Klasifikacija praživotinja

Razdeo Fornicata

Razdeo Ciliophora

Razdeo Hyphochytridea

Razdeo Oomycetes

Savremena klasifikacija praživotinja karakteriše se postojanjem mnogobrojnih i međusobno često različitih sistema klasifikacije. Razlike se ispoljavaju na nivou visokih taksonomskih kategorija kao što su nadcarstvo, carstvo, podcarstvo, razdeo, ali su u još većoj meri izražene kod nižih sistematskih kategorija. Svi noviji klasifikacioni sistemi praživotinja obuhvataju između 8 i 30 razdela. Danas se praživotinje ne mogu smatrati klasifikacionom kategorijom, već više morfološkom, fiziološkom i ekološkom. Pod praživotinjama se podrazumevaju svi eukariotski organizmi koji ne vrše fotosintezu, a ne karakterišu se složenom morfološkom organizacijom.

Unikontne praživotinje

• Carstvo Mesomycetozoa
• Carstvo Choanozoa
  • Razdeo Choanoflagellatea
  • Razdeo Filasterea
  • Razdeo Corallochytrea
• Carstvo Amoebozoa

Bikontne praživotinje

• Carstvo Apusozoa
• Carstvo Rhizaria
  • Razdeo Proteomyxidea
  • Razdeo Sarcomonadea
  • Razdeo Imbricatea
  • Razdeo Thecofilosea
  • Razdeo Phaeodarea
  • Razdeo Ebridea
  • Razdeo Radiolaria
  • Razdeo Foraminifera
• Carstvo Excavata
  • Razdeo Loukozoa
  • Razdeo Preaxostyla
  • Razdeo Fornicata
  • Razdeo Malawimonadidae
  • Razdeo Parabasalia
  • Razdeo Diplonemida
  • Razdeo Kinetoplasta
  • Razdeo Pseudociliata
  • Razdeo Percolozoa
• Carstvo Chromalveolata
  • Razdeo Apicomplexa. Ovo je velika i raznovrsna grupa čiji predstavnici se karakterišu prisustvom dva specifična kompleksa ćelijskih struktura - apikalnog kompleksa i subpelikularnih vezikula. Jedna od najznačajnijih karakteristika ove grupe je formiranje spora. Većina vrsta živi parazitski. Organoidi za kretanje odsustvuju, a samo gameti poseduju bičeve ili pseudopodije. Ukoliko je prisutno polno razmnožavanje, onda je singamno. Nakon singamije dolazi do redukcione deobe zbog čega nastaje haploidno potomstvo. Haploidni organizmi se razmnožavaju bespolno. Ono je dosta raznoliko i može se ostvariti binarnom fisijom, endodiogenijom, endopoliogenijom i šizogonijom.
  • Razdeo Ciliophora. U okviru ovog razdela se nalazi oko 8000 vrsta. Bez izuzetka, ovi organizmi su heterotrofni. Naseljavaju slatke i slane vode, kao i vlažna zemljišta. Većina vrsta su paraziti beskičmenjaka i kičmenjaka, a manji broj živi slobodno. Na površini tela poseduju veliki broj cilija koje im služe kao lokomotorne organele. Bespolno razmnožavanje može biti u vidu binarne fisije (poprečna deoba) ili pupljenja. Polno razmnožavanje je konjugacija i autogamija.
  • Razdeo Centrohelomonada
  • Razdeo Actinophryidae. Ovo je mali razdeo jednoćelijskih heterotrofnih organizama. Ranije su bili razmatrani kao grupa u okviru heliozoa zbog toga što se karakterišu sferičnim oblikom ćelija i zrakastim aktinopodijama. Citoskelet aktinopodija nastaje od amorfnog centrozoma koji se nalazi u blizini jedra. U protoplastu se nalazi jedno centralno jedro ili više perifernih. Mitohondrije se odlikuju tubularnim kristama. Duž aktinopodija se nalaze dva tipa sktruzoma koji služe za hvatanje plena. Na površini cista se nalaze silikatni elementi. Autogamija se javlja unutar spora.
  • Razdeo Bicosoecida. U okviru ovog razdela se nalazi oko 40 vrsta. To su najčešće jednoćelijski, a ređe kolonijalni organizmi koji se hrane heterotrofno. Najveći broj predstavnika naseljava morsko dno gde se hrane bakterijama, a manji broj plankton. Poseduju citostom koji je struktuiran mikrotubulama. Kod nekih vrsta se diferencira i citofarinks. Veliki broj vrsta je za podlogu pričvršćen pomoću zadnjeg biča. Neki predstavnici oko svojih ćelija izgrađuju loriku.
  • Razdeo Hyphochytridea. Ovaj razdeo obuhvata 16 vrsta i prema nekim shvatanjima predstavlja klasu u okviru razdela Oomycetes. To su heterotrofni organizmi koji se odlikuju napred postavljenim bičem sa mastigonemama. Pored jednoćelijske faze životnog ciklusa odlikuje ih i još dva: rizopodijalna i hifalna. Ćelijski zid je izgrađen od celuloze i hitina.
  • Razdeo Labyrinthulamorpha. U okviru ovog razdela se nalazi oko 25 bezhromoplastnih vrsta. Žive kao saprobi na biljkama u raspadanju ili paraziti na biljkama u morskoj vodi. Grade kolonije u kojima su ćelije povezane mrežastim ekstracelularnim nastavcima. Tokom životnog ciklusa formiraju ciste sa više jedinki.
  • Razdeo Opalinata. Ovaj razdeo obuhvata oko 400 vrsta koje žive kao paraziti, a po nekim autorima kao komensali u zadnjem crevu vodozemaca. To su jednoćelijski organizmi čije dimenzije dostižu 1 milimetar. Na površini ćelije se nalaze hiljade bičeva sa spiralnim rasporedom. Protoplazma im je jasno podeljena na ektoplazmu i endoplazmu. U endoplazmi se nalazi 1-100 mikronukleusa, a mitohondrije se odlikuju tubularnim kristama. Zanimljivo je da centriole odsustvuju. Životni ciklus je dosta složen i sinhronizovan je sa metamorfozom kod bezrepih vodozemaca.
  • Razdeo Oomycetes. U okviru ovog razdela se nalazi oko 800 vrsta koje po izgledu liče na gljive ali se razlikuju od njih toliko da je jasno da je srodnost između ove dve grupe vrlo daleka. Polno razmnožavanje je oogamija i jasno su diferencirane krupne ženske strukture označene kao oogonije i male muške strukture označene kao anteridije. Zoospore su biflagelatne. Prednji bič se odlikuje sa dva reda mastigonema, a bič usmeren ka nazad je bez mastigonema. Ćelijski zid je izgrađen od celuloze i hitina. Najčešće naseljavaju akvatična staništa, a manji broj vrsta je pronađen na kopnu. Hrane se saprobno ili su paraziti.

Autor teksta:

prezentacija