Korali (naučno-popularno)
Mnogi će verovatno biti iznenađeni podatkom da korali nisu biljke već jedne od najprimitivnijih životinja. Najsrodniji su morskim sasama (anemonama) i meduzama i pripadaju istom tipu životinja, žarnjacima (gr. Cnidaria). Za razliku od tih svojih sestara, imaju dobro razvijen skelet i sastoje se od ogromnog broja jedinki (polipa) koje žive zajedno udružene u kolonije. Telo pojedinačnih jedinki je slične građe kao meduze o kojima smo pisali u prošlom broju pa se nećemo ponavljati. Budite pažljivi i nemojte ih, kao mi meduze, dodirivati jer možete osetiti bolan efekat njihovih žarnih ćelija. Prisustvo skeleta im je glavni znak raspoznavanja (ono što mi ustvari nazivamo koralom) pa će mu u ovom tekstu biti posvećena posebna pažnja. Skelet je kod najvećeg broja vrsta izgrađen od kalcijum-karbonata, poznatijeg kao krečnjak, mada postoje i malobrojne vrste sa rožnim skleletom kakva su, recimo, tanana, fina morska pera (Pennatula). Njihov skelet ima simetričnu građu, sastoji se iz jednog stabla sa koga polaze perasto raspoređene grane živo obojene crveno ili ljubičasto. Neki korali, kao npr. gorgonije sadrže u skeletu poprilične količine joda pa su se u srednjem veku primenjivali u medicini. Boja skeleta zavisi od uslova života i organskog sastava (hrane) i može veoma da varira od plave do crne, žute ili crvene.
Prema mestu gde se stvara skelet može biti spoljašnji ili unutrašnji. U spoljašnjem kao u sićušnoj čašici žive pojedninačni polipi, da bi se hiljade i hiljade tih čašica povezalo i nagradilo razgranatu koloniju. Unutrašnji se obrazuje u samom telu polipa pa izgleda kao da je živo telo kolonije navučeno na njega (kao rukavica na ruku).
Polip po polip – atol
Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20⁰C, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m. Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda. Rast skeleta ovih životinjica je jako spor, smatra se da grana prečnika 1 cm raste godišnje 2-10 cm. Neobično je važno da određeni uslovi sredine, pogotovo temperatura morske vode, budu optimalni da bi i sam rast to bio.
U morima koja su koralima obezbedila takve uslove obrazuju se sprudovi zaista impozantnih razmera. Veliki koralni greben na obali Australije, inače i najveći koralni greben na svetu, dugačak je 2000 km i predstavlja pravo čudo prirode. Ako pomislite da je tih 2000 km nagradilo mnoštvo sićušnih polipa (radi se o milionima i milionima) udruženih u koloniju, onda se shvata smisao čuda prirode. Mogli bismo sada da se pozabavimo matematikom i da preračunamo koliko je vremena bilo potrebno da ovaj greben poraste samo u dužinu, zanemarivši i njegovu debljinu, ali nećemo… Ostavićemo da to uradi onaj ko baš voli da se bavi brojkama.
Magija i stvarnost
Oduvek su korali predstavljali nepoznanicu zbog čega su im u narodnim verovanjima pripisivane magijske i isceljiteljske moći. Takva verovanja su se prenosila sa kolena na koleno i kod mnogih naroda zadržala do danas.
U antičko doba U Grčkoj se korali posvećuju boginji lepote Veneri, Egipćani boginji ljubavi Izidi i koriste u lečenju različitih oboljenja. Slično je bilo i kod Arapa koji su od korala pravili prah za lečenje očnih, kožnih oboljenja i čišćenje organizma. Za Rimljane su imali značenje amuleta koji donose sreću i dug život. I Indiji se za korale veruje da ‘’zaustavljaju ludilo i donose mudrost’’, dok među afičkim plemenima su još cenjeniji i vrede čitavo bogatstvo.
Savremena medicina im baš ‘’ne veruje’’ toliko, ali su i tu našli primenu. Telo čoveka lako prihvata korale jer je njihov mineralni sastav sličan ljudskom pa ih ortopedski hirurzi koriste za presađivanje kostiju. Po nekim alternativnim mišljenjima mineralima iz korala može se nadoknaditi njihov eventualni nedostatak u organizmu čoveka i time sprečiti oboljenje izazvano tim nedostatkom.
Interesantno je da se rast korala može uporediti sa debljanjem stabla drvenastih biljaka jer se oba odvijaju obrazovanjem godova. Savremeni paleontolozi utvrdili su u fosilima korala fine godove za koje se smatra da predstavljaju ne godišnje ( kao kod drveća), već dnevne godove rasta. Na osnovu te dnevne stope rasta utvrđeno je da je godina krajem perioda devona trajala oko 400 dana, dok savremeni korali nagrade oko 360 godova godišnje. Tu nema nikakve magije mada zaista zvuči vrlo neobično!
Kada se ‘’skuvaju’’, pobele
Idealno stanište za podvodni svet tropskih i subtropskih mora predstavljaju koralne ‘’šume’’, sprudovi i atoli. U njima živi mnoštvo raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi … prava ‘’riznica prirode’’. Nemarnošću, nebrigom čoveka ta riznica postaje ozbiljno ugrožena.
Globalno zagrevanje, izazvano zagađenjem sredine, uzima svoj pozamašan danak i u koralima. Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i vole topla mora. Da, topla , ali ne i pretopla! U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane usled čega pobele i uginu. Takve, beživotne korale napuštaju i životinje koje su tu nalazile hranu i sklonište.
Danas je sve više i više pobelelih korala pri čemu se dešava da se neki povrate u prethodno stanje, ali veliki broj njih ugine. Po nekim podacima je 1998. god. bila najpogubnija za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo. Po najcrnjim prognozama ako se u narednih 10-tak godina ne zaustavi zagađivanje sredine i rast temperature doći će do potpunog uništenja korala.
