Klasifikacija praživotinja
Savremena klasifikacija praživotinja karakteriše se postojanjem mnogobrojnih i međusobno često različitih sistema klasifikacije. Razlike se ispoljavaju na nivou visokih taksonomskih kategorija kao što su nadcarstvo, carstvo, podcarstvo, razdeo, ali su u još većoj meri izražene kod nižih sistematskih kategorija. Svi noviji klasifikacioni sistemi praživotinja obuhvataju između 8 i 30 razdela. Danas se praživotinje ne mogu smatrati klasifikacionom kategorijom, već više morfološkom, fiziološkom i ekološkom. Pod praživotinjama se podrazumevaju svi eukariotski organizmi koji ne vrše fotosintezu, a ne karakterišu se složenom morfološkom organizacijom.
Sadržaj
Tradicionalne klasifikacije
Bičlijevo shvatanje (1884)
Prvu klasifikaciju praživotinja je predložio Bičli (Butschli, 1884). Prema ovom autoru sve praživotinje se grupišu u jedan filum pod nazivom Protozoa u okviru koga se nalaze četiri klase: Sarcodina, Mastigophora, Sporozoa i Ciliophora. Ova podela je izvršena pre svega na osnovu tipa lokomotornih organela.
Klasa Sarcodina
Predstavnici ove klase se u adultnom stanju kreću pomoću pseudopodija. To su strukture koje predstavljaju izdužene delove tela koji stalno menjaju oblik, te se stoga često označavaju i kao lažne nožice. Telo praživotinja iz ove klase je predstavljeno nepravilnom protoplazmom oko koje se u najvećem broju slučajeva formira ljušturica. Ova struktura služi kao oslonac i zaštita organizmu. To su najčešće slobodnoživeći organizmi, a mali broj su paraziti. Uglavnom naseljavaju morske ekosisteme, mada se neretko sreću i u slatkim vodama.
Klasa Mastigophora
Najznačajnija karakteristika koja se sreće kod svih predstavnika ove klase je prisustvo bičeva koji vrše funkciju lokomotornih struktura. Kod pojedinih predstavnika klase Sarcodina se u izvesnim fazama životnog ciklusa pojavljuju bičevi, ali su u toj grupi takvi stadijumi kratki i prolazni. Za razliku od njih, kod vrsta iz klase Mastigophora bičevi predstavljaju trajne organele. Međutim, kod pojedinih oblika grupe Mastigophora se javljaju pored bičeva i prolazne ili stalne pseudopodije.
Klasa Sporozoa
U okviru ove klase praživotinja su ubrajanji oni heterotrofni, jednoćelijski, eukariotski organizmi koji za vreme životnog ciklusa prolaze kroz stadijum stvaranja spora. Ove strukture imaju ulogu u rasprostranjenju vrste. U toku ovog stadijuma produkuje se veći broj jedinki, od kojih se svaka zaodeva čvrstom opnom i takve strukture predstavljaju spore. Svi predstavnici klase vode parazitski način života. U najvećem broju slučajeva jedinke samo pri kraju svog životnog ciklusa produkuju spore. Naime, sporulacijom se završava životni ciklus jedinke. Vrste koje se odlikuju takvim životnim ciklusom se grupišu u potklasu Teleosporidia. Kod drugih vrsta se spore stvaraju u toku najvećeg dela životnog ciklusa, pa se grupišu u drugu podklasu koja nosi naziv Neosporidia.
