Razlika između izmena na stranici „Koren”

Izvor: Bionet Škola
Idi na navigaciju Idi na pretragu
 
(7 međuizmena istog korisnika nije prikazano)
Red 1: Red 1:
 +
[[Slika:2-Zastita9-2.jpg|268px|d|mini|Žiličast korenov sistem]]
 +
[[Slika:Oxalis taproot.jpg|268px|d|mini|Osovinski korenov sistem]]
 +
[[Slika:Adventitious roots 2 MC.low.jpg|268px|d|mini|Adventivni korenovi]]
 +
[[Slika:Enb07436x carrots.jpg|268px|d|mini|Metamorfoza korena u repu kod šargarepe]]
 +
[[Slika:35 04dPneumatophores-L.jpg|268px|d|mini|Korenovi za disanje]]
 
'''Koren''' je osovinski vegetativni [[biljni organ]] kojim se [[biljka]] pričvršćuje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se '''vegetaciona kupa''' čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu.  
 
'''Koren''' je osovinski vegetativni [[biljni organ]] kojim se [[biljka]] pričvršćuje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se '''vegetaciona kupa''' čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu.  
+
==Zone korena==
 
Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona):
 
Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona):
*zona korenske kape  
+
*'''zona korenske kape'''
* zona rastenja  
+
* '''zona rastenja'''
* zona izduživanja  
+
* '''zona izduživanja'''
* zona apsorpcije  
+
* '''zona apsorpcije'''
* zona provođenja.
+
* '''zona provođenja'''.
  
Deo korena sa kapom je zona korenske kape, čiji površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena. Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe i istovremeno koren tim deobama raste. Zbog toga se taj deo vegetacione kupe naziva zona rastenja. Iznad nje nalaze se ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine zonu izduživanja. Sledeća je zona korenskih dlaka u kojoj površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta. Iznad ove zone je zona provođenja kroz koju se voda sa mineralnim materijama provodi do osnove stabla.
+
Deo korena sa kapom je zona korenske kape, čiji površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena. Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe i istovremeno koren tim deobama raste. Zbog toga se taj deo vegetacione kupe naziva zona rastenja. Iznad nje nalaze se ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine zonu izduživanja. Sledeća je zona korenskih dlaka u kojoj površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta. Iznad ove zone je zona provođenja kroz koju se voda sa mineralnim materijama provodi do osnove [[stablo|stabla]] (vidi [[provodna tkiva]]).
 
   
 
   
===Anatomska građa korena===
+
==Anatomska građa korena==
 
 
 
Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa:
 
Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa:
 
* na periferiji korena je [[rizodermis]] (epiblem),  
 
* na periferiji korena je [[rizodermis]] (epiblem),  
Red 22: Red 26:
 
'''Centralni cilindar''' se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.
 
'''Centralni cilindar''' se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.
  
Kod biljaka [[monokotile|monokotila]] koren ima samo primarnu građu, dok kod [[dikotile|dikotila]] i četinara dolazi do sekundarnog debljanja. Pri tome parenhimske ćelije postaju sekundarno meristemsko tkivo [[kambijum]] koji deobama dovodi do debljanja korena.
+
Kod biljaka [[monokotile|monokotila]] koren ima samo primarnu građu, dok kod [[dikotile|dikotila]] i [[četinari|četinara]] dolazi do sekundarnog debljanja. Pri tome parenhimske ćelije postaju sekundarno meristemsko tkivo [[kambijum]] koji deobama dovodi do debljanja korena.
  
===Korenov sistem===
+
==Korenov sistem==
  
 
Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se '''glavni''' koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje '''bočne''' korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem nazvan '''osovinski'''. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod [[golosemenica]] i dikotila.
 
Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se '''glavni''' koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje '''bočne''' korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem nazvan '''osovinski'''. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod [[golosemenica]] i dikotila.
Red 30: Red 34:
 
Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju '''adventivni''' (dopunski korenovi). '''Žiličast''' korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.
 
Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju '''adventivni''' (dopunski korenovi). '''Žiličast''' korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.
  
=== Metamorfoze korena===
+
== Metamorfoze korena==
  
 
Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:
 
Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:
*ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u repu (npr. [[šargarepa]]).  
+
*ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u '''repu''' (npr. [[šargarepa]]).  
* kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).  
+
* kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju '''krtole''' (npr. kod georgine).  
* kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.  
+
* kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se '''korenovi za disanje''' koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.
  
