Kosci
- Naučna klasifikacija:
- carstvo (Regnum): životinje (Animalia)
- tip (Phylum) zglavkari (Arthropoda)
- podtip (Subphylum) paukolike životinje (Chelicerata)
- klasa (Classis): arahnida (Arachnida)
- red (ordo): kosci (Opiliones)
Kosci (lat. Opiliones ili Phalangida) su zglavkari koji veoma liče na pauke, ali se od njih razlikuju po jako dugim,tankim nogama koje se lako lome. U slučaju opasnosti mogu da odbace ekstremitete. Ime su verovatno dobili po tome što se najčešće nalaze u svežem senu u vreme kosidbe. Pored toga mogu se naći i u vlažnim staništima, pećinama a mnoge od njih su noćne životinje. Poznato je oko 3500 vrsta kosaca.
Spoljašnja anatomija
Telo im je podeljeno na dva regiona, koji su široko spojeni:
- prozomu, odgovara glavenogrudnom regionu i
- opistozomu, trbušni deo.
Na prozomi se nalazi 6 pari ekstremiteta:
1. par su helicere koje se sastoje od tri članka i završavaju se kleštima; pomoću helicera se vrši drobljenje hrane; u njihovoj blizini su otvori žlezda koje luče sekret snažnog mirisa;
2. par u pedipalpi koji su slični nogama za hodanje samo što su kraći od njih; kada su uznemireni podižu pedipalpe jer se na njihovim krajevima nalaze čulne ćelije;
3. četiri para nogu za hodanje čija dužina nekoliko puta prevazilazi dužinu tela koje je spušteno nisko pa se središnji deo nogu nalazi iznad tela.
Opistozoma se sastoji od 9 segmenata, ali se jasno uočava samo 7 pošto su prvi i drugi segment srasli i obrazuju operkulum, poklopac na kome se nalaze polni otvori.
Unutrašnja anatomija
Za razliku od drugih paukolikih životinja klase arahnida kosci ne uzimaju samo tečnu, polusvarenu hranu već i parčiće čvrste hrane. Hrane se vrlo raznovrsno delovima biljaka, živim i mrtvim insektima koje hvataju pedipalpima, a ovi ih dodaju helicerama na maceriranje.
Izlučivanje vrše parom koksalnih žlezda koje se izlivaju između mesta polaska trećeg i četvrtog para nogu.
Krvni sistem je otvoren sa srcem koje ima dva para ostija.
Kosci dišu pomoću sistema traheja.
Polni organi se otvaraju na operkulumu. Ženski polni sistem sadrži i legalicu (ovipozitor) na trbušnoj strani opistozome, a muški dugačku, cev obloženu hitinom (penis) kojom se završava polni otvor. Mužjaci se međusobno bore da pridobiju ženku. Ženke pomoću legalice polažu na stotine jaja u grupama šupljine drveta, zemlju ili ispod kamenja. Vrlo često legalica može da bude i tri puta duža od samog tela (videti sliku). Kod većeg broja vrsta postoji i partenogeneza.
Klasifikacija
Red kosaca (Opiliones) podeljen je na 4 podreda:
- Cyphophthalmes, kome pripadaju vrste slične krpeljima; ovom redu pripada familija **sironide (Sironidae) čije vrste:
- Siro duricorius i
- Siro đorđevici žive na prostorima bivše Jugoslavije;
- Laniatores obuhvata uglavnom vrste koje žive u tropima, a samo neke od njih su stanovnici Evrope kao što je to endrmična vrsta Travunia vjetrenicae iz Hercegovine;
- Palpatores rasprostranjen u holarktičkoj oblasti; u našoj zemlji žive rodovi:
- Phalangrium
- Opilio
- Liobunum, na slici
- Mitopus
- Eupnoi
- Dyspnoi
Slike
Liobunum
Mitopus morio
Literatura
- Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj, Čovek i životinjski svet,ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.
- Dogelj, V,A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, beograd, 1971.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.
- Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.
- Mariček, Magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.
- Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.
- Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.
- Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.
- Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.
- Petrov, Brigita, Radović, I,Miličić, Dragana, Petrov, I: Opšta i sistematska zoologija (praktikum), Biološki fakultet, Beograd, 2000