Klasa Ciliophora
Honigbergovo shvatanje (1964)
Livajnovo shvatanje (1980)
Savremena klasifikacija
Unikontne praživotinje
Razdeo Choanoflagellatea
Razdeo Filasterea
Razdeo Corallochytrea
Razdeo Tubulinea
Razdeo Flabellinea
Razdeo Stereomyxida
Razdeo Acanthamoebidae
Razdeo Entamoebida
Razdeo Mastigamoebidae
Razdeo Pelobiontida
Razdeo Eumycetozoa
Bikontne praživotinje
Razdeo Apusozoa
Razdeo Proteomyxidea
Razdeo Sarcomonadea
Razdeo Imbricatea
Razdeo Thecofilosea
Razdeo Phaeodarea
Razdeo Ebridea
Razdeo Radiolaria
Razdeo Foraminifera
Razdeo Loukozoa
Razdeo Preaxostyla
Razdeo Fornicata
Razdeo Malawimonadidae
Razdeo Parabasalia
Razdeo Diplonemida
Razdeo Kinetoplasta
Razdeo Pseudociliata
Razdeo Percolozoa
Razdeo Apicomplexa
Ovo je velika i raznovrsna grupa čiji predstavnici se karakterišu prisustvom dva specifična kompleksa ćelijskih struktura - apikalnog kompleksa i subpelikularnih vezikula. Jedna od najznačajnijih karakteristika ove grupe je formiranje spora. Većina vrsta živi parazitski. Organoidi za kretanje odsustvuju, a samo gameti poseduju bičeve ili pseudopodije. Ukoliko je prisutno polno razmnožavanje, onda je singamno. Nakon singamije dolazi do redukcione deobe zbog čega nastaje haploidno potomstvo. Haploidni organizmi se razmnožavaju bespolno. Ono je dosta raznoliko i može se ostvariti binarnom fisijom, endodiogenijom, endopoliogenijom i šizogonijom.
Razdeo Ciliophora
U okviru ovog razdela se nalazi oko 8000 vrsta. Bez izuzetka, ovi organizmi su heterotrofni. Naseljavaju slatke i slane vode, kao i vlažna zemljišta. Većina vrsta su paraziti beskičmenjaka i kičmenjaka, a manji broj živi slobodno. Na površini tela poseduju veliki broj cilija koje im služe kao lokomotorne organele. Bespolno razmnožavanje može biti u vidu binarne fisije (poprečna deoba) ili pupljenja. Polno razmnožavanje je konjugacija i autogamija.
Razdeo Centrohelomonada
Razdeo Actinophryidae
Ovo je mali razdeo jednoćelijskih heterotrofnih organizama. Ranije su bili razmatrani kao grupa u okviru heliozoa zbog toga što se karakterišu sferičnim oblikom ćelija i zrakastim aktinopodijama. Citoskelet aktinopodija nastaje od amorfnog centrozoma koji se nalazi u blizini jedra. U protoplastu se nalazi jedno centralno jedro ili više perifernih. Mitohondrije se odlikuju tubularnim kristama. Duž aktinopodija se nalaze dva tipa sktruzoma koji služe za hvatanje plena. Na površini cista se nalaze silikatni elementi. Autogamija se javlja unutar spora.
Razdeo Bicosoecida
U okviru ovog razdela se nalazi oko 40 vrsta. To su najčešće jednoćelijski, a ređe kolonijalni organizmi koji se hrane heterotrofno. Najveći broj predstavnika naseljava morsko dno gde se hrane bakterijama, a manji broj plankton. Poseduju citostom koji je struktuiran mikrotubulama. Kod nekih vrsta se diferencira i citofarinks. Veliki broj vrsta je za podlogu pričvršćen pomoću zadnjeg biča. Neki predstavnici oko svojih ćelija izgrađuju loriku.
Razdeo Opalinata
Ovaj razdeo obuhvata oko 400 vrsta koje žive kao paraziti, a po nekim autorima kao komensali u zadnjem crevu vodozemaca. To su jednoćelijski organizmi čije dimenzije dostižu 1 milimetar. Na površini ćelije se nalaze hiljade bičeva sa spiralnim rasporedom. Protoplazma im je jasno podeljena na ektoplazmu i endoplazmu. U endoplazmi se nalazi 1-100 mikronukleusa, a mitohondrije se odlikuju tubularnim kristama. Zanimljivo je da centriole odsustvuju. Životni ciklus je dosta složen i sinhronizovan je sa metamorfozom kod bezrepih vodozemaca.