 
==Literatura==
 
==Literatura==

Najnovija izmena na datum 21. oktobar 2015. u 17:36

Žiličast korenov sistem
Osovinski korenov sistem
Adventivni korenovi
Metamorfoza korena u repu kod šargarepe
Korenovi za disanje

Koren je osovinski vegetativni biljni organ kojim se biljka pričvršćuje za podlogu i upija vodu sa rastvorenim mineralnim materijama. Na vrhu korena nalazi se vegetaciona kupa čijom aktivnošću koren raste neprekidno tokom života. Vegetaciona kupa je zaštićena korenskom kapom (kaliptrom) da se ne bi oštetila pri probijanju kroz podlogu.

Zone korena

Na korenu se morfološki razlikuje više delova (zona):

  • zona korenske kape
  • zona rastenja
  • zona izduživanja
  • zona apsorpcije
  • zona provođenja.

Deo korena sa kapom je zona korenske kape, čiji površinski sloj grade mrtve, osluznjavele ćelije koje se ljušte i tako smanjuju trenje pri rastu korena. Ćelije korenske kape se stalno obnavljaju deobama ćelija vegetacione kupe i istovremeno koren tim deobama raste. Zbog toga se taj deo vegetacione kupe naziva zona rastenja. Iznad nje nalaze se ćelije koje se izdužuju (rastu u dužinu) i čine zonu izduživanja. Sledeća je zona korenskih dlaka u kojoj površinske ćelije obrazuju dlake za upijanje vode iz zemljišta. Iznad ove zone je zona provođenja kroz koju se voda sa mineralnim materijama provodi do osnove stabla (vidi provodna tkiva).

Anatomska građa korena

Ako se u zoni korenskih dlaka napravi poprečan presek korena, uočiće se njegova primarna građa:

  • na periferiji korena je rizodermis (epiblem),
  • višeslojna zona primarne kore i
  • u centru je centralni cilindar .

Rizodermis je površinski sloj mladih, vršnih delova korena. Ćelije ovog tkiva obrazuju korenske dlake kojima se upija voda i u njoj rastvorene mineralne materije. Primarna kora je građena od više slojeva parenhimskih ćelija. Poslednji sloj kore, koji je naslonjen na centralni cilindar, sadrži ćelije propusnice. One propuštaju vodu sa mineralnim materijama, koju su upile ćelije rizodermisa, u centralni cilindar.

Centralni cilindar se sastoji od provodnih elemenata ksilema i floema. Ksilem se nalazi u centru, a floem na periferiji centralnog cilindra. Ksilem ima oblik zvezde između čijih zrakova su umetnuti elementi floema.

Kod biljaka monokotila koren ima samo primarnu građu, dok kod dikotila i četinara dolazi do sekundarnog debljanja. Pri tome parenhimske ćelije postaju sekundarno meristemsko tkivo kambijum koji deobama dovodi do debljanja korena.

Korenov sistem

Korenov sistem predstavlja skup svih korenova jedne biljke. Koren koji nastaje od korenka klice naziva se glavni koren (pravi koren). Na izvesnoj udaljenosti od vrha on se grana i obrazuje bočne korenove, koji su obično slabije razvijeni od glavnog korena. Svi bočni korenovi zajedno sa glavnim grade korenov sistem nazvan osovinski. Ovaj tip korenovog sistema razvijen je kod golosemenica i dikotila.

Kada klicin korenak rano prestane sa rastom, onda sa stabla polaze korenovi koji se nazivaju adventivni (dopunski korenovi). Žiličast korenov sistem izgrađen je od velikog broja podjednako razvijenih adventivnih korenova i imaju ga monokotile. Adventivni korenovi se kod nekih biljaka obrazuju i na listovima koji su u dodiru sa podlogom.

Metamorfoze korena

Osim glavnih uloga, koren može da dobije i neku drugu funkciju. Tada se oblik i građa korena menjaju i on je metamorfoziran. Najčešća dodatna uloga korena je magacioniranje hranljivih materija:

  • ako se hrana nagomilava u glavnom korenu, onda on zadebljava i preobražava se u repu (npr. šargarepa).
  • kada se hranljive materije negomilavaju u bočnim korenovima, onda postaju krtole (npr. kod georgine).
  • kod nekih tropskih biljaka koje žive na muljevitoj podlozi razvijaju se korenovi za disanje koji izbijaju iznad površine i snabdevaju podzemne organe vazduhom.

Literatura

  • Kojić, M: Botanika, Naučna knjiga, Beograd, 1989.
  • Kojić, M: Fiziološka ekologija kulturnih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1987.
  • Marinković, R, Tatić, B, Blaženčić, J: Morfologija biljaka, Beograd, 1979.
  • Jančić, R: Sto naših najpoznatijih lekovitih biljaka, Naučna knjiga, Beograd, 1988.
  • Jančić, R: Lekovite biljke sa ključem za određivanje, Naučna knjiga, Beograd, 1990.
Snežana Trifunović, dipl. biolog