Razlika između izmena na stranici „Kvantitativne osobine čoveka”
(→Antropometrijske karakteristike glave i lica) |
|||
| (3 međuizmena istog korisnika nisu prikazane) | |||
| Red 1: | Red 1: | ||
| − | '''Kvantitativne''' (metričke ili poligene) osobine čoveka su takve morfološke osobine koje se odgovarajućim instrumentom mogu izmeriti i izraziti mernim jedinicama, opisuju oblik i veličinu tela i nasleđuju se poligeno. | + | '''Kvantitativne''' (metričke ili poligene) osobine čoveka su takve [[M|morfološke osobine]] koje se odgovarajućim instrumentom mogu izmeriti i izraziti mernim jedinicama, opisuju oblik i veličinu tela i nasleđuju se [[P|poligeno]]. |
==Morfološke osobine čoveka== | ==Morfološke osobine čoveka== | ||
Osobine čoveka određene su zajedničkim delovanjem genetičke osnove (činilaca) i faktora spoljašnje sredine i svrstane su u dve osnovne grupe: | Osobine čoveka određene su zajedničkim delovanjem genetičke osnove (činilaca) i faktora spoljašnje sredine i svrstane su u dve osnovne grupe: | ||
| Red 5: | Red 5: | ||
*'''kvantitativne osobine'''. | *'''kvantitativne osobine'''. | ||
| − | Razlika između ove dve grupe morfoloških osobina jeste u broju | + | Razlika između ove dve grupe morfoloških osobina jeste u broju [[gen]]a koji ih određuju i kao i u stepenu uticaja faktora spoljašnje sredine u njihovom formiranju. Kvantitativne osobine su poligeno determinisane, određene su većim brojem gena dok su kvalitativne određene jednim genom ili malim brojem gena (tzv. '''[[monogensko nasleđivanje|monogenska]]''' ili oligogenska determinacija). Na formiranje i ispoljavanje kvantitativnih osobina sredinski faktori imaju velikog uticaja, dok je taj uticaj na kvalitativne osobine znatno manji. Činioci spoljašnje sredine u kojoj se neki organizam razvija mogu da promene dejstvo poligena pa time predstavljaju značajan faktor za obrazovanje kvantitativnih osobina. |
==Koeficijent naslednosti== | ==Koeficijent naslednosti== | ||
Za kvantitativne karakteristike je potrebno utvrditi koliko nasledna osnova, a koliko faktori spoljašnje utiču na njihovo formiranje. Prema tome se ove osobine mogu grupisati u: | Za kvantitativne karakteristike je potrebno utvrditi koliko nasledna osnova, a koliko faktori spoljašnje utiču na njihovo formiranje. Prema tome se ove osobine mogu grupisati u: | ||
| Red 33: | Red 33: | ||
**širina nosa. | **širina nosa. | ||
==Literatura== | ==Literatura== | ||
| − | * | + | *Skripta za studente biologije Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu |
{{radi se}} | {{radi se}} | ||
[[Kategorija:Humana biologija]] | [[Kategorija:Humana biologija]] | ||
[[Kategorija:Humana genetika]] | [[Kategorija:Humana genetika]] | ||
Najnovija izmena na datum 21. oktobar 2015. u 18:28
Kvantitativne (metričke ili poligene) osobine čoveka su takve morfološke osobine koje se odgovarajućim instrumentom mogu izmeriti i izraziti mernim jedinicama, opisuju oblik i veličinu tela i nasleđuju se poligeno.
Sadržaj
Morfološke osobine čoveka
Osobine čoveka određene su zajedničkim delovanjem genetičke osnove (činilaca) i faktora spoljašnje sredine i svrstane su u dve osnovne grupe:
- kvalitativne osobine
- kvantitativne osobine.
Razlika između ove dve grupe morfoloških osobina jeste u broju gena koji ih određuju i kao i u stepenu uticaja faktora spoljašnje sredine u njihovom formiranju. Kvantitativne osobine su poligeno determinisane, određene su većim brojem gena dok su kvalitativne određene jednim genom ili malim brojem gena (tzv. monogenska ili oligogenska determinacija). Na formiranje i ispoljavanje kvantitativnih osobina sredinski faktori imaju velikog uticaja, dok je taj uticaj na kvalitativne osobine znatno manji. Činioci spoljašnje sredine u kojoj se neki organizam razvija mogu da promene dejstvo poligena pa time predstavljaju značajan faktor za obrazovanje kvantitativnih osobina.
Koeficijent naslednosti
Za kvantitativne karakteristike je potrebno utvrditi koliko nasledna osnova, a koliko faktori spoljašnje utiču na njihovo formiranje. Prema tome se ove osobine mogu grupisati u:
- kvantitativne osobine sa visokim koeficijentom naslednosti kakve su visina tela i longitudinalne dimenzije skeleta
- kvantitativne osobine sa manjim, ali značajnim koeficijentom naslednosti kakve su masu tela i transverzalne dimenzije skeleta
- kvantitativne osobine na koje sredinski faktori imaju većeg uticaja nego nasledni činioci.
Totalne razmere tela
U totalne razmere tela spada:
- visina,
- masa i
- obim grudnog koša
Pomoću njih se određuju individualne i grupne razlike između odraslih ljudi. One su pokazatelj fizičkog razvoja, zdravstvenog stanja i povezanosti između morfoloških i fizioloških osobina.
Širinske dimenzije
U transverzalne ili širinske dimenzije spafdaju:
- dužine trupa,
- širine ramena
- širine karlice i dr.
Antropometrijske karakteristike glave i lica
Antropometrijske karakteristike glave i lica su dimenzije koje određuju izgled osobe i pripadnost određenoj populaciji. Na njihovo formiranje više uticaja imaju genetski faktori nego sredinski uticaji. Pripadaju im:
- dužina i širina glave, čijim merenjem i poređenjem se dobija tzv. kefalični indeks (pojam je uveo švedski anatom Recius) ili indeks glave;
- karakteristike lica:
- morfološka visina lica,
- širina lica (bizigomatična širina),
- širina donje vilice (bigonialna širina),
- visina nosa i
- širina nosa.
Literatura
- Skripta za studente biologije Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu
|
Tekst nije završen - radovi su u toku
|
