bića svrstavaju u tri carstva:

  • Protista
  • biljke (Plantae)
  • životinje (Animalia).

Klasifikacija prema Vitekeru

Sva se živa bića svrstavaju, prema Vitekeru (Whittaker, 1969) u 2 nadcarstva (supercarstva) i 5 carstava:

1. nadcarstvo: prokarioti (Procaryota)

2. nadcarstvo: eukarioti (Eucaryota)

Cavalier-Smith navodi da treba razlikovati i šesto carstvo koje naziva Chromista u koje se ubrajaju:

Neki autori takođe smatraju da treba grupu Archeozoa izdvojiti u zasebno, šesto carstvo. Ovoj grupi pripadaju:

Ova klasifikacija živog sveta zasniva se na filogenetskom pristupu, odnosno osnovna pretpostavka je da su eukarioti evoluirali od prokariotskih predaka i da su protisti nastali prvi među eukariotima.

Molekularna klasifikacija

Poslednjih desetak godina obiluje novim podacima o molekulima RNK i DNK kod raznih grupa organizama. Tako se razvija nova oblast, molekularna sistematika, koja koristi jedinstvena delove u određenim genima za utvrđivanje srodstva među pojedinim grupama organizama. Molekularna filogenija zasniva se na poređenju DNK, rRNK i proučavanju proteina. Pojedine grupe organizama imaju u tradicionalnoj i molekularnoj taksonomiji potpuno različito mesto.

Klasifikacija prema Vouzu i Foksu

Nova saznanja, do kojih se došlo proučavanjima na molekularnom nivou (proučavanja sekvenci 16S r-RNK), dovela su do nove podele živih bića od strane Vouza i Foksa (Woese & Fox 1977). Oni su predložili da se živi svet, sa ćelijskom građom (ovde su izuzeti nećelijski virusi) podeli na tri domena (oblasti, engl. domain):

Ovakva podela potvrđena je kasnije mnogobrojnim podacima kao i novim analizama kompletnih genoma.

Vise-podataka2.jpg
Za više podataka pogledati Klasifikacija živog sveta

Literatura

  • Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
  • Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
  • Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
  • Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
  • Radoman, P: Teorija organske evolucije, ZUNS, Beograd, 1971.
  • Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
  • Tucić, N:Evoluciona biologija, NNK - Internacional, Beograd, 2003
  • Tucić, N. (1999): Evolucija, čovek i društvo, Dosije am, Beograd

Internet stranice

Nešto novo

Stefan Luketa je u naučnom radu pod naslovom "New views on the megaclassification of life" u časopisu Protistology dao svoje viđenje klasifikacije živog sveta. Rad možete pogledati na sledećem linku: http://protistology.ifmo.ru/num7_4/luketa_protistology_7-4.pdf

Snežana Trifunović, dipl. biolog
Preuzeto iz „https://www.bionet-skola.com/w/index.php?title=Klasifikacija_organizama&oldid=23232“